Izvor: Blic, 30.Nov.2016, 10:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

EVROSKEPTICI Većina Nemaca protiv prošširenja EU

Nemci se smatraju za angažžovane Evropljane, ali i njih je zahvatio „briselski sevdah“, jer prema najnovijem istraživanju, većina Nemaca kritički gleda na Evropsku uniju, a skoro dve trećine protivi se daljem prošširivanju EU, piše Dojče vele (DW).

Kako se navodi, Nemci su nezadovoljni situacijom u Evropskoj uniji: 62 odsto njih smatra da se EU nalazi na pogreššnom putu.

To pokazuje reprezentativna anketa koju je, za hamburššku fondaciju Kerber (Körber-Stiftung), >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sprovela agencija za politička istražživanja „TNS infratest“. Kljucno slabljenje kohezije dogodilo se zbog Bregzita, smatra 67 odsto Nemaca i istovremeno se zalažže za tvrd pristup u pregovorima o izlasku Velike Britanije iz Evropske unije.

Prema podacima, Nemci većinom odbacuju dalje prošširenje Evropske unije (64% protiv, 33% za). To se posebno odnosi na članstvo Turske u EU protiv čega se izjasnilo 82 odsto ispitanih.

Kritički pogled na EU imaju pre svega mladi uzrasta između 18 i 29 godina, a ako se ta grupa razvrsta prema stranačkom opredeljenju, onda se pokazuje da su prema EU naročito kritički orijentisani oni koji podržžavaju desnokonzervativnu Alternativu za Nemačku (AfD). Samo dva procenta simpatizera AfD-a smatra da je Evropska unija na dobrom putu. Takvo miššljenje ima 19 odsto onih koji podržžavaju stranku Levice i 50 odsto onih koji su za demohrišćane (CDU/CSU).

Kako navodi DW, Nemci ne žžele podeljenu EU, već transparentniju i bližžu običnim ljudima. Skoro jednoglasno su za veću saradnju na evropskom nivou. „Ljudi od Evrope očekuju da funkcionišše“, ocenjuje nemacki ministar spoljnih poslova Frank-Valter ŠŠtajnmajer. To se odnosi recimo na teme kao ššto su migracije ili bezbednost.

Nekakav napredak je u svakom slučaju postignut: postoji velika spremnost članica EU za zajedničku bezbednosnu i odbrambenu politiku, tvrdi ŠŠtajnmajer. To, međutim, za Nemce ne podrazumeva obavezno i formiranje zajedničke, evropske vojske: samo 54 procenta ispitanih zalažže se za takve vojne jedinice. Ipak, 84 odsto smatra da bi Evropska unija trebalo da igra jaču ulogu na svetskoj pozornici.

ŠŠiroku podrššku istovremeno ima vodeća uloga Nemačke u EU: 59 procenata ispitanih zalažže se za dalje prošširenje te uloge. Sa druge strane, 43 odsto njih smatra da nemacki angažžman u drugim zemljama-članicama nije u dovoljnoj meri prepoznat. Takođe, velika većina protivi se tome da se Briselu na raspolaganje stavi višše finansijskih i ljudskih resursa nego do sada.

Kada je reč o reformi Evropske unije, većina ispitanika zalažže se za zajedničko odlučivanje svih zemalja-članica, a samo 13 procenata veruje da nove impulse Uniji možže da pružži tandem Francuska-Nemačka. Ipak, većina je za snažžniju bilateralnu saradnju sa glavnim nemačkim partnerima u Evropi: sa Francuskom (80%), Italijom i Holandijom (po 71%) i Poljskom (67%). Podršška saradnji sa Velikom Britanijom nedvosmisleno je opala.

Čak 73 odsto Nemaca smatra da je reššenje izbeglicke krize moguće samo na evropskom nivou. Takođe, mnogi ispitani smatraju da su druge članice EU, tokom izbegličke krize, ostavile Nemačku na cedilu.

Ogromna većina zalažže se za veće učešće Evropske unije u borbi protiv uzroka te krize, čak i ako bi to bilo povezano sa dodatnim finansijskim trošškovima (91%). Takođe, velika većina odbacuje ideju o zatvaranju granica Nemačke u cilju reššavanja izbegličke krize. I mada je broj izbeglica značajno opao, samo trećina ispitanih smatra da će dogovor sa Turskom imati bilo kakav efekat.

Nastavak na Blic...