Izvor: Politika, 03.Feb.2012, 23:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zbrzavanje rata
Amerika nagovestila promenu strategije u Avganistanu: kraj borbenih misija već iduće godine
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Američke i NATO trupe će se iz Avganistana povući prema prvobitnom planu, do kraja 2014, ali će borbene operacije obustaviti godinu dana pre toga, u drugoj polovini 2013. godine.
Ovu promenu strategije, sa verbalnom ogradom „nadamo se”, obelodanio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je američki državni sekretar za odbranu Leon Paneta, u avionu na putu za Brisel, na konsultacije sa NATO saveznicima. Po svemu sudeći, zaokret u američkoj strategiji, čija je suština prelazak na misiju „obuke i pomoći” avganistanskoj vojsci (ali, po potrebi, i učešće u specijalnim operacijama), nije unapred usaglašena.
Ono što je međutim očigledno, to je žurba u Vašingtonu da se već najduži rat u američkoj istoriji (počeo je u oktobru 2001.) nekako „zbrzi”, bez obzira na situaciju na terenu. Ako ratni ciljevi nisu ostvareni posle 10 godina, teško je zamisliti neki veliki zaokret u sledeće tri, pogotovo zato što je već počelo smanjivanje broja američkih vojnika na ratištu.
Krajem prošle godine iz Avganistana se vratilo 10.000 vojnika. Tamo ih je još oko 90.000, a prema tekućem planu do jeseni kod kuće bi trebalo da bude još 22.000. Borbu protiv pobunjenika, talibana, treba da preuzmu avganistanske snage, kojih već ima oko 350.000. Njihovo izdržavanje Ameriku košta oko šest milijardi dolara godišnje.
Pošto nema stranog vojnika koji u zemlji u kojoj se ratuje nije u ratu, objašnjeno je da će snage SAD i NATO ostati „u borbenoj pripravnosti”, ali je glavna poruka da „tranzicija” počinje ranije nego što je prvobitno bilo predviđeno.
Da Amerika nastoji da se što pre izvuče iz nepopularnog rata, kome se, prema najnovijim anketama, protivi dve trećine Amerikanaca, potvrđuju i pripreme za pregovore sa talibanima koji će se voditi u Kataru, a možda i u Saudijskoj Arabiji.
Baraku Obami je izgleda stalo da u izbornoj godini odobrovolji birače koji su protiv rata, mada ga to izlaže kritici republikanske opozicije koja smatra da najava prestanka borbenih dejstava šalje pogrešan signal neprijateljskoj strani koja zbog toga nema razloge da u budućim pregovorima načini velike ustupke.
Avganistan dosad nije često pominjan u predsedničkoj kampanji, ali je favorit republikanaca za predsedničku nominaciju, bivši guverner Masačusetsa, Mit Romni izjavio da bi on nastavio rat sa talibanima do njihovog potpunog poraza. To što Obama, dok sa njima ratuje, istovremeno pokušava da ih privede za pregovarački sto, ocenio je slabošću.
Izjava šefa Pentagona došla je posle curenja nekih detalja iz tajne obaveštajne procene o situaciji u Avganistanu, u kojoj se konstatuje da rezultati prošlogodišnje eskalacije rata uvođenjem na front dodatnih 30.000 američkih vojnika nisu održivi i da je talibansko rukovodstvo rešeno da se vrati na vlast u Kabulu.
„Talibanski komandanti, kao i borci na terenu, sve su uvereniji da je njihova kontrola Avganistana neizbežna. Iako su 2011 pretrpeli velike gubitke, njihova snaga, motivacija, finansije i taktička znanja ostaju neokrnjeni”, piše u dokumentu čije je delove objavio londonski „Tajms”.
Moglo bi, međutim, da se pokaže da je Paneta samo pustio probni balon, namenjen koliko domaćoj javnosti, toliko i saveznicima. Francuska je naime pre nedelju dana objavila da će se iz Avganistana povući godinu dana ranije.
Panetin boravak u Briselu je inače i u funkciji usaglašavanja zajedničke platforme sa saveznicima za samit NATO-a koji se u maju održava u Čikagu, gde će po svoj prilici biti zvanično saopšten željeni scenario za Avganistan.
M. Mišić
objavljeno: 04.02.2012
