Izvor: Politika, 21.Sep.2013, 12:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nemačka sutra glasa - skoro 62 miliona pozvano na izbore

BERLIN – U Nemačkoj se sutra održavaju parlamentarni izbori, na koje je pozvano skoro 62 miliona birača koji će, u trci, u kojoj kancelar Angela Merkel važi za favorita, a njeni demohrišćani za najjaču političku opciju, moći da biraju između 34 partije, koliko je prijavilo svoje učešće na ovim izborima za 18. saziv Bundestaga.

Nemački političari >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se bore za glasove neodlučnih birača, a odlučujuće pitanje bi, kažu, analitičari, moglo biti da li će sutra „Alternativa za Nemačku” (AfD), evroskeptički raspoložena partija koja se zalaže za ukidanje i evra i povratak nemačke marke, moći da uđe u Bundestag. Poslednje ankete, međutim, pokazuju da neće uspeti da pređu cenzus od pet odsto osvojenih glasova.

Pitanje postizbornih koalicija u Berlinu je, dan pred nemačke savezne izbore, otvoreno i dalje, a poslednja anketa koja, zapravo, nije prognoza ishoda glasanja, već slika raspoloženja, pokazuje da bi vladajući demohrišćani i liberali, sa ukupno 45,5 odsto glasova, mogli imati „knap” većinu nad tri opozicione partije, koje bi sutra mogle da osvoje zajedno 44,5 odsto glasova.

Prema poslednjem političkom barometru televizije ZDF, demohrišćani, kancelara Merkelove bi dobili nepromenjenih 40 odsto glasova, liberali 5,5 odsto, SPD 27 odsto, Zeleni devet odsto, a Levica 8,5 odsto, dok bi AfD imala oko četiri odsto glasova i ostala vanparlamentarna snaga.

Kada je reč o izboru kancelara, Nemci bi-kada bi direktno mogli da biraju kancelara, ponovo želeli Merkelovu, čak 58 odsto njih, dok bi njenog protivkandidata, Pera Štajnbrika iz SPD, želelo 32 odsto Nemaca.

Nemačka je podeljena na 299 izbornih okruga, a birači će od 8 do 20 časova moći da glasaju na čak 80.000 biračkih mesta. Na izborima učestvuje i oko 65 000 biraca koji žive u inostranstvu, a statistika kaže da je na izbore pozvano i oko 5,8 miliona Nemaca, migrantskog porekla, što je čak devet odsto ukupnog broja birača.

Migranti su do sada, pokazuje iskustvo, uglavnom glasali prema određenim „mustrama” -Turci su brali Socijaldemorkatsku partiju (SPD), a nemački Rusi demohrišćane, kancelara Mereklove.

Nemačka ima složeni izborni sistem, kakvi postoje samo u Mongoliji i na Novom Zelandu, mešavinu proporcionalnog i većinskog, u kome svaki birač ima dva glasa - prvim bira politicku ličnost, za takozvane „direktne mandate” u Bundestagu, a drugim glasom partiju.

Računica nemačkog izbornog sistema je, očito, veoma složena, kao što, ponekad, može biti i izborni rezultat, koji može usloviti duge i naporne postizborne koalicione pregovore oko formiranja nove vlade i špekulacije o tome ko na koju stranu treba, može i hoće da „pretrči” i da li se veliki treba da dogovore.

Kako ovi izbori, u kojima ni Srbija, ni evropsko pitanje, ni proširenje Evropske unije (EU) nisu bili tema, mogu uticati na politički put Beograda ka Briselu, pitanje je na koje najbolji odgovor daju nemački zvaničnici, koji tvrde da Berlin nema nove uslove prema Srbiji za početak pristupnih pregovora sa EU, da se politika Nemačke prema Srbiji neće menjati posle izbora, da među nemačkim strankama postoji širok konsenzus i da sve partije žele da Srbija što pre počne pregovore sa EU.

Kako demohrišćani, tako i socijaldemokrate su jasno ili manje jasno iznosili i iznose podršku Beogradu na putu ka EU, uz tvrdnju da Nemačka želi dobre odnose sa Srbijom i da „ruka” Nemačke jeste i ostaje ispružena ka Srbiji.

Kada je, međutim, reč o Srbima koji su u Nemačkoj našli „uhlebljenje”, a kojih nije malo, iako se, posle raspada Jugoslavije špekuliše o njihovom tačnom broju, nemački izbori, a ni promene koje bi oni sa sobom mogli doneti, ni za njih, izgleda, ne mogu predstavljati nikakvo neprijatno iznenađenje.

Ko Srbima u Nemačkoj više odgovara - ona ili on, demohrišćanka ili socijaldemokrata, tu, možda, nema apsolutno jednostavnih odgovora, ali ima jednostavnih činjenica - da kvalitet života i moć Srba u Nemačkoj zavise od toga da li studiraju na prestižnom Hajdelbergu ili su jedva pismeni, da li imaju dobro plaćena zanimanja, šefovska mesta, uspešne firme ili, zajedno sa svojim potomstvom „životare” na margini društva - a gledano sa „margine” veliki Berlin se skoro ni „ne vidi”, kao ni političke razlike između demohrišćana i socijaldemokrata.

Tanjug

objavljeno: 21.09.2013.

Nastavak na Politika...

Radio 021: Nemci sutra glasaju

Radio Televizija Vojvodine: U toku izbori u Nemačkoj