Izvor: Vostok.rs, 29.Jun.2012, 19:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Da li će Kipar postati model za rešavanje problema EU?

29.06.2012. -

Od 1. jula polugodišnje predsedavanje Evropskom unijom prelazi na Kipar. Ova mediteranska zemlja će zameniti Dansku, koja je svoje funkcije ispunjavala u uslovima oštre finansijsko-ekonomske krize koja je zahvatila Evropsku zajednicu. I danas nema osnova za prognoziranje mirnijeg predsedavanja za Kipar.

Tim pre što samo ostrvo velikom brzinom napreduje ka taboru „problematičnih“ zemalja EU. Ovih dana je međunarodna agencija za rejtinge Fitch ponovo smanjila >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << dugoročni kreditni rejting Nikozije, proprativši ga prognozom daljeg pogoršavanja situacije. Do sada su tri vodeće međunarodne agencije za rejting - Fitch, S&P i Moody’s – kiparske državne dužničke obaveze smestile na nivo „smeća“. Po mišljenju Fitch, državni dug Kipra može premašiti vrednost od 100% BDP.

Po rečima agencije Reurters, kiparska ekonomija je dostigla granicu nakon koje je neizbežno „obraćanje za finansijsku pomoć“. To će značiti da će zemlja krenuti kriznim putem Grčke, s kojom je povezana tesnim vezama. I dok je u uslovima finansijske „bonace“ grčko sidro omogućavalo Kipru da se oseća sigurnije i u političkim pitanjima (kao što je borba za obezbeđenje teritorijalnog integriteta ostrva), sad Atina rizikuje da povuče svog geopolitičkog partnera i etničkog i konfesionalnog rođaka na samo evrodno.

Nažalost, postoje ozbiljne osnove da se pretpostavi da bar prve nedelje kiparskog predsedavanja Evropskom unijom neće biti ispunjene koordinacijom politike za borbu protiv krize vodećih institucija EU, već rešavanjem finansijskih problema same predsedavajuće zemlje. Međutim ovo, ma kako paradoksalno zvučalo, može da da novi pravac čitavoj politici Evropske unije u prevladavanju krize. Radi se o tome što, kao što danas priznaju anonimni izvori u samom Briselu, Evropska unija nema dovoljno sredstava da preuzme na sebe još i spasavanje Kipra.

Ovo primorava vladu zemlje da obrati pažnju na druge izvore za dobijanje spasonosnih novčanih sredstava. I jedan od njih je Rusija, koja je već davala Nikoziji kredit po obostrano povoljnim uslovima. Do 30. juna Kipar je trebalo da ispuni zahtev Evropske bankarske agencije za rekapitalizaciju u iznosu od 1,8 milijardi evra aktive Kiparske narodne banke, koja je naročito postradala usled dužničke krize u Grčkoj. A ni druge vodeće narodne banke se ne nalaze u boljoj situaciji. Po podacima međunarodnih stručnjaka, zbirni troškovi za njihovi rekapitalizaciju mogu dostići 6 milijardi evra. I zemlja nema objektivne mogućnosti da ova sredstva pronađe samostalno.

Što se tiče EU, njena spremnost da preuzme na sebe kiparske dugove zahteva postizanje konsenzusa od strane vodećih zemalja-članica organizacije, što je u datoj situaciji malo verovatno. Otuda slede i sasvim osnovani planovi kiparske vlade da sredstva pozajmi od Rusije, kao i od Kine.

Kako svedoči dinamika promena hongkonškog berzanskog indeksa Hang Seng tradicionalno tesno vezanog za kineske realije, trenutno upravo Kina pokazuje više znakova finansijskog ozdravljenja nego EU u celini i zemlje evrozone posebno. Tako da Kipar, s politikom koja ima više vektora, može da postane ne samo još jedan u nizu predsedavajućih EU, već i model za rešavanje problema Evropske unije.

Osim toga, treba uzeti u obzir specifičnosti funkcionisanja mehanizma za davanje finansijske pomoći od strane Evropske unije ovoj ili onoj zemlji, koji je u bolja vremena predviđao isključivo zajedničko finansiranje – podsetio je u intervjuu za „Glas Rusije“ šef sektora za političke integracije Instituta za Evropu RAN Nikolaj Kavešnikov:

"Iz budžeta Evropske unije nikad nijednoj zemlji neće dati ceo iznos, koji je potreban za realizaciju ovog ili onog projekta. EU će dati maksimum pola potrebnog novca. Dakle, svaka zemlja na nekom drugom mestu treba da pronađe ostali novac. Ovakav mehanizam je delovao i u vreme pre krize."

Što se tiče finansijske pomoći „problematičnim“ zemljama, njeno dobijanje obavezuje državu-recipijenta na još strože zahteve prema budžetu. Upravo to se dogodilo s Grčkom. Nije čudo što kiparska vlada ne žuri da poveže svoju finansijsku politiku isključivo s normama Evropske unije, već razmatra i druge varijante za dobijanje kredita.

Međutim, to je, da kažemo, finansijsko-ekonomska komponenta predsedavanja Evropskom unijom – čije su funkcije u današnjoj hijerarhiji evropskih organa prilično nejasne. Postoji još i važna politička dimenzija. A u ovoj oblasti je Kipar verovatno još istaknutiji primer nesposobnosti EU da izabere jasne, dosledne i efikasne metoda za regulisanje sopstvenih problema. 2004. godine zemlja je stupila u Evropsku uniju praktično u fazi raskola. Činjenica da na severu ostrva postoji Turska Republika Severni Kipar koju je priznala samo Ankara, Kiprane čini taocima geopolitičkih igara još većih razmera nego što je čak i borba finansijsko-političkih grupacija unutar „jedinstvene Evrope“. Trenutno se regulisanjem kiparske situacije pre svega bavi OUN. Međutim, rezultati su minimalni. Ne samo to, u toku poslednjih meseci situacija u vezi s podeljenim ostrvom se bitno iskomplikovala zbog težnje Turske da aktivno eksploatiše postojeća nalazišta ugljovodonika na ostrvu.

Teško je ne primetiti da je u situaciji s Kiprom Evropska unija postala talac sopstvenih pogrešnih računica primivši u svoje redove ostrvo kao jedinstvenu državu, ali bez prethodnog postizanja saglasnosti među Grcima-Kipranima i Turcima-Kipranina, pa čak i bez odobravanja od strane obe zajednice mirovnog plana tadašnjeg generalnog sekretara OUN Kofija Anana. U Briselu su računali da će problem Kipra rešiti sad već u okviru EU. Međutim, računice se nisu opravdale. Ujedno, Turska koja ne ulazi u sastav EU zajedno s Velikom Britanijom i Grčkom ostaje „garant“ Kipra, pošto ima mandat OUN. Tako da nije moguće postići regulisanje pitanja bez uzimanja u obzir njenih interesa.

Osim Turske koja bezuspešno pokušava da uđe u Evropsku uniju, na geopolitičkoj karti ima i drugih igrača, koji pokušavaju da izvuku korist iz sadašnje političke i ekonomske slabosti Evropske unije. To su pre svega SAD. Za Vašington kriza mirotvornih napora i finansijska slabost EU i OUN predstavljaju dokaz opšte tendencije slabljenja sistema međunarodnih instituacija, u čemu Amerikanci za sebe vide mnoštvo pluseva.

Nije slučajno što stručnjaci Nacionalnog obaveštajnog saveta SAD, bliskog američkoj obaveštajnoj službi, već konstatuju „sve manju sposobnost postojećih međunarodnih institucija da izlaze na kraj s novim međunacionalnim problemima“. Po njihovom mišljenju, do 2025. godine globalna uprava će „predstavljati smesu isprepletanih, često vanrednih i fragmentarnih aktivnosti koalicija država-učesnica, koje će menjati svoj sastav, međunarodnih organizacija, socijalnih pokreta, nevladinih organizacija, dobrotvornih fondova i kompanija.“ Ostaje otvoreno pitanje šta će u tom slučaju biti u EU.

Uoči ovog samita EU lideri zemalja-članica ove organizacije mnogo su govorili o potrebi za većom koordinacijom napora za izvođenje Evrope iz krize.

„Haotična, ali aktivna dejstva berzanskih igrača, čiji veći dao pripada lobiju protivnika evra i pokušava da se obogati na raspadu evrozone izaziva metež i ne dozvoljava da se ohlade užarene strasti – tako trenutnu situaciju na stranicama novina Le Mond opisuje bivši predsednik Francuske Valeri Žiskar d’Esten (Valéry Giscard d'Estaing). On poziva na stvaranje u Evropi nove koordinacione strukture tipa „Saveta evro“ i generalnog sekretara evrozone. A zasad Kipru preostaje da rešava sopstvene probleme produbljene opštom evropskom krizom.

Pjotr Iskenderov,


Izvor: Golos Rossii, foto: © Flickr.com/Draig/cc-by-nc    
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na Vostok.rs...