Izvor: B92, 03.Sep.2014, 15:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NATO stvara "udarnu pesnicu"
Lideri zemalja NATO na samitu u Njuportu trebalo bi da se dogovore o stvaranju "udarne pesnice" od četiri do šest hiljada vojnika u bazama na istoku Evrope.
To javljaju izveštači pred početak samita NATO-a koji se 5. i 6. septembra održava u Velsu.
Cilj bi bio da se tom novom vrhunski spremnom "udarnom pesnicom" osujeti moguća "ruska pretnja" i te snage upute, ako zatreba, i u bitku s islamskim teroristima >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << izvan Evrope.
Čelnici NATO, a posebno SAD, Poljske i baltičkih zemljalja su ubeđeni da je to nužno zato što se smatra da je "u poslednjih nekoliko godina Rusija postala nacionalistička i revizionistička sila... koja krši međunarodno pravo i vojnom silom postiže geopolitičke ciljeve", kako je to objasnio zamenik generalnog sekretara NATO Aleksander Veršbou.
Time je i "šira evropska bezbednost dovedena u pitanje" i, mada "ovo nije početak novog hladnog rata", navodi Veršbou, "došlo je do temeljne promene u odnosima NATO i Rusije" posebno zbog ukrajinske krize.
Članice NATO, takođe, smatraju da su nasilje i prodor odlično naoružanih i novcem snabdevenih islamističkih terorista u Iraku, u Siriji i na severu i zapadu Afrike direktna pretnja i evropskoj bezbednosti. Strahuje se da bi islamističko nasilje, dotur oružja, eksploziva i ekstremizma mogli da se prošire po celom Sredozemlju.
Uz šefove država ili vlada 28 zemalja članica NATO na samitu učestvuju i čelnici partnerskih zemalja, tako da će na skupu u velškom gradu Njuportu, u Velikoj Britaniji, dva dana zasedati ukupno šezdesetak državnika.
Šefovi država ili vlada NATO će se politički dogovoriti o stvaranju udarne jedinice u okviru već postojećih Snaga za brzo reagovanje NATO, i u tom cilju će biti izgrađene prihvatne baze članicama NATO na istoku Evrope i tamo će biti smešteno teško naoružanje, oprema, komunikacioni i komandni centri za potrebe aktiviranja "udarne pesnice" pešadinaca, vazdušnih, pomorskih I specijalnih snaga u roku od 48 časova.
U tom cilju bi trebalo da se odluči i o mnogo delatnijem zajedničkom prikupljanju i razmeni obaveštajnih podataka. Čelnici NATO i SAD traže da sve članice Atlantskog saveza u tom cilju povećaju izdatke za odbranu.
Očekuje se da na samitu američki predsednik Barak Obama zatraži, i dobije podršku saveznika za vazdušne udare na islamiste "Islamske
države Iraka i Levanta", jer se smatra da je to već ozbiljna opasnost i za Evropu, odakle odlaze i vraćaju se islamski teroristi.
Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen je nove udarne snage označio "udarnom pesnicom" i na pitanje novinara kako će te snage i baze na istoku Evrope moći da se uklope u odredbe sporazuma o partnerstvu s Rusijom iz 1997. godine da NATO neće imati stalne baze u članicama na istoku, on je uzvratio da je Rusija ta koja vidi NATO kao protivnika, što proizilazi iz zvaničnih izjava i ruskih vojnih dokumenata.
Rasmusen je naveo da NATO ne krši sporazum iz 1997, jer će nove baze biti privremene i u njima će "ostati dok je potrebno" i stalno se smenjivati i održavati vežbe vojnici raznih članica Atlantskog saveza.
Izvori u sedištu NATO su novinarima rekli da se ne misli da bi moglo doći do rata između NATO i Rusije, jer ni Rusija u ukrajinskoj krizi nije izvela "klasične ratne operacije", već je to bila kombinacija "prikrivenih vojnih operacija, sabotaže, ekonomske ucene, sajber napada, dezinformacije i propaganda".
NATO će zato usvojiti "Akcioni plan za uzvraćanje" i na ovakvo delovanje protivnika, posebno ako bi se ispostavilo da bi Rusija mogla krenuti i u "destabilizaciju" baltičkih država gde, kao u Ukrajini, žive mnogoljudne ruske manjine.
Veršbou je, ipak, stavio do znanja da bi "snažno partnerstvo NATO-Rusija bilo blagodetno za bezbednost i stabilnost svih nacija i
cele evro-atlantske zajednice".
Ali, kako je podvukao, "Rusija je zasad odabrala drugačiji put". "Mi na to moramo primereno odgovoriti", dodao je.
Lideri zemalja NATO će se u Kardifu sastati i s ukrajinskim predsednikom Petrom Porošenkom i razmotriti kako mogu pomoći u obuci i "osavremenjivanju" ukrajinske vojske.
Ali pitanje neposrednog naoružavanja ukrajinske vojske zasad nema podršku većine u NATO, isto kao što se Francuzi, Španci, Italijani i Nemci protive stvaranju stalnih baza na istoku, a za to se jako zalažu SAD, Velika Britanija, Poljska i baltičke zemlje.
Čelnici NATO će razmotriti kako će dalje pomagati vlastima u Avganistanu pošto se NATO borbene trupe povuku iz te zemlje do kraja ove godine.
U nekim zapadnim analizama se upozorava da je nestabilna i opasna situacija nastala zbog prodora zapadnog saveza na čelu sa SAD u nekadašnju zonu uticaja Moskve, posle raspada Sovjetskog Saveza, i sad jasno ispoljene rešenosti Rusije i njenog predsednika Vladimira Putina da i vojnom silom zaustavi ono što zadire u ruske strategijske interese.
NATO će, opšti je stav, zaštiti svoje članice, možda i otvoriti vrata članstva za Ukrajinu, ali bar većina zemalja NATO ne želi da učini bilo šta što bi direktno izazvalo Moskvu.
Nemačka kancelarka Angela Merkel je izjavila da će čelnici NATO u Velsu "odlučiti o koracima za jačanje uzvraćanja i sposobnosti odbrane".
Naglasila je, međutim, da neće biti stalnih baza na istoku Evrope da bi se poštovao sporazum o partnerstvu NATO-Rusija iz 1997, "kojim je utvrđeno da bezbednost u Evropi može da se postigne ne sukobima, već saradnjom".
"To je i dalje naše uverenje", istakla je.
Francuski predsednik Fransoa Oland rekao je da susret vođa NATO mora uputiti "smirujuću poruku" u sklopu spora Rusija-Ukrajina, tako da se uz pritisak na Moskvu, stalno stavlja do znanja rešenost za pregovore i politički izlaz iz te krize.
Naročito američki zvaničnici su za mnogo oštriji stav i "pokazivanje zuba" Rusiji, a u američkom Kongresu je, prema kanadskom internet portalu "Globalrizerč" u toku postupak za usvajanje "Zakona o sprečavanju ruske agresije", što je pravna osnova za direktni vojni sukob SAD s Rusijom.
"Globalrizerč" tvrdi da je u suštini glavni cilj SAD da spreči širenje strateškog uticaja ne samo Rusije, već i Kine.
