Izvor: NoviMagazin.rs, 30.Okt.2014, 22:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vučić otvara konferenciju "svetske vlade"
Skup Trilateralne komisije koji sutra počinje u Beogradu okupiće učesnike iz svih evropskih zemalja koji će razmotriti napredak regiona na putu priključenja EU, izjavio je predsednik Organizacionog odbora Evropske trilateralne konferencije u Beogradu Tahir Hasanović.
On je rekao da će 38. Konferenciju Trilateralne komisije, koja traje do 2. novembra, otvoriti predsednik Evropskog ogranka Trilaterale Žan-Klod Triše, predsednik Srpske nacionalne grupe Trilateralne >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << komisije Jovan Kovačić i premijer Srbije Aleksandar Vučić.
"Pored predsednika srpske vlade, na panelu o regionu učestvovaće i premijer Crne Gore Milo Ðukanović, predsednik Makedonije Ðorđe Ivanov i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik", rekao je Hasanović.
On je istakao da će učesnici biti iz svih evropskih zemalja, da je potvrđen dolazak 165 članova trilateralne komisije, a to su, kako je naveo, ugledni državnici, bivši plitičari, bankari, predsednici najvećih kompanija i nosioci krupnog kapitala.
"Nažalost, uprkos pozivu Trilateralne komisije, gospođa Atifete Jahjaga je upravo danas saopštila da nije spremna da dođe u Beograd ali mi očekujemo druge regionalne lidere koji su prihvatili poziv", kaže Hasanović.
Prema njegovim rečima, na konferenciji će biti nekoliko važnih tema koje će biti vezane, kako za napredak celokupnog regiona na putu priključenja EU, tako i odnosa Rusije i Ukrajine i očiglednog napora Evrope da se na miran način ta kriza okonča.
Dodao je da će teme biti i energetska bezbednost i ostala globalna pitanja koja svetska Trilaterna komisija sagledava.
Govoreći o uticaju Trilateralne komsiije, Hasanović je rekao da ona od 1973. godine bitno utiče na finansijske i ekonomske tokove sveta jer u njoj sede istaknuti ljudi koji imaju mogućnost sagledavanja razvoja sveta.
Trilateralnu komisiju često nazivaju "svetskom vladom u senci".
Na zvaničnom sajtu Trilateralne komisije nema informacije o zasedanju u Beogradu.
Predsednik srpskog ogranka Trilateralne komisije Jovan Kovačić naveo je da očekuje dobru posećenost skupa na koji je pozvana cela srpska vlada, kao i regionalni lideri, dok je za predstojeći događaj rekao da će to biti "jedan od najozbiljnijih skupova od Titove sahrane".
Ipak, nema dokaza da je Trilaterala zaista moćnija od demokratski izabranih vlada i da upravlja njima, kao što su skloni da tvrde zagovornici teorija zavere, ali je odsustvo informacija doprinelo da se na ovu organizaciju gleda podozrivo.
Spisak njenih članova uključuje, ili je uključivao, trojicu američkih predsednika, Dzordza Buša starijeg, Džimija Kartera i Bila Klintona, više potpredsednika SAD, bivšeg premijera Italije Marija Montija, bivšeg predsednika Bugarske Petra Stojanova, bivšu šeficu austrijske diplomatije Ursulu Plasnik, kao i desetine ministara i guvernera iz Evrope, Severne Amerike i Azije.
Trilateralnu komisiju osnovali su u Njujorku 1973. godine bogataš Dejvid Rokfeler i Karterov savetnik Zbignjev Bžežinski, a organizacija je nastala zbog neslaganja Bilderberg grupe sa svojim članom Rokfelerom u vezi sa prijemom Japana u klub.
Trilateralna komisija osnovana je na tri godine u cilju podsticanja ekonomske i političke saradnje SAD i Kanade sa Evropom i Japanom i funkcioniše kao svojevrsni međunarodni savet za spoljne poslove, a svake tri godine obnavljala je mandat, koji sada važi do 2015. godine.
Pored koncentrisane političke moći, u srži postojanja ove organizacije je kapital, pa u Trilateralnoj komisiji sede predstavnici Svetske banke, Evropske centralne banke, Međunarodnog monetarnog fonda i većine velikih svetskih banaka.
Interesi multinacionalnih kompanija kao što su Soni, Fudži, Goldman Saks, Levi Štraus, Teksako, Fudži - Kseroks, Samsung, Ford, Dženeral motors, Boing, Tojota, Mitsubiši, Aj-bi-em, Džonson i Džonson i Krajsler, takođe su zastupljeni u Trilateralnoj komisiji.
Iako se delovanje Komisije oduvek bilo diskretno, ono je uključivalo i medije, odnosno njihove direktore koji su mogli da prisustvuju zasedanjima pod uslovom da ništa od onoga što su čuli ne objavljuju ni kao nezvanična saznanja.
Rokfeler je svojevremeno zahvalio direktorima Njujork tajmsa, Vašington posta i Tajma što su se decenijama pridržavali dogovora i ništa nisu objavili.
“Bilo bi nemoguće da razvijamo naš plan za svet da smo bili pod lupom javnosti tokom svih godina”, rekao je tada Rokfeler.
Ono što je javnost mogla da sazna o “planu za svet” jeste da Trilateralna komisija nastoji da konsoliduje i kontroliše četiri centra moći: politički, monetarni, intelektualni i duhovni, a u interesu stvaranja mirnije i produktivnije svetske zajednice.
Protivnici globalizacije tvrde da je istinski cilj Trilateralne komisije stvaranje svetske ekonomske moći koja će biti nadmoćnija od političkih vlada država koje su uključene u rad organizacije.
U analizi Patrika Vuda, koji je koautor bestselera "Trilateralci nad Vašingtonom", navedeno je da je u toku stvaranje globalnih privatnih zaliha zlata koje će poslužiti kao temelj nove globalne valute čiju će vrednost da kontrolišu "Trilateralci".
Evropska grupa u početku je obuhvatala zapadnoevropske države članice tadašnje Evropske ekonomske zajednice, a kako se ova zajednica vremenom proširivala, tako su u članstvo Trilateralne komisije ulazile nove članice.
Hrvatska je ušla 2012. godine, a najmlađa članica je Srbija koja je od prošle godine u članstvu Trilateralne komisije i uz Norvešku je jedina članica Evropske grupe koja nije istovremeno članica EU.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
