Izvor: NoviMagazin.rs, 05.Avg.2015, 19:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Glik: Nije hrišćanski davati lažnu nadu azilantima

Predsednik Centralnog komiteta nemačkih katolika Alojz Glik izjavio je danas da je potrebno praviti razliku između izbeglica sa ratnih područja i onih koji beže iz zemalja bez životne perspektive i ukazao na nužnost zajedničke politike Evropske unije, kako bi ljudi u takvim zemljama dobili tu perspektivu.

"Danas u stanovništvu imamo potpuno drugacije raspoloženje prema izbeglicama i potražiocima azila (nego devedesetih godina prošlog veka). Moci cemo da pomognemo >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << onima kojima azil treba, jer su ugroženi i politicki progonjeni, jer dolaze iz ratnih podrucja pa makar oni bili u još vecem broju. Ali preduslov je da, koliko god bilo teško, napravimo razliku izmedu njih i onih iz zemalja u kojima nema progona, odakle se beži jer nema životne perspektive. To treba jasno reci i izvuci politicke pouke. Potrebna je zajednicka politika Evropske unije kako bi ljudi u takvim zemljama imali perspektivu", rekao je Glik za Dojčlandfunk (DLF).

Na pitanje da li je odlucivati o zahtevima za azil prema poreklu ljudi, umesto prema njihovim licnim sudbinama - stigmatizacija, odnosno, žigosanje tih ljudi, Glik je odgovorio da on u tome ne vidi stigmatizaciju.

"Ovde se radi o tome da se koncentrišemo na nekoliko centara kako bismo brže donosili odluke o azilu. To je, inace, predlog koji sada prihvataju i druge pokrajine u Nemackoj", rekao je Glik, dugogodišnji političar bavarske Hrišćansko-socijalne unije.

"Kod izbeglica sa Zapadnog Balkana je procenat u kojem dobijaju azil ispod jedan odsto. Kada se posmatra kontekst, imamo veliki problem, jer postupci odlucivanja o azilu traju predugo, a to za sve pogođene znaci duge periode neizvesnosti", rekao je Glik za DLF, a preneo je nemački radio Dojče vele.

Na konstataciju da je izbeglicko pravo je individualno, a ne kolektivno, što bi trebalo da znaci da ne možete zbirno uzeti sve ljude sa Zapadnog Balkana i brzo odlucivati o njihovim zahtevima, bez proveravanja njihovih pojedinacnih prica, Glik je rekao da se ne radi o tome.

"Naravno da se po slovu zakona uvek mora odlucivati individualno. Razume se da ne možete ljude paušalno odbiti kada traže azil samo zato što dolaze iz odredenog regiona. Ali službenici koji o tome odlucuju uvek su specijalizovani za odredeni region i tu moramo biti prakticni. I ti ljudi moraju biti tretirani sa jednakim poštovanjem kao sve ostale izbeglice, bez obzira odakle dolaze. To mora biti naš aršin i to je ujedno hrišcanski aršin. Ali takode je ispravno da se odluke o azilu donose što brže", rekao je Glik.

"Svakom hrišcaninu mora biti važno da svakog tretira sa poštovanjem. Ali to je kao u svakodnevici - znaci, istovremeno morate donositi teške i neprijatne odluke. Svakodnevno moramo da donosimo odluke koje drugima nanose bol. Ali samo ako su te odluke suštinski neophodne i prema nacelima pravde. O tome se radi. Razumem šta te ljude dovodi ovde i mi moramo da se ophodimo prema njima s poštovanjem, ali i da donosimo odluke", rekao je Glik.

On je, na pitanje gde je poštovanje za, recimo, Rome sa Balkana koji se tamo osecaju progonjenim, odgovorio da se ne može sada poruciti svim ljudima iz svih zemalja sveta u kojima postoje pritisci iz raznih razloga - da u Nemačkoj ima mesta za sve.

"Time bi probudili nade koje ne možemo da ispunimo. I na kraju ne bi uspeli", rekao je Glik, a na konstataciju da u `Besedi na gori` (zbirka Isusovih etičkih učenja) ne piše ništa o izbacivanju ljudi i Zapadnom Balkanu, istakao da tamo, međutim, stoji da u neophodnim odlukama u svakodnevici ne treba buditi lažne nade, da vam trebaju odredena merila.

"To su zakonska merila, a sve ostalo je nezamislivo. Ne možemo donositi odluke po nahodenju, prema tome da li nam je neko simpatican. Neophodni su respekt i iskrenost u odnosu. Iskrenost nalaže da se ljudima što brže i jasnije prenese da postupci za azil iz njihovog regiona imaju manje od jedan odsto šansi na uspeh, ali da se zbog toga ti ljudi ne tretiraju lošije", rekao je Glik i dodao da nije na njemu da donese konkretnu odluku.

"Dakle mogao bih i da obecavam kule i gradove, da svemu dodam hrišcanski patos. Ali time se sklanjam od odluka. I kao građanin moram da koristim merila koja su realna, a ne uvek da prepuštam neprijatne odluke drugima", rekao je predsednik Centralnog komiteta nemačkih katolika.

Na pitanje zar ne bi oni hrišcanski i politicki angažovani slali bolju poruku, ako kao argumente koriste otvorena vrata i milosrđe, Glik je rekao da bi bilo nepošteno, kada se zna da nije moguce prihvatiti sve.

"To bi bilo lažljivo, a ne hrišcanski. Ali u korišcenju jezika moramo biti precizni i ne smemo nipodaštavati ljude. O tome se radi. Nije hrišcanski reci: necu doneti odluku nego cu demonstrirati kako imam dobru dušu, a odluke neka donose drugi. Hrišcanin je na posletku istovremeno i gradanin. Ne mogu razdvojiti svoju veru od moje uloge kao gradanina", rekao je Glik.

Nastavak na NoviMagazin.rs...