Izvor: Večernje novosti, 02.Okt.2016, 11:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za Nobela papa, Angela i Tramp
Iduće nedelje u Stokholmu dodela prestižnih priznanja za mir, fiziku, hemiju, ekonomiju...
U danima kada se svet, prošle nedelje u Jerusalimu, opraštao od jednog od najuglednijih dobitnika Nobelove nagrade za mir, bivšeg izraelskog predsednika Šimona Peresa, komitet koji u Oslu odlučuje o prestižnom priznanju, ulazio je u finiš odlučivanja za dodelu ovogodišeg priznanja. Zadatak nije lak, jer ne samo da je za Nobelovu nagradu za mir prijavljeno rekordnih 376 kandidata, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << već se na spisku nalazi popriličan broj "zvučnih" imena, od pape Franje, preko nemačke kancelarke Angele Merkel, do republikanskog kandidata za šefa Bele kuće Donalda Trampa. Dok u ponedeljak, utorak i sredu budu otkrivana imena dobitnika Nobelove nagrade za medicinu, fiziku i hemiju, veliko "finale" trke za priznanje za doprinos miru je zakazano za petak. Tradicionalno tajanstven Nobelov komitet, osim broja prijavljenih, ne daje ni najmanju naznaku o imenima kandidata, a još manje o mogućim dobitnicima. To samo pothranjuje spekulacije o novom laureatu. Tek neke su zasnovane na osnovu objave o malom broju kandidata da se nalaze u Nobelovom "bubnju". Među najintrigantnijim kandidatima je Edvard Snouden, odbegli službenik tajne američke Nacionalne bezbednosne agencije. Slično važi i za "živopisnog" američkog predsedničkog kandidata Trampa, kome se, istina, ne daju velike šanse. Njegovi najverniji navijači to ipak ne isključuju, pozivajući se na aktuelnog šefa Bele kuće Baraka Obamu koji je Nobelovu nagradu za mir dobio tek što je seo u predsedničku fotelju. Na spisku je ove godine avganistanki ženski biciklistički klub, spasilačka grupa "Beli šlemovi" iz Sirije, kao i Nađa Murad, žena iz naroda Jazidi koja je izbegla seksualno ropstvo i postala glasnogovornik onih koje zlostavlja teroristička Islamska država. Analitičari, pak, zaključke o mogućem laureatu izvlače iz prethodnih izbora komiteta. Agencija AP je, analizirajući 30 bivših dobitnika, zaključila da je moguće da se ovogodišnji dobitnik uklopi u jednu od pet kategorija - pomiritelja bivših neprijatelja, disidenata, zaslužnih institucija, državnika i aktivista. Simptomatično je, međutim, da je u najočekivanijoj grupi mirovnjaka u sukobljenim stranama, bilo najmanje dobitnika. Poslednja takva Nobelova nagrada dodeljena je skoro pre tri decenije, 1988. godine Hjumu i Trimblu za mirovne napore u Severnoj Irskoj. Moguće je da se Nobelov komitet odlučuje teško za ovakve nagrade jer je riskatno da se, i posle nagrade, nastave neprijateljstva, što se desilo upravo pošto su Peres, Rabin i Arafat dobili priznanje 1994. godine. Ove godine, ukoliko se u Oslu odluče za takvu vrstu priznanja, ono bi moglo da ode u ruke kolumbijskog predsednika Huana Manuela Santosa i glavnog komandanta pobunjenika FARK, Rodriga Londona, koji su nedavno postigli dogovor. Nije beznačajno ni to da je to postignuto uz pomoć Norvežana. Nobelovo priznanje moglo bi, takođe, otići i američkom državnom sekretaru Džonu Keriju i iranskom šefu diplomatije Džavadu Zarifu zbog postizanja sporazuma o iranskom nuklearnom programu. Institucije kao Evropska unija i Organizacija za zabranu hemijskog oružja su u poslednjim godinama prednjačile među dobitnicima nagrada za mir. Uprkos želji komiteta za isticanjem bratstva među narodima i radu na smanjenju naoružanja, ova priznanja bila su praćena kontroverzama. No, i ove godine na listi je rekordan broj od čak 148 predloženih institucija, što otežava predviđanja. Pojedini analitičari "tipuju", ipak, na organizaciju "Spas za decu" zbog rada sa najmlađim izbeglicama iz Sirije. Među najatraktivnijim aktivistima dobitnicima Nobelove nagrade za mir bila je Malaja Jusafazi, najmlađi laureat, koja je izbegla talibanski metak i postala veliki zagovornik obrazovanja dece. U ovoj kategoriji, međutim, kandidati su teško predvidivi, jer su malo poznati široj javnosti. Ove godine, pominje se, ipak, Svetlana Ganuškina, ruska aktivistkinja koja pomaže izbeglicama. Za razliku od aktivista, državnici spadaju u red najintrigantnijih kandidata. No, oni spadaju i u kategoriju onih zbog kojih Nobelov komitet trpi najviše kritika. Ove godine, među najozbiljnijim kandidatima iz ove kategorije je nemačka kancelarka Angela Merkel zbog njene politike otvorenih vrata prema izbeglicama. Ta politika kancelarki u poslednje vreme potamnjuje slavu kod kuće. Možda bi Nobelova nagrada za mir uoči izbora u Nemačkoj iduće godine, mogla da je popravi. CEREMONIJA 10. DECEMBRA NOBELOVA nagrada za mir, koja se dodeljuje od 1901. godine, budući političke prirode, spada u red onih najviše opterećenih kontroverzama. O nagradi koja nosi ime švedskog industrijalca, pronalazača i proizvođača dinamita Alfreda Nobela, po njegovoj želji, odluku donosi Komitet od pet članova koji imenuje parlament Norveške. Nagrada za doprinos bratstvu među narodima, ukidanje ili smanjenje oružja i promociju mira, koja se sastoji od diplome, medalje i novčanog iznosa od oko milion i po dolara, dodeljuje se 10. decembra u Oslu.KADA BI HTELI DA LjUTE AMERIKU... MEĐU najprominentnijim dobitnicima Nobelove nagrade za mir su nenasilni borci protiv autoritarnih režima, kao što su Ang Sang Su Ći iz Mjanmara, ili zatvoreni kineski aktivista Liu Siabo, čiji je izbor razljutio Peking. Ako bi Nobelov komitet odlučio da nastavi istom linijom i sada se zameri Vašingtonu, laureat bi mogao da postane Snouden koji je utočište našao u Rusiji.
Pogledaj vesti o: Angela Merkel
Nastavak na Večernje novosti...
.jpg)
