Izvor: RTS, 24.Sep.2017, 07:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Parlamentarni izbori u Nemačkoj
Birališta na parlamentarnim izborima u Nemačkoj biće otvorena do 18 časova, a pravo glasa ima 61,5 miliona Nemaca. Oni biraju 598 poslanika donjeg doma parlamenta – Bundestaga. Do dva sata glasalo je 41,1 odsto upisanih birača, što je za 0,3 odsto manje u odnosu na izbore pre četiri godine, saopštili su zvaničnici.
Veliki broj nemačkih političara je već dao svoj glas na >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << izborima, na kojima se danas odlučuje ko će u narednom četvorogodišnjem mandatu vladati ovom najmoćnijom zemljom Evropske unije.
Nemačka kancelarka Angela Merkel, u pratnji muža profesora Joahima Sauera, glasala je u Berlinu.
Pre Merkelove, danas su glasali i nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer, kao i ministri odlazeće vlade i drugi visoki političari.
Birači na jednom delu listića glasaju za političku partiju i na taj način se proporcionalnim sistemom bira polovina poslanika. Na drugom delu glasaju za okružne predstavnike, koji se biraju većinskim sistemom.
Prema istraživanjima javnog mnjenja, Hrišćansko-demokratska unija (CDU) će osvojiti 37 odsto glasova, čime će Merkelova moći da dobije četvrti mandat na čelu vlade.
Ipak, ostaje pitanje da li će koaliciju formirati sa sadašnjim partnerima, socijaldemokratama, ili će vladu praviti s manjim partijama.
Ako Merkelova posle izbora ostane na čelu Vlade i ako bude kancelarka do 2021. godine, izjednačiće posleratni rekord Helmuta Kola koji je 16 godina bio nemački kancelar.
Njen glavni protivkandidat, lider Socijaldemokratske partije (SPD) Martin Šulc, nije uspeo da ozbiljnije naškodi CDU tokom izborne kampanje, a ankete predviđaju da će osvojiti malo više od 20 odsto glasova.
Na unutrašnjem planu, jaka ekonomija, snažno poverenje i niska nezaposlenost na strani su Angele Merkel, ali je, s druge strane, kancelarka bila na meti kritika 2015. posle odluke da otvori vrata migrantima i izbeglicama.
Merkelova i Šulc, kao i većina drugih partijskih lidera, protiv su postavljanja ograničenja broja migranata koji mogu da uđu u Nemačku na godišnjem nivou, dok je evroskeptična partija Alternativa za Nemačku za potpuno zatvaranje granica za migrante i deportaciju migranata kojima nije odobren azil.
Popularnost desničarske partije AfD porasla je zbog straha od migranata i terorističkih pretnji. U Bundestag će tako prvi put verovatno ući AfD, koja prema anketama ima podršku između 10 i 12 odsto birača, međutim, većina stranaka je isključila saradnju s tom partijom.
