Izvor: Vostok.rs, 27.Sep.2012, 12:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta će NATO baze u Avganistanu?
27.09.2012. -
Mosvka namerava da utvrdi sudbinu vojnih kontigenata NATO-a u Avganistanu posle 2014. godine. Rukovodstvo alijanse više puta je izjavljivalo da će do tog roka trupe biti povučene iz ove zemlje. Ipak, po postojećim informacijama, strane baze u Avganistanu će ipak ostati. Rusija će predložiti da so ovo pitanje konačno rzajasni na zasedanju Generalne skupštine UN koje je započelo i za vreme sastanka šefa ruske >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << diplomatije Sergeja Lavrova sa generalnim sekretaom NATO-a Andresom Fog Rasmusenom.
Odsustvo produktivnog dijaloga između Rusije i Alijsanse po pitanju EvroPRO navodi Mokvu da ispoljava upornst u pogledu planova Zapada u Avganistanu. U oba slučaja reč je o bezbednosti Rusije i regiona sa kojim se ona graniči. Po mišljenju stalnog predstavnika Rusije u UN Vitalija Čurkina, mogućnost očuvanja baza u Avganistanu izaziva mnoštvo pitanja.
U suštini Rusija namerava da formuliše svoj stav vrlo jasno: ako borba protiv terora bude nastavljena, radi toga je potrebno produžiti mandat SB UN. Nije isključeno da će se ovo pitanje razmatrati 27. septembra za vreme konsultacija njegovih članova sa rukovodiocem organizacije Ban Ki Munom. Zamenik ministra inostranih poslova Aleksandra Gruško smatra da je Rusija spremna pragmatično da sarađuje sa alijansom u avganistanskom pravcu, oslanjajući se na rezoluciju SB UN.
- Mi smo zabirnuti time kako će izgledati vojno međunarodno prisustvo posle 2014. godine i nas brine to što se po postojećim informacijama sada prave baze u kojima može da se smesti mal te ne na desetine hiljada vojnika. Sve to izlazi van okvira neophodnosti da se sitaucija u Avganistanu stabiliše. Mi polazimo od toga da nikakvo suvišno vojno prisustvo ne treba da postoji.
Aleksandar Gruško je dodao da Rusija razume da je neophodno ostaviti u Avganistanu vojne instruktore, koji će pripremati kadrove za avganistanske snage bezbednosti i armiju. Realizacija drugih planova će otežati i tako složene odnose Moskve sa alijansom.
Zna se da posebne uspehe SAD u Avganistanu nisu postigle. Ni terirozam, ni promet narkotika, ni kolosalni ekonomski i socijalni problemi tamo posle dolaska NATO-a nisu bili likvidirani. Najverovatnije su samo ojačani. Zato priznanje neuspeha misije teško da će pobuditi SB UN na produžetak mandata. Šta više, to će biti povod za se ne pruža sličan mandat u Siriji i Iranu. Ako amerikanci predstavljaju svoju misiju kao uspešnu, prateći tu logiku, nikakve baze u Avganistanu ne treba da ostanu, a trupe treba povući. Svoje mišljenje tim povodom za Glas Rusije izneo je politikolog Pavel Zolotarev.
- Nastaje situacija kada je nejasno da li su Amerikanci završili svoju operaciju ili će uslediti nastavak. Ali tada to treba da bude fomulisano u odluci UN. A nastaviti delovanje olasnjajući se na odluke američke administracije nije baš ispravno. Isto se tiče NATO-a koji je prema novoj koncepciji preuzeo na sebe funkciju da odgovara za bezbednost van tradicionalne zone uticaja – Evrope. Zato je postavka pitanja sasvim ispravna.
Jasno je da Vašington ima mogućnosti za manevar. Na primer, da ignoriše molbe Rusije da pruža izveštaj o svojoj delatnosti u Avganistanu ili da deluje mimo SB UN: glasovi u podršku ove ideje u SAD se čuju sve češće. Moskva i Peking u slučaju Sirije su već pokazali da su u stanju da blokraiju u SB militarističke planove Zapada. Osim toga, Rusija može da ponovo razmotri saradnju sa alijansom u Avganistanu: počev od tranzita tereta pa do obuke avganistanskog personala.
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
