Izvor: Glas javnosti, 29.Avg.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brisel neće rat sa Rusijom
NATO je juče odbacio kritiku Rusije zbog odlaska ratnih brodova Alijanse u Crno more, naglasivši da su četiri broda SAD, Španije, Nemačke i Poljske na rutinskoj vežbi. „Nema gomilanja brodova NATO u Crnom moru. NATO izvodi dugo planiranu i rutinsku vežbu ograničenu na zapadni deo Crnog mora i ta vežba nije vezana za krizu u Gruziji“, rekla je portparol Alijanse Karmen Romero.
Tri razarača - iz Španije, Nemačke >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << i Poljske - uplovila su u Crno more 21. avgusta, a kasnije im se pridružio američki „US Tejlor“.
Rusija je njihov dolazak povezala sa istovarom pomoći Gruziji sa druga dva američka broda i optužila NATO da gomila vojne brodove u Crnom moru kršeći međunarodne sporazume.
Romero je rekla da NATO poštuje Konvenciju iz Montrea iz 1936. godine koja propisuje kretanje ratnih brodova u i izvan Crnog mora. Ona je rekla da je NATO zatražio tranzit tih plovila u junu i da će oni ostati tamo manje od 21 dan, kako nalaže Konvencija.
NATO je saopštio da su brodovi u rumunskoj luci Konstanci, oko 900 kilometara zapadno od gruzijske obale. Treba da doplove ka jugu, do Varne u Bugarskoj, pre no što napuste Crno more. Pored Rumunije i Bugarske, na Crno more izlaze Rusija, Gruzija, Ukrajina i Turska.
Nema govora o započinjanju sveopšteg rata sa Rusijom, izjavio je britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Miliband, osuđujući, kako je rekao, rusku „invaziju“ Gruzije. „Ne želimo sveopšti rat sa Rusijom... Nema govora o započinjanju sveopšteg rata protiv Rusije“, odgovorio je Miliband na pitanje novinara radija Bi-Bi-Sija da li bi NATO ušao u rat protiv Moskve ukoliko bi ponovo napala neku susednu ili savezničku zemlju, javio je Rojters. Šef britanske diplomatije je istakao da NATO nije „ofanzivni“ savez i dodao da se sada postavlja pitanje da li Rusija želi izolaciju, gubitak poštovanja i poverenja, što proističe iz takvih akcija.
ABHAZIJA JAČA GRANICE
Predsednik Abhazije Sergej Bagapš izjavio je juče da ta otcepljena autonomna gruzijska republika, čiju je nezavisnost prekjuče priznala Rusija, trenutno „učvršćuje spoljnu granicu, radi na zaključenju vojnog sporazuma sa Rusijom i uspostavlja diplomatske kontakte“. Bagapš je prilikom susreta sa rukovodstvom ruske republike Kabardino-Balkarija u Naljčiku izrazio duboku zahvalnost ruskom predsedniku Dmitriju Medvedjevu na „ličnoj hrabrosti i principijelnosti“ u vezi sa priznanjem nezavisnosti Abhazije i Južne Osetije. Predsednik Abhazije je saopštio da se priprema i projekat izgradnje autoputa, koji će povezati južne regione Rusije preko Kavkaskog lanca do abhaskih morskih luka.
A Grupa sedam industrijski najrazvijenih zemalja (G7) oštro je osudila odluku Rusije da prizna otcepljene gruzijske autonomne oblasti Južnu Osetiju i Abhaziju, saopšteno je u Vašingtonu. „Mi, ministri spoljnih poslova Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Japana, SAD i Ujedinjenog Kraljevstva, osuđujemo ovaj potez“, navedeno je u zajedničkom saopštenju koje je objavio američki Stejt department.
Tbilisi hteo rat još u maju
Gruzija je nameravala da napadne otcepljenu autonomnu republiku Abhaziju, čiju je nezavisnost 26. avgusta priznala Rusija, još u maju, a Moskva je znala kakva sredstva je planirano da budu upotrebljena, izjavio je stalni predstavnik Rusije pri NATO Dmitrij Rogozin. Rogozin je u izjavi radiju Eho Moskve rekao da je napad planiran za prvi deo maja i da je rusko rukovodstvo „upozorilo Amerikance, koji su radili sa (gruzijskim predsednikom Mihailom) Sakašvilijem i rekli mu da to nije dobro za njega“.
Podele u Evropskoj uniji
Šefovi država ili vlada zemalja EU treba da se, na poziv francuskog predsednika Nikole Sarkozija, u ponedeljak sastanu u Briselu kako bi razmotrili situaciju u Gruziji i budućnost odnosa sa Rusijom posle sukoba u Južnoj Osetiji i Abhaziji i odluke Moskve da prizna nezavisnost otcepljenih gruzijskih regiona.
Ministar spoljnih poslova Francuske Bernar Kušner izjavio je juče da Francuska, kao predsedavajuća Evropske unije, radi sa ostalih 26 članica Unije na zajedničkom dokumentu kojim bi bio izražen stav Unije prema Rusiji, pri čemu neke zemlje zahtevaju da se Moskvi uvedu sankcije. „Razmatramo sankcije i druge načine“, rekao je Kušner na konferenciji za novinare u Parizu.
To je prvi put da je Francuska nagovestila mogućnost uvođenja sankcija Rusiji zbog gruzijske krize.
U saopštenju Ke D’Orseja se navodi da je Kušner „pomenuo da neke zemlje predviđaju sankcije“, dok se Francuska, kao predsedavajuća Saveta EU, „zalaže za postizanje zajedničkog stava čitave EU“.
Za diskusije evropskih zemalja o mogućem uvođenju sankcija Rusiji posle priznanja Južne Osetije i Abhazije, ruski ambasador pri NATO Dmitrij Rogozin rekao je „da je sredstvo plašenja“.
Priznanja novim državama
Bako Saakjan, predsednik nepriznate republike Nagorno-Karabah, otcepljene od Azerbejdžana, čestitao je juče predsednicima otcepljenih gruzijskih autonomija Južne Osetije i Abhazije, Eduardu Kakojtiju i Sergeju Bagapšu, rusko priznanje nezavisnosti.
Prekjuče je, po saopštavanju da je Rusija priznala nezavisnost Južne Osetije i Abhazije, njihovim narodima čestitku uputio i Igor Smirnov, predsednik Pridnjestrovlja, oblasti otcepljene od Moldavije. On je optužio „civilizovanu“ evropsku zajednicu za „prećutkivanje činjenica genocida, nejednake standarde, beskonačne pretnje i ucenu“ u slučaju Abhazije i Južne Osetije.
Rusija ne vodi pregovore sa drugim zemljama, pokušavajući da ih podstiče na priznanje nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije, izjavio je ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov, dodajući da „takvo grubijanstvo“ nije u ruskoj političkoj tradiciji. „Za razliku od nekih velikih zapadnih partnera, mi više volimo da svaka zemlja misli za sebe“, rekao je Lavrov novinarima u Dušanbeu, sa žaljenjem konstatujući da su poznata putovanja američkih misionara po drugim zemljama, koji su ih podučavali kako da formulišu svoj stav o tom pitanju, preneo je Itar-TASS.
„Takvo grubijanstvo nije u našoj političkoj tradiciji“, rekao je šef ruske diplomatije.
