Izvor: B92, 05.Avg.2015, 19:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Nije hrišćanski davati migrantima lažnu nadu"
Treba praviti razliku izmedju izbeglica sa ratnih područja i onih koji beže iz zemalja bez životne perspektive, navodi šef Centralnog komiteta nemačkih katolika
Osim toga, Alojz Glik je ukazao i na nužnost zajedničke politike Evropske unije, kako bi ljudi u takvim zemljama dobili tu perspektivu.
"Danas u stanovništvu imamo potpuno drugačije raspoloženje prema izbeglicama i potražiocima azila (nego devedesetih godina prošlog veka). Moći ćemo da pomognemo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << onima kojima azil treba, jer su ugroženi i politički progonjeni, jer dolaze iz ratnih područja pa makar oni bili u još većem broju. Ali preduslov je da, koliko god bilo teško, napravimo razliku između njih i onih iz zemalja u kojima nema progona, odakle se beži jer nema životne perspektive. To treba jasno reći i izvući političke pouke. Potrebna je zajednička politika Evropske unije kako bi ljudi u takvim zemljama imali perspektivu", rekao je Glik za Dojčlandfunk (DLF).
Na pitanje da li je odlučivati o zahtevima za azil prema poreklu ljudi, umesto prema njihovim ličnim sudbinama - stigmatizacija, odnosno, žigosanje tih ljudi, Glik je odgovorio da on u tome ne vidi stigmatizaciju.
"Ovde se radi o tome da se koncentrišemo na nekoliko centara kako bismo brže donosili odluke o azilu. To je, inače, predlog koji sada prihvataju i druge pokrajine u Nemačkoj", rekao je Glik, dugogodišnji političar bavarske Hrišćansko-socijalne unije.
"Kod izbeglica sa Zapadnog Balkana je procenat u kojem dobijaju azil ispod jedan odsto. Kada se posmatra kontekst, imamo veliki problem, jer postupci odlučivanja o azilu traju predugo, a to za sve pogođene znaci duge periode neizvesnosti", rekao je Glik za DLF, a preneo je nemački radio Dojče vele.
Na konstataciju da je izbegličko pravo individualno, a ne kolektivno, što bi trebalo da znači da ne možete zbirno uzeti sve ljude sa Zapadnog Balkana i brzo odlučivati o njihovim zahtevima, bez proveravanja njihovih pojedinačnih prica, Glik je rekao da se ne radi o tome.
"Naravno da se po slovu zakona uvek mora odlučivati individualno. Razume se da ne možete ljude paušalno odbiti kada traže azil samo zato što dolaze iz odredenog regiona. Ali službenici koji o tome odlučuju uvek su specijalizovani za odredeni region i tu moramo biti praktični. I ti ljudi moraju biti tretirani sa jednakim poštovanjem kao sve ostale izbeglice, bez obzira odakle dolaze. To mora biti naš aršin i to je ujedno hrišćanski aršin. Ali takode je ispravno da se odluke o azilu donose što brže", rekao je Glik.
"Svakom hrišćaninu mora biti važno da svakog tretira sa poštovanjem. Ali to je kao u svakodnevici - znači, istovremeno morate donositi teške i neprijatne odluke. Svakodnevno moramo da donosimo odluke koje drugima nanose bol. Ali samo ako su te odluke suštinski neophodne i prema načelima pravde. O tome se radi. Razumem šta te ljude dovodi ovde i mi moramo da se ophodimo prema njima s poštovanjem, ali i da donosimo odluke", rekao je Glik.
On je, na pitanje gde je poštovanje za, recimo, Rome sa Balkana koji se tamo osećaju progonjenim, odgovorio da se ne može sada poručiti svim ljudima iz svih zemalja sveta u kojima postoje pritisci iz raznih razloga - da u Nemačkoj ima mesta za sve.
"Time bi probudili nade koje ne možemo da ispunimo. I na kraju ne bismo uspeli", rekao je Glik, a na konstataciju da u `Besedi na gori` (zbirka Isusovih etičkih učenja) ne piše ništa o izbacivanju ljudi i Zapadnom Balkanu, istakao je da tamo, međutim, stoji da u neophodnim odlukama u svakodnevici ne treba buditi lažne nade, da vam trebaju određena merila.
"To su zakonska merila, a sve ostalo je nezamislivo. Ne možemo donositi odluke po nahođenju, prema tome da li nam je neko simpatičan. Neophodni su respekt i iskrenost u odnosu. Iskrenost nalaže da se ljudima što brže i jasnije prenese da postupci za azil iz njihovog regiona imaju manje od jedan odsto šansi na uspeh, ali da se zbog toga ti ljudi ne tretiraju lošije", rekao je Glik i dodao da nije na njemu da donese konkretnu odluku.
"Dakle mogao bih i da obećavam kule i gradove, da svemu dodam hrišcanski patos. Ali time se sklanjam od odluka. I kao građanin moram da koristim merila koja su realna, a ne uvek da prepuštam neprijatne odluke drugima", rekao je predsednik Centralnog komiteta nemačkih katolika.
Na pitanje zar ne bi oni hrišćanski i politički angažovani slali bolju poruku, ako kao argumente koriste otvorena vrata i milosrđe, Glik je rekao da bi bilo nepošteno, kada se zna da nije moguće prihvatiti sve.
"To bi bilo lažljivo, a ne hrišcanski. Ali u korišcenju jezika moramo biti precizni i ne smemo nipodaštavati ljude. O tome se radi. Nije hrišcanski reci: neću doneti odluku nego ću demonstrirati kako imam dobru dušu, a odluke neka donose drugi. Hrišcanin je na posletku istovremeno i građanin. Ne mogu razdvojiti svoju veru od moje uloge kao građanina", rekao je Glik.
