Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 28.Avg.2024, 14:27
Žiofre: Makronova poseta važna i u smislu evrointegracija; Litijum prilika za Srbiju da razvije celokupan lanac vrednosti
Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuel Žiofre, ocenio je kao veoma pozitivnu vest dolazak francuskog predsednika Emanuela Makrona u Beograd i naglasio da je poseta važna i u kontekstu evrointegracija.
"Mislim da je dolazak čelnika jedne zemlje EU Srbiju veoma pozitivna vest, mislim da je deo angažmana mnogih zemalja članica koje rade na jačanju bilateralnih odnosa sa Srbijom, To je važno u kontekstu evropskog puta Srbije, rekao je Žiofre novinarima.
Predsednika >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Makron stiže u četvrtak u dvodnevnu zvaničnu posetu Srbiji, gde će se sastati sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Cilj njegove posete je da se dalje prodube bilateralni odnosi i saradnja u oblasti privrede, zdravstva, energetike i kulture, a dvojica lidera će razgovarati i o pitanjima u vezi sa veštačkom inteligencijom (AI), budući da će Srbija preuzeti predsedavanje Globalnim partnerstvom za veštačku inteligenciju, a da je Francuska domaćin samita AI koji će se održati u Parizu u julu 2025. godine.
Takođe, Makron će posetu iskoristiti kako bi ponovo potvrdio podršku Francuske evropskom putu Srbije.
Litijum je prilika za Srbiju da razvije celokupan lanac vrednosti
Žiofre je izjavio da mogući rudnik litijuma predstavlja priliku za Srbiju da potencijalno razvije celokupan lanac vrednosti, uzevši u obzir da naša zemlja već proizvodi električne automobile u Kragujevcu i poručio da je ovu temu potrebno rešavati kroz dijalog zasnovan na informacijama i činjenicama.
Žiofre ističe da svet prolazi kroz revoluciju u kojoj je potrebno smanjiti emisije ugljen dioksida.
"Naše ekonomije se menjaju, a deo te revolucije jeste čitav niz kritičnih sirovina. U različitim zemljama EU se realizuju projekti oko litijuma i oni su u različitim fazama realizacije. Vađenje litijuma je važno unutar naših granica, ali smo i sa drugim zemljama, kao što su Kanada, Čile, Norveška, Grenland, pa i Srbija, potpisali strateška partnerstva koja se tiču održivih sirovina, razvijanja vrednosnog lanca za baterije i razvoj električnih vozila", rekao je Žiofre za Euronews.
Žiofre navodi da razume zabrinutost građana po pitanju mogućih ekoloških posledica koje sa sobom nosi iskopavanje litijuma, podsetivši da EU ima najviše ekološke standarde i najkvalitetniju vodu i vazduh.
"Srbija već usklađuje svoje propise sa EU u okviru klastera četiri koji je otvoren 2021. godine. To će pomoći da se ubrza približavanje, a usput imamo i podizanje kapaciteta. Potpuno razumem zabrinutost građana, i potpuno je normalno da oni žele da znaju, ali dijalog mora da se zasniva na činjenicama, na potpunom razumevanju i analizi kakve će postojati implikacije, kako se može ići napred, kakvi su preduslovi za zaštitu životne sredine. Potrebne su nam institucije i dovoljno kapaciteta koji će moći to da garantuju", kazao je on.
Na pitanje da li EU može garantovati najviše ekološke standarde po pitanju iskopavanja litijuma s obzirom da Srbija nije njena članica, Žiofre kaže da Evropska unija nije superdržava.
"Spremni smo da, s jedne strane, obezbedimo podizanje kapaciteta i resurse za postizanje određenih standarda, a s druge, da pratimo postoji li usaglašenost sa pravne strane. Mnogo toga može da se uradi kada je reč o podizanju kapaciteta i pravnih znanja, ali na kraju krajeva to mora da bude odluka Srbije. Srbija će sprovesti tu inicijativu, a način na koji će je sprovoditi mora da donosi korist građanima", poručio je šef delegacije EU u Beogradu.
Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, Žiofre ističe da se EU zalaže da se realizuju svi sporazumi i obaveze koje su obe strane preuzele, podrazumevajući i osnivanje zajednice srpskih opština.
"Problem je taj što smo videli čitav niz unilateralnih i nekoordinisanih akcija u prethodnim mesecima, pa i godinama. Poslednja je, recimo, otvaranje mosta na Ibru. I ne samo to. Imamo zatvaranje pošte na severu. Možemo reći da ovakva vrsta unilarealnih i nekoordinisanih akcija nikako ne pomaže postizanju normalizacije odnosa. Ako zatvorite određene službe koje služe kosovskim Srbima bez alternativnih rešenja i bez konsultacija za zajednicom, onda je život tih građana u lošijem stanju i zahteva posebnu pažnju", rekao je on.
Dodaje da specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak naporno radi da pažnju preusmeri na sprovođenje sporazuma, te da se EU nada da će uskoro u Briselu videti glavne pregovarače.
Žiofre je podsetio da je Evropska unija u proteklih 10 godina uložila oko 400 miliona evra u donacijama Srbiji.
Osvrćući se na plan rasta za Zapadni Balkan, šef delegacije EU u Beogradu kaže da je to važan korak koji je EU zajedno sa zemljama tog regiona preduzela zarad ubrzanja reformskih procesa.
"Za par nedelja ćemo moći da realizujemo prve isplate. Pored IPA fondova, dostupno je šest milijardi evra, od toga će nekih 1,5 biti za Srbiju. Sve će biti u skladu sa rasporedom i sve će morati da se realizuje i biće transparentno. To očekujemo u narednim danima", rekao je Žiofre.
Prema njegovim rečima, ideja plana rasta jeste da građani Zapadnog Balkana osete koristi članstva i pre samog članstva.
"Zato ćemo imati integraciju sa jedinstvenim tržištem, kao što je jedinstveno područje plaćanja u evrima, što znači da za transfer novca iz Beograda ili Novog Sada nećete morati da plaćate takse. Srbija je već iskazala zainteresovanost za pristup ovom tržištu. Takođe ćemo smanjiti redove za kamione na zelenim koridorima, a kada govorimo o sredstvima, želimo zaista da pospešimo ekonomski razvoj na Zapadnom Balkanu, da imamo veću stopu rasta. Za to su nam potrebne reforme kada govorimo o energetskoj ili zelenoj tranziciji, poslovnom ambijentu, veštinama i naravno temeljnim elementima, kao što je borba protiv organizovanog kriminala, korupcije i slično", kazao je Žiofre.
Kada je reč o evropskim integracijama, Žiofre navodi da je ruska agresija na Ukrajinu je fundamentalno promenila način na koji se EU bavi pitanjem proširenja.
"Postoji zaista pravi zamah i nova prilika ne samo za Ukrajinu i Moldaviju, već i za šestorku sa Zapadnog Balkana da ubrzaju svoj proces pristupanja. Ključno pitanje je kako će se iskoristiti ova prilika. Uskoro ćemo imati novu Komisiju koja će biti predstavljena za koji dan pred parlamentom. Ursula fon der Lajen, koja je buduća predsednica, imaće komesara koji će se baviti isključivo procesom proširenja. što je dodatni signal naše želje da se proces ubrza", rekao je on.
Dodaje da EU želi da vidi da sve zemlje kandidati što više približe spoljnu politiku politici EU.
Francuski mediji o poseti Makrona Srbiji: Moguća potvrda ugovora o kupovini 12 Rafala
Francuski mediji preneli su danas vest o poseti francuskog predsednika Emanuela Makrona Srbiji uz ocenu da bi tokom posete mogao da bude zaključen ugovor o prodaji 12 francuskih aviona Rafal.
Kako prenosi Mond, poseta Srbiji francuskog predsednika dešava se u trenutku političke krize Francuskoj.
Mediji citiraju i izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je rekao da se na ugovoru o prodaji aviona radi već nekoliko dana, kao i da će Makron u petak, u Novom Sadu, posetiti muzej i ekonomski forum posvećen veštačkoj inteligenciji, ali da avioni Rafal izazivaju najveće interesovanje u Srbiji.
Francuski portal Frans24 preneo je Vučićevu izjavu za Afp da je kupovina aviona Rafal ogroman ugovor za Srbiju, a da nije mala čak ni za Francusku.
On je, uoči dvodnevne posete Makrona Srbiji rekao da većina aviona kojima Srbija raspolaže, ili svi avioni presretači i lovci potiču iz Rusije.
"Većina naših aviona, ili sve naše letelice, svi naši presretači i svi naši borbeni avioni su dolazili iz Rusije i sada moramo da promenimo sebe, svoje navike i sve ostalo da bismo pripremili našu vojsku, sada treba da menjamo sebe, naše navike i sve ostalo kako bismo pripremili našu vojsku", rekao je predsednik Srbije.
Dvojica predsednika, navodi se, verovatno će razgovarati i o Beograda i Prištine, navode mediji i istakao povodom poslednjih dešavanja u vezi sa glavnim mostom na Ibru u Kosovskoj Mitrovici da je najvažnije da očuvamo mir i stabilnost.
Vučić se osvrnuo i na odluku vlade Srbije da ponovo izda licencu kompaniji Rio Tinto za razvoj spornog rudnika litijuma, što je izazvalo brojne proteste, ističući da čvrsto podržava taj projekat.
"Mi ćemo ostati uporni i čvrsti po ovom pitanju jer verujemo da je to od najvećeg značaja za Srbiju kao i da je na korist naroda Srbije. Svi me kritikuju, uz strašnu kampanju protiv moje porodice, ali nemam problema sa tim. Zato što znam da ce jednog dana mnogi ljudi poštovati, mnogi ljudi ce ceniti ono što sam uradio", rekao je Vučić.
Predsednik Makron doputovaće sutra u dvodnevnu zvaničnu posetu Srbiji, gde će se sastati sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Poslednji put Vučić i Makron su se sreli tokom Olimpijskih igara u Parizu, gde je Vučić prisustvovao prijemu za svetske lidere u Jelisejskoj palati.
Predsednika Srbije dočekao je predsednik Francuske sa suprugom Brižit Makron.
Inače, aktuelni francuski predsednik prvi put je bio u zvaničnoj poseti Beogradu u julu 2019. godine kada su dve zemlje obeležile 180 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa.
"Francuska vas voli kao što ste vi voleli nju", poručio je tada Makron na srpskom jeziku okupljenim građanima na Kalemegdanu.
Makron i Vučić su tada otkrili obnovljeni Spomenik zahvalnosti Francuskoj za pomoć koju je ta zemlja pružila Srbiji u Prvom svetskom ratu. Potpisana su i 22 sporazuma, među kojima je bila i izjava o namerama o realizaciji projekta izgradnje beogradskog metroa.
Upravo ekonomske, ali i vojne teme očekuje u fokusu susreta dvojice predsednika, a Vučić je ranije izjavio da bi kupovina Rafala bila najveće izdvajanje srpskog vojnog budžeta "koje bi iznelo i do tri milijarde evra".
Da su vojna pitanja deo agende, potvrdio je Makron na konferenciji za medije 18. jula, nakon Samita Evropske političke zajednice u Velikoj Britaniji.
Upitan o statusu ugovora za nabavku francuskih aviona za Srbiju, Makron je odgovorio da će u narednim nedeljama ili mesecima posetiti Srbiju "kako bismo finalizovale pregovori koji su predmet tehničkih, finansijskih i političkih pregovora između naših država".
Srbija i Francuska su postigle dogovor o nabavci borbenih aviona Rafal u aprilu tokom posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Parizu i susreta sa Makronom.
Takođe, Srbija i Francuska potpisale memorandum o razumevanju o uspostavljanju saradnje u oblasti energetske tranzicije i niskougljenične tehnologije.
Vučić je tada rekao da se sa Francuskom vode razgovori kako bi se dobilo znanje i ekspertiza za izgradnju hidroelektrana i nuklearnih elektrana.
Vučić je iz Pariza gde je krajem jula prisustvovao ceremoniji otvaranja Olimpijskih igara rekao da se poseta Makrona može očekivati do 5. ili 6. septembra.
Predsednik Srbije je izrazio uverenje da bi tada mogli da se postignu važni sporazumi.
Predsednik Francuske odnose svoje zemlje sa Srbijom vidi kao "čvrste, iskrene i strukturalne za obe zemlje i ceo region".
Vučić takođe poručuje da Francuska u Srbiji ima pouzdanog partnera i prijatelja.
Dve zemlje jačaju i ekonomsku saradnju. Na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Srbije navodi se da u Srbiji posluje više od 100 francuskih kompanija koje zapošljavaju više od 12.000 radnika.
Francuska kompanija Vinci je dobila koncesiju na 25 godina za beogradski aerodrom "Nikola Tesla".
Takođe, dve vlade su 2014. potpisale Memorandum o razumevanju o gradnji metroa.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
