Izvor: Blic, 08.Dec.2010, 12:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ministar: Australija će pomoći Asanžu
SIDNEJ - Australija će pružiti konzularnu pomoć svom državljaninu Džulijanu Asanžu, osnivaču sajta Vikiliks, koji je juče uhapšen u Londonu.
Ministar spoljnih poslova Kevin Rad je izjavio da će njegova zemlja pomoći Asanžu koji je već kontaktirao diplomate Australije u Londonu i zatražio "konzularnu pomoć".
"Mi smo potvrdili da ćemo mu pomoći, kao i svakom australijskom državljanu", >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << rekao je Rad lokalnom ABC radiju, prenela je agancija Rojters.
U Australiji su, takođe, potvrdili da su konzularni službenici te zemlje bili prisutni kada se osnivač Vikiliksa juče pojavio u sudu u Londonu.
Sve vesti o aferi "Vikiliks" možete da pročitate ovde.
Asanž (39) je uhapšen na osnovu poternice iz Švedske, gde je osumnjičen za dva silovanja. On tvrdi da je ovo "politički progon" zbog objavljanja tajnih dokumenata iz prepiske američkih diplomata.
Prema izveštajima iz Londona, on će ostati u pritvoru do 14. decembra kada će biti ponovo saslušan. On, inače, demantuje optužnice iz Geteborga na osnovu kojih je podignuta Interpolova optužnica protiv njega.
Osnivač Vikiliksa je branio svoja otkrića u pismu objavljenom u australijskom listu "Ostralijen", tvrdeći da njegova internet stranica zaslužuje zaštitu, a ne napade i pretnje, jer objavljuje činjenice za dobro javnosti. Prema njegovim rečima, Vikiliks je stvorio novu vrstu novinarstva: naučno novinarstvo.
"Radimo s drugim medijima kako bi ljudi dobili vesti i informacije na osnovu dokumenta od kojih je vest nastala. Tako možete prosuditi sami za sebe da li je vest tačna", istakao je on.
U Vašingtonu, takođe, razmatraju pravne mogućnosti za podizanje optužnice protiv osnivača Vikiliksa, ali imaju problem pošto se u prvom članu ustava SAD garantuje sloboda govora i javnog izražavanja. Više o tome možete pročitati u posebnoj vesti.
Vikiliks pokrenuo debatu o zaštiti podataka
Za neke heroj, a za neke zlikovac, Džulijan Asanž, osnivač Vikiliksa pokrenuo je debate vezane uz bezbednost i zaštitu podataka i dokazao da je tehnološka revolucija nadmašila sisteme zaštite informacija.
Činjenica da se s interneta može preuzeti 250.000 diplomatskih prepiski i gotovo svi vojni zapisnici iz iračkih i avganistanskih ratova predstavlja šok za sve one koji poseduju poverljive informacije.
Sajt wikileaks.com zatvoren je zbog očitih političkih pritisaka na internet provajdere, međutim mnoge stranice koje su u međuvremenu nastale u mnogim evropskim zemljama omogućavaju pristup dosad objavljenim informacijama.
"Oduvek postoji podela na one koji žele da internet bude otvoren i slobodan i one koji ga vide kao rizik i koji žele da se informacije kontrolišu i štite. Ovaj slučaj je naglasio te podele", izjavio je za Rojters Džonatan Vud, analitičar za globalna pitanja u Kontrol risku.
Pogledaj vesti o: London
.jpg)
