Izvor: NoviMagazin.rs, 23.Maj.2016, 17:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Van der Belen novi predsednik Austrije
Novi predsednik Austrije je Aleksander Van der Belen, dugogodišnji lider stranke Zelenih, koji je u izbornu trku ušao kao nezavisni kandidat, osvojio je 50,3 odsto glasova.
Drugoplasirani kandidat Slobodarske partije Austrije (FPO) Norbert Hofer osvojio je 49,7 odsto glasova, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Van der Belen, koji će stupiti na čelo države 8. jula, kada je predviđeno polaganje >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << zakletve, u tesnoj trci u drugom krugu glasanja, tek nakon prebrojavanja glasova predatih putem pošte, došao je do pobede.
Na biralištima, u nedelju, je Hofer bio u prednosti sa 51,93 odsto osvojenih glasova, a Van der Belen je dobio 48,07.
Pošto je 14 odsto biračkog tela zatražilo glasačke listiće za glasanje putem pošte, to jest izdato je ukupno 885.437, bilo je neophodno da se sačeka njihovo prebrojavanje kako bi se znalo ko je pobedio na izborima, čiji ishod je bio najtešnji do sada.
Pravo glasa na predsedničkim izborima imalo je 6,4 miliona državljana Austrije starijih od 16 godina.
Inače, Hofer je u prvom krugu glasanja bio jasni pobednik sa osvojenih 35 odsto, a Van der Belen drugi sa 21 odsto dobijenih glasova.
Još pre proglašenja rezultata glasanja Hofer, preko socijalnih mreža, priznao poraz.
On je, na svom Fejsbuk profilu napisao da se zahvaljuje svim biračima na "odličnoj" podršci.
"Naravno da mi je danas žao. Međutim zalaganje tokom predizborne kampanje je investicija u budućnost"; istakao je Hofer.
"Rado bih bio vaš predsednik i pazio na našu predivnu zemlju", dodao je on najavivši da će i dalje davati doprinos pozitivnoj budućnosti Austrije.
Saopštavanje konačnih izbornih rezultata trebalo je da usledi između 15:30 i 16 časova, ali je došlo do kašnjenja jer je prebrojavanje glasova putem pošte moralo da se ponovi u Insbruku.
Interesovanje za ishod predsedničkih izbora bilo je ogromno, i to ne samo na licu mesta u Svečanoj sali Ministarstva unutrašnjih poslova u Beču, gde se okupio veliki broj novinarskih ekipa čekajući da konačne rezultate objavi ministar unutrašnjih poslova Volfgang Sobotka, već i preko Interneta, pa su mnogi informativni sajtovi bili povremeno nedostupni u periodu od 15.15 sati do posle proglašenja pobednika.
Van der Belen je strah od dolaska FPO na vlast iskoristio da ujedini oko sebe sve snage koje su protiv desnice, dok je Hofer, osvojivši ogroman broj glasova bez podrške drugih partija, pokazao kolika je trenutna snaga FPO na političkoj sceni Austrije.
Ishod izbora jasno pokazuje podeljenost društva u Austriji, između onih koji žele promene zbog nezadovoljstva dugodgodišnjom vladavinom „velike“ koalicije, i onih koji se plaše promena i povratku u desničarsku prošlost.
Nezadovoljstvo radom vlade je ispoljeno u prvom krugu izbora kada su kandidati Socijaldemokratske partije (SPO) i Narodne stranke (OVP) osvojili po svega nešto ispod 12 odsto.
Dolazak na jednu visoku državnu funkciju stranke desne orijentacije plaši evropske zemlje, jer u gotovo svim raste njihova popularnost, ali je samo u Austriji FPO uspela da dostigne podršku višu od 30 odsto.
Austrija dobila umerenog predsednika
Van der Belen je uspeo da mobiliše protivnike Slobodarske partije (FPO) i tako pobedi u tesnoj borbi za najvišu funkciju u zemlji, osvojivši 31.026 glasova više od protivkandidata Norberta Hofera.
On je, kako pokazuju analize, dobio glasove kako birača koji su mu ukazali poverenje u prvom krugu izbora, tako i pristalica drugih kandidata koji su ispali.
Tako mu je za pobedu mnogo značila javna podrška nezavisne kandidatkinje Imrgard Gris, koja je u prvom krugu izbora bila trećeplasirana.
Takođe je uspeo da pridobije i glasače kandidata Socijaldemokratske partije Rudolfa Hundstrofera, kao i Narodne partije (OVP) Andreasa Kola.
Na drugoj strani, Hofer je pre svega dobio glasove pristalica FPO, do skoro neodlučnih, pre svega nezadovoljnih političkom situacijom u zemlji, a manje iz tabora ostalih partija.
Van der Belen, sin ratnih izbeglica, oca Rusa holandskog porekla i majke Estonke, rođen u Austriji, bio je dugogodišnji lider stranke Zelenih, koji je stranku doveo do njenih najvećih uspeha.
U izbornu kampanju je ušao kao nezavisni kandidat uz podršku stranke Zelenih, koju je predvodio od 1997.do 2008., a očekivanja njegovih glasača su da spreči dolazak desnice na vlast.
Oko protivljenja dolasku FPO na najvišu državnu funkciju ujedinili su se Austrijanci raznih političkih opcija dajući glas Van der Belenu u nadi da će to, kako je prikazivano tokom predizborne kampanje ne samo u Austriji, već i stranim medijima, spečilo skretanje Austrije u desno.
Prijatelji i političke kolege Van der Belena opisuju kao libelara leve orijentacije.
Protivnike FPO uspeo je da okupi oko sebe pre svega zbog svog dugo godina građenog imidža političara vernog svojim idealima i nekoga ko se pridržava onoga što je obećao.
Na osnovu njegove političke karijere može se očekivati da će Van der Belen rukovoditi državom kao što je to do sada činio Hajnc Fišer, to jest mirno, promišljeno i bez prevelikog „iskakanja“ iz koloseka i privlačenja pažnje oštrim izjavama.
Njegova supruga Doris Šmidbauer, sa kojom se oženio neposredno pred predizbornu kampanju za predsednika, neće biti klasična „prva dama“, već namerava da nastavi svoj posao u Zelenoj stranci kao direktorka poslaničkog kluba ove partije.
U izjavi Tanjugu, uoči drugog kruga izbora, Van der Belen je najavio da će kao šef države raditi na podršci regionu Zapadnog Balkana na putu ka EU.
„Srednjeročno gledano, perspektiva pristupa za zemlje ovog regiona je bespogovorna za sve posmatrače. Razgovori se već duže vreme vode. O putu u EU postoje različita mišljenja i mnoga pitanja su još otvorena", istakao je on i naglasio da Austrija treba da podrži i dobro pripremi zemlje koje pristupaju Uniji.
"Kao predsednik ću razgovarati sa kancelarom i ministrom spoljnih poslova o mogućnostima Austrije da pomogne regionu na putu ka Evropskoj uniji", istakao je Van der Belen.
Što se srpske zajednice u Austriji tiče Van der Belen je ocenio da ona nije dovoljno zastupljena u političkim strankama.
"Mislim da bi nam po tom pitanju više raznolikosti dobrodošlo i pozivam sve Austrijanke i Austrijance, kao i one iz srpske zajednice, da jedan deo puta zajedno pređemo. Budućnost zemlje leži u saradnji", istakao je on.
Prvi predsednik iz redova Zelenih
Pobedom Aleksander van der Belena na predsedničkim izborima Austrija dobija prvog šefa države iz redova stranke Zelenih.
Do sada je mesto predsednika bilo čvrsto u rukama tradicionalnih stranaka - svih sedam posleratnih izabranih predsednika bili su kandidati ili Socijaldemokratske partije (SPO) ili Narodne stranke (OVP).
Pet predsednika od 1951. bilo je iz redova SPO, a dva iz OVP.
Pobednici iz redova socijaldemokrata obavljali su, ukupno, više od 47 godina dužnost predsednika, a iz OVP 18 godina.
Inače, odlazeći predsednik Hajnc Fišer, koji je dva mandata bio šef austrijske države, je iz redova SPO.
Iz redova OVP na mesto predsednika uspeli su da budu izabrani Kurt Valdhajm, koji je morao da se prevremeno povuče sa te dužnosti zbog nacističke prošlosti, kao i Tomas Klestil koji je preminuo pred kraj svog drugog mandata, sudbina koju je zadesila većinu predsednika.
Pored Valdhajma samo je još Rudolf Kiršleger iz predsedničke fotelje otišao u penziju, a sada će to učiniti i Fišer.
