Izvor: Politika, 14.Apr.2014, 22:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kijev: moguć referendum o celovitosti Ukrajine
Ubeđen sam da bi se na tom referendumu većina građana izjasnila za nedeljivu, unitarnu Ukrajinu, tvrdi vršilac dužnosti šefa države
Prema izveštajima agencija
Kijev – Dok je u gradu Gorlovka, na istoku Ukrajine, došlo do sukoba između policijskih snaga i nekoliko stotina proruskih demonstranata, predsednik Vrhovne rade Ukrajine (skupštine) i vršilac dužnosti šefa države Aleksandar Turčinov nije isključio mogućnost održavanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << referenduma na nacionalnom nivou o državnom ustrojstvu istovremeno sa predsedničkim izborima raspisanim za 25. maj.
„Nisam protiv održavanja tog referenduma. Ubeđen sam da bi se na tom referendumu, o kom bi odluku mogao da donese parlament, većina Ukrajinaca izjasnila za nedeljivu, nezavisnu, unitarnu Ukrajinu”, rekao je Turčinov na sastanku sa predstavnicima vlade i šefovima poslaničkih grupa u skupštini, preneo je Ukrinform.
Sa druge strane, proruski demonstranti u Donjeckoj i Luganskoj oblasti su saopštili da ne nameravaju da prihvate uslove ultimatuma Kijeva da se predaju i da odustanu od svojih zahteva.
„Svi su raspoloženi veoma patriotski. Držimo svoju poziciju. Ljudi ne da ne odustaju, nego ih dolazi sve više i više. Niko ne namerava da se preda. Sveštenik nas je ispovedio, nemamo kud da se povlačimo”, rekao je agenciji Interfaks član koordinacionog saveta Luganske oblasti Aleksej Čmulenko.
Njihove „kolege” u gradu Gorlovka pokušali su da istaknu rusku zastavu na ulazu u zgradu policijske uprave, na šta je policija odgovorila otvorivši vatru. Nije poznato da li je u tom incidentu neko povređen, ali je ruska zastava skinuta odmah nakon što je istaknuta. Demonstranti se i dalje nalaze ispred sedišta policije.
Istovremeno, visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton izjavila je da tek treba proučiti predlog ukrajinskog predsednika o nacionalnom referendumu kao rešenju za prevazilaženje krize.
„Još nemamo detalje predloga i tek ćemo videti šta on podrazumeva”, rekla je Eštonova u Luksemburgu, uoči sastanka šefova diplomatija članica EU na kojem je formalno odobrena milijarda evra finansijske pomoći Ukrajini, ali je i proširena lista funkcionera bivšeg ukrajinskog režima kojima je zabranjeno da putuju i raspolažu imovinom u EU.
Milijarda evra je deo mnogo obimnijeg paketa planirane finansijske pomoći Ukrajini, koja je na ivici bankrotstva, dok regioni na istoku zemlje pokušavaju da se otcepe i pripoje Rusiji.
Ministri su istovremeno odlučili da dodaju još četiri imena na listu od 18 pripadnika bivšeg režima kojima je zbog ogromne pronevere ukrajinskih državnih fondova zabranjeno da putuju u EU, uz zabranu raspolaganja sredstvima sa računima u evropskim bankama.
Osim toga, ministri su snizili dažbine na uvoz ukrajinske robe u EU, što će toj zemlji omogućiti dodatni prihod od oko 500 miliona evra, navodi se u saopštenju.
Oglasio se i svrgnuti ukrajinski predsednik Viktor Janukovič mračnom prognozom da je Ukrajina na ivici građanskog rata.
„Deo odgovornosti za uvlačenje zemlje u građanski rat leži na SAD, koje se brutalno mešaju u situaciju i ukazuju šta treba da se radi”, izjavio je Janukovič u Rostovu na Donu. On je naveo da je šef američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) Džon Brenan posetio Ukrajinu i da su vlasti u Kijevu, nakon susreta sa njim, naredile vojnu operaciju na istoku zemlje.
Brenan je „de fakto odobrio” upotrebu oružja i tako isprovocirao krvoproliće, smatra Janukovič.
Tim povodom reagovala je i Moskva koja ističe da bi Zapad trebalo da „stavi pod kontrolu” svoje saveznike u ukrajinskoj vladi.
„Sada je odgovornost Zapada da spreči građanski rat u Ukrajini”, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova, preneo je Rojters.
Ministar spoljnih poslova Velike Britanije Vilijam Hejg misli drugačije. „Nema nikakvih realnih sumnji da je to nešto što je planirala i podstakla Rusija”, rekao je Hejg, preneo je Rojters.
Turčinov, koji optužuje Rusiju za sve što se događa na istoku zemlje, rekao je da se „agresor nije zaustavio i nastavlja sa organizovanjem nereda na istoku Ukrajine”, gde je, prema njegovim rečima, „veštački stvorena situacija sukoba sa ciljem slabljenja i uništenja same Ukrajine”.
„Nećemo dati Rusiji da ponovi ’krimski scenario’”, rekao je Turčinov.
----------------------------------------------
Krutov za specijalne zadatke
Kijev – Vršilac dužnosti predsedavajućeg parlamenta Ukrajine Aleksandar Turčinov je na čelo Antiterorističkog centra Službe bezbednosti Ukrajine i funkciju prvog zamenika načelnika te službe imenovao Vasilija Krutova. Krutov je, podseća Ukrinform, više puta izvršavao specijalne zadatke u inostranstvu, između ostalog, zadatak oslobađanja 22 ukrajinska mornara koje su gusari uzeli kao taoce u Somaliji 2005.
----------------------------------------------
Gubernator Donbasa poziva na razum
Donjeck – Gubernator Donbasa Sergej Taruta uputio je proglas sugrađanima, apelujući na razum i sprečavanje eskalacije nasilja, podsetivši da je nedelja pred Uskrs. „Dragi zemljaci! Nesreća nam se desila. U Donbasu je opet prolivena krv. Izražavam duboko saučešće porodicama onih koji su 13. aprila poginuli u Slavjansku”, citira proglas Unian.net.
----------------------------------------------
Ekonomske posledice krize
Kijev – Dalje mešanje Rusije u događaje na istoku Ukrajine može imati ozbiljne makroekonomske posledice, uzrokujući destabilizaciju banaka i ugrožavajući bruto društveni proizvod (BDP) Ukrajine, izjavio je guverner ukrajinske centralne banke, Stepan Kubiv.
Veliki broj ukrajinskih najvećih fabrika i dobar deo poljoprivredne proizvodnje odvija se upravo na istoku zemlje, gde su, kako ocenjuje Rojters, proruske separatističke snage podigle oružje i okupirale zgrade ukrajinske vlade.
„Ključni rizik po ekonomiju predstavlja politika okupacionog karaktera”, izjavio je Kubiv na marginama zasedanja Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke u Vašingtonu, a prenela agencija Rojters.
Kubiv je, takođe, istakao da je Ukrajina spremna da plati Rusiji cenu od 386 dolara za 1.000 kubnih metara gasa, što je ispod cene koju je zahtevala Moskva, i istovremeno naglasio da će Kijev platiti sve svoje račune.
„Ukrajina je oduvek plaćala kreditorima na vreme, bazirajući se na tržišnim i ugovornim cenama. Sve dugove koje imamo ćemo platiti, i ne postoji nikakva druga opcija”, zaključio je guverner.
Zvanična Moskva je ovog meseca podigla cenu gasa Kijevu za 80 odsto, i saopštila da joj Ukrajina duguje 2,2 milijarde dolara. Ukrajina bi početkom maja trebalo da primi dvogodišnji zajam od MMF-a u visini od 14-18 milijardi dolara, u zamenu za sprovođenje oštrih ekonomskih reformi.
S. S.
objavljeno: 14.04.2014
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini
