Izvor: Večernje novosti, 11.Sep.2013, 09:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kapital “beži“ iz zemlje

POČEO je odliv kapitala iz finansijskog sektora Srbije, a kada je reč o dugoročnim kreditima, od početka godine odliveno je skoro pola milijarde evra. Pozitivnu razliku između priliva i odliva ima jedino Vlada, ostali korisnici, NBS, banke i privreda, imali su znatno veći odliv od priliva, što ukazuje da kapital „beži“ iz zemlje, upozorili su stručnjaci Ekonomskog instituta, na prezentaciji časopisa „Makroekonomske analize i trendovi MAT“. Problemi se javljaju u finansijskom računu >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << platnog bilansa. U prvom polugođu ove godine on je pozitivan za svega 832 miliona evra. Od početka godine u Srbiju je ušlo samo 312 miliona evra stranih direktnih investicija, od čega je veći deo, oko 191 milion evra akcijski kapital. - Devizne rezerve NBS tokom prvih sedam meseci ove godine smanjene su za 195 miliona evra, zahvaljujući emitovanju državnih obveznica za pokriće deficita - kaže Vladimir Vučković, urednik MAT-a. Pad kreditne aktivnosti banaka u Srbiji na nulu i njena stagnacija ima i imaće ozbiljne posledice, jer će kočiti obnovu privrede, izjavio je ekonomista Boško Živković, dodajući da su na to stručnjaci upozoravali. - Državne banke nastojale su da podmire visoku tražnju za kreditima posle smanjenja aktive banaka u stranom vlasništvu, ali umesto da ublaže negativne efekte krize, one su ih dodatno produbile - rekao je Živković. - Tako je „politika“ kreditiranja „prijateljskih klijenata“ u državnim bankama, bez adekvatnog obezbeđenja, rezultirala ogromnim rastom problematičnih kredita. Sam proces jačanja uloge državnih banaka u vreme krize nema negativnu konotaciju, jer može doprineti ublažavanju posledica usled povlačenja ostalih učesnika na tržištu. Primer Poljske, Češke i Mađarske pokazuje da su državne banke bile „stabilizatori“ u vreme antikriznih mera. S druge strane, primeri Slovenije i Srbije ukazuju na neadekvatno mešanje države u poslovanje. - U slučaju domaćeg bankarskog sektora scenario se odigrao u negativnom smeru, jer je politika plasmana sprovođena u zavisnosti od uticaja države - naveo je Živković. - Istraživanja pokazuju da je za jedan bankarski sektor najpoželjniji oblik „miks“ državnih i stranih banaka. HITNO ARANŽMAN SA MMF SRBIJI je što pre potreban novi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, koji bi predvideo refinansiranje dospelih otplata duga. Aranžman je potreban što pre i da bi se poslao signal da je ekonomska politika zemlje respektabilna, a to bi se zatim odrazilo i na niže kamatne stope na zaduživanje i priliv kredita, izjavio je Stojan Stamenković, saradnik Ekonomskog instituta.

Nastavak na Večernje novosti...