Izvor: B92, 04.Jun.2009, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbori za Evropski parlament
Konferencijska dvorana Evropskog parlamenta u Briselu (FoNet, arhiva)
Brisel -- Britanci i Holanđani danas biraju poslanike koji će ih u narednih pet godina predstavljati u Evropskom parlamentu.
Očekuje se da će u obe zemlje izlaznost birača biti mala kao i da će populističke i evroskeptičke stranke osvojiti veliki broj glasova. Slični rezultati očekuju se i na opštim evropskim izborima >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koji će trajati do nedelje.
Ultradesničarska "Britanska nacionalna partija" mogla bi da osvoji svoje prvo mesto u Evropskom parlamentu nakon izbora koji su počeli jutros u Velikoj Britaniji.
Stranka koja je poznata po ekstremnim stavovima o imigraciji, manjinama i Evropskoj uniji očekuje uspeh zahvaljujući skandalu zbog naplate troškova poslanika u britanskom parlamentu koji potresa zemlju.
Predesednik stranke, Nik Grifin, koji je u svojoj zemlji osuđen za širenje rasne mržnje pošto je negirao postojanje holokausta, u kampanji za Evropski parlament napustio je poznatu retoriku i svu pažnju usmerio na troškove britanskih parlamentaraca.
"Već na početku kampanje smo shvatili, zbog stanja u kom se nalazi naša ekonomija i problema sa islamskim ekstremizmom, da ćemo najverovatnije osvojiti jedno ili dva mesta u parlamentu. Skandal sa trošenjem novca britanskih poslanika potpuno je promenio javno mnjenje i sada čak i naši protivnici kažu da ćemo verovatno osvojiti sedam mesta", kaže Grifin.
Britanska javnost je ogorčena zbog otkrića da su njihovi poslanici zloupotrebljavali javna sredstva za lične potrebe i poslove a ugled britanske političke elite u zemlji drastično je pao.
"Nema nikakve razlike između konzervativaca i labirista. Osim, možda, što nam se laburisti preterano mnogo mešaju u život. Britanska nacionalna partija želi Britaniju koja pripada Britancima. Da se ja pitam, zatvorio bih sve granice i digao evropski tunel u vazduh", kaže Toni Džons, pristalica BNP-a.
Evropski parlament ima 736 poslanika, broj poslanika iz jedne zemlje zavisi od broja stanovnika, tako da najviše mesta ima Nemačka - 99, a najmanje Malta - pet.
Prve procene o novom sastavu evropskog parlamenta biće poznate u nedelju uveče.
Bira se ukupno 736 poslanika
Više od 375 miliona građana sa pravom glasa u svih 27 zemalja članica Unije, zaključno sa nedeljom, biraće novi sastav Evropskog parlamenta, koji ukupno ima 736 poslanika.
Teška ekonomsko-finansijska kriza preti velikim socijalnim nezadovoljstvom, a predizborna kampanja desnice, socijalista, liberala, zelenih, narastajućih evroskeptika i ostalih političkih grupa nije ni izdaleka ubedila ni privukla većinu glasača, ocenjuju analitičari.
Dosad najsnažnija grupacija u Evropskom parlamentu, Evropska narodna partija (EPP), koja okuplja stranke desnice i koja bi trebalo da zadrži vodeći položaj i posle ovih izbora, nastupila je u kampanji s pragmatičnim geslom, ranije svojstvenim levici, o Evropi koja mora "stvoriti više radnih mesta i ekonomiju učiniti 'zelenijom'", uz očuvanje "socijalne tržišne privrede".
To Evropu bitno razlikuje od strogo neoliberalne američke, a i britanske ekonomske filozofije.
Evropska desnica svoju platformu temelji na obnovi evropskog (i svetskog) bankarsko-finansijskog sistema koji će biti strogo nadziran i stavljen u funkciju "realne" privrede, industrije i proizvodne ekonomije, uz razvoj nove "zelene" tehnologije i obnovljivih izvora energije. A to je onda ono što stvara i nova radna mesta i puni budžete.
U Evropskom parlamentu druga po snazi, grupacija evropskih socijalističkih i socijaldemokratskih stranaka (PES), žestoko kritikuje "slepo verovanje desnice u svemoć tržišta" i traži da se znatno više ulaže neposredno u potrošnju i očuvanje radnih mesta, uz drastično preustrojstvo finansijskog sistema.
Ipak, činjenica je da evropski socijalisti ni izdaleka nisu iskoristili pravi ekonomsko-socijalni zemljotres da ponude uverljiviju političku i društvenu alternativu.
Pojavile su se stranke na centru i na krajnjoj levici koje uspevaju da privuku deo razočaranih tradicionalnih socijalističkih glasača. To je posebno vidljivo u Francuskoj, gde socijalisti nisu ponudili ubedljivu alternativu desnici na vlasti.
A pravi brodolom su doživeli britanski laburisti, koji su vodili ekonomsku politiku jako blisku administraciji bivšeg američkog predsednika Džordža Buša, tako da su sad u opasnosti da prvi put padnu na treće mesto po dobijenim glasovima na izborima.
Evropski liberali (ALDE) istrajavaju na odbrani liberalne demokratije i slobodnog tržišta, ali snažno pozdravljaju suštinsku reformu finansijskog sistema, uz upozorenje da bi pogubno bilo da se ekonomska obnova završi protekcionizmom i preteranim uplitanjem države.
Zeleni su u kampanji možda najborbeniji i traže da se "Zelenim Nju dilom" u Evropi uvede "čista" visokokonkurentna tehnologija i najviši ekološki standardi u proizvodnji, jer će je to učiniti još konkurentnijom na svetskom tržištu i pospešiti bitku protiv pogubnih klimatskih promena.
Zeleni, četvrti po snazi u Evropskom parlamentu, snažno su protiv "preovlađujućeg neoliberalnog kapitalizma".
U kampanju su se pomalo nenadano uključili i pobornici EU koja će prevashodno biti slobodna ekonomska zona, a nikako tvorevina koja stremi političkoj federaciji.
Ovi "evroskeptici" izgleda da će novog vođu imati u verovatno budućem britanskom konzervativnom premijeru Dejvidu Kameronu, koji je upravo sklopio pakt s Partijom prava i pravde Jaroslava Kačinjskog u Poljskoj i s Građanskom demokratskom strankom donedavnog češkog premijera Mireka Topolaneka.
A da ovi evropski izbori ne ostanu bez izvesne dramatike, potrudili su se vodeće političke ličnosti današnje EU - francuski predsednik Nikola Sarkozi i nemačka kancelarka Angela Merkel.
Njihova zajednička poruka, koja treba da pokrene armiju evropskih birača, pažljivo je sročena i glasi da će sve biti učinjeno da se stvori "snažna Evropa koja nas štiti".
Mada to nije baš izričito rečeno, iz proglasa se jasno razume da Evropljane jaka EU mora odbraniti od mondijalizma, anglosaksonskog špekulantskog, gramzivog, bezdušnog finansijskog kapitalizma, nelojalne svetske konkurencije koja seli proizvodnju iz Evrope, teškog zagađivanja prirodne sredine u za Evropu glavnim svetskim takmacima - SAD, Kini, Indiji...
Nikola Sarkozi i Angela Merkel su za temeljitu reformu finansijskog sistema u funkciji preduzetništva i proizvodnje, protiv protekcionizma, ali i za "zaštitu evropske industrije".
Takođe kažu da je apsolutno nužno da se usvoji Ugovor iz Lisabona da bi Evropa bila ona "snažna" i mogla sve to da ostvari. Jer bi, inače, već ionako ekonomsko-socijalnom krizom pogođena EU, zapala u priličnu institucionalnu paralizu.
