Izvor: Radio Slobodna Evropa, 08.Apr.2016, 15:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Holandsko 'ne' poruka i za Zapadni Balkan
Holanđani u sredu, izgleda, nisu samo odbacili sporazum o slobodnoj trgovini između Evropske unije i Ukrajine, već i poslali signal o odbojnosti unutar EU prema proširivanju. Kako ocenuju pojedini zapadni analitičari, to bi mogao biti i veliki udarac za zemlje Zapadnog Balkana koje teže članstvu u zajednici.
Timoti Eš (Timothy Ash), analitičar Nomura International, izjavio je za Kijev Post da „ovakav >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Slobodna Evropa << ishod glasanja ponovo čini aktuelnim pitanje – hoće li ranjiv mir na Balkanu potrajati“.
Za budućnost regiona nakon holandskog referenduma zabrinut je i Rem Korteveg (Rem Korteweg), istraživač u londonskom Centru za evropske reforme.
“Ovo će usporiti pristupni proces i podići sumnju da se EU zaista može pridržati obećanja koje je dala”, rekao je Koretveg za “Politico” i dodao da smatra kako će “holandska vlada teško pristati na proširenje Unije pristupanjem bilo koje nove zemlje u ovom trenutku”.
Brisel, kohezivni faktor Zapadnog Balkana
Članstvo u Evropskoj uniji podržava većina stanovništva u zemljama Zapadnog Balkana. Pogotovo sada, kada uticaj SAD u regionu opada, Brisel se vidi kao najznačajniji spoljni politički faktor.
Upravo se težnja pristupanju EU vidi kao važan činilac u podsticanju i održavanju stabilnosti i demokratizaciji regiona. Brisel je posredovao u normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova, a sprovođenje pravnih reformi, kao i borba sa korupcijom, prema kojoj se uvek žmurilo na jedno oko, kao i stvaranje atmosfere za poštovanje ljudskih prava i slobode izražavanja, takođe su inicirani ciljem da se što pre postane deo EU.
Podsećamo, Unija je u januaru 2014. sa Srbijom otpočela pregovore za članstvo, a ove godine otvorena su prva pregovaračka poglavlja. Bosna i Hercegovina je u februaru ove godine predala aplikaciju za članstvo u Evropskoj uniji, a sporazum o stabilizaciji i proširivanju sa Kosovom stupio je na snagu 1. aprila.
Makedonija još od 2005. godine ima status kandidata, ali uprkos pozitivnim izveštajima EP, početak pristupnih pregovora blokira Grčka.
Portparol za evropsku susedsku politiku i pregovore o proširenju, međutim, smatra da nema neposrednih naznaka da će Brisel stopirati inače spor i mukotrpan proces proširenja nakon holandskog referenduma, koji je prema pisanju zapadnih medija, ukazao na veliku ranjivost opstanka Unije.
Posledice referenduma po EU
Glavni zaključak je i da ishod referenduma u Holandiji postavlja nove izazove oko jedinstvenog delovanja članica Unije, pogotovo ako se uzmu u obzir izbeglička kriza, teroristički napadi, politika prema Rusiji i ekonomsko-finansijski problemi.
Dodajmo da je izjašnjavanje Holađana održano manje od tri meseca pre nego što će Britanci na sopstvenom referendumu odlučiti da li uopšte da ostanu u Uniji.
Što se ukrajinskog predsednika Petra Porošenka tiče, holandski glas protiv sporazuma je "napad je na jedinstvo Evrope". Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker (Jean-Claude Juncker) kazao je da je "tužan" zbog toga što se dogodilo, a predsednik Evropskog veća Donald Tusk (Donald Tusk) poručio je da će se sporazum s Ukrajinom "i dalje privremeno primenjivati".
I dok protivnici sporazuma EU i Ukrajine u Holandiji tvrde da je krajnji cilj tog dogovora da se zvanični Kijev uvede u Uniju, pristalice navode da to ne predstavlja korak ka članstvu, već će umesto toga intenzivirati trgovinu i pomoći u borbi protiv korupcije i unapređenju ljudskih prava u toj bivšoj sovjetskoj republici.
Francuska i Njemačka su poručile da će da nastave da primjenjuju sporazum s Ukrajinom, što su potvrdili francuski predsednik i Fransoa Oland (Francois Hollande) i nemačka kancelarka Angela Merkel (Angela Merkel), nakon sastanka u Metzu.
"Rešili smo i druga teška pitanja, pa ćemo i ovo”, poručila je Merkel.
Što se reprekusija na Veliku Britaniju tiče, premijer te zemlje Dejvid Kameron (David Cameron) izrazio je nadu da holandska odluka neće utiecati na britanski referendum o članstvu u EU, istakavši da je na britanskom referendumu reč o "sasvim drugačijem pitanju".
Zapadni mediji: Poraz za holandsku vladu
Francuski dnevnik “Figaro” ističe da se epilog holandskog referenduma "uklapa u kontinentalni vrtlog pesimizma, sumnje biračkog tela, neizvesnost oko britanskog referenduma i političku nemoć Evrope" i podseća da su Holanđani, kao i Francuzi, 2005. godine na referendumu odbacili predlog ustava EU.
List “Mond” navodi da će "glasanje Holanđana oslabiti spoljnu politiku EU prema Rusiji, koja se protivi sporazumu Kijeva i Brisela, a mnogi komentatori to smatraju simboličnom pobedom Vladimira Putina".
Nemački radio “Dojčland funk” prenosi izjavu Manfreda Vebera, vođe Evropske narodne partije, koja okuplja stranke desno od centra u EU, i saradnika nemačke kancelarke Angele Merkel, da je referendum "veliki poraz" za holandsku vladu, koji mora ozbiljno da se razmotri.
Niska izlaznost na holandskom referendumu, međutim, baca sumnju na to da li je on validan. Konačni rezultati biće objavljeni 12. aprila.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
Nastavak na Radio Slobodna Evropa...
