Izvor: Blic, Tanjug, 13.Jun.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ahmadinedžad se ugledao na Obamu
Na predsedničkim izborima koji su juče održani u Iranu Mahmud Ahmadinedžad, dosadašnji predsednik poznat po antiizraelskim stavovima, pokušao je da osvoji novi mandat u trci sa Mir-Huseinom Musavijem, bivšim premijerom, koji je u međuvremenu postao reformista. Predizborna kampanja koja je trajala mesec dana po atmosferi je podsetila na američku trku za Belu kuću, a sam Ahmadinedžad je koristio slogan „Da, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mi to možemo", koji je proslavio Baraka Obamu i dolazi iz SAD koje iranske vlasti i dalje nazivaju „velikim satanom".
Mir-Husein Musavi sa suprugom Zahrom Rahnavard, koju porede sa prvom damom SAD
Odziv birača na 45.000 izbornih mesta bio je rekordan, a glasanje je produženo za dodatna dva časa, do osam sati uveče. Veća izlaznost po svim analizama ide na ruku Musaviju. U Iranu pravo glasa ima 46,2 miliona građana od ukupno 70 miliona stanovnika.
Ahmadinedžad je u poslednjem televizijskom obraćanju pred izbore, u kojem su učešće otkazala trojica njegovih protivkandidata zbog favorizovanja predsednika na državnoj televiziji, optužio svu trojicu da kuju zaveru sa Izraelom. Sadašnji predsednik je poznat po izjavama u kojima je tražio uništenje Izraela i poricao holokaust, za koji je tvrdio da prikazuje preuveličane podatke. Pored Ahmadinedžada i Musavija na izbore su izašla i dvojica manje uticajnih iranskih političara - Mehdi Karubi, bivši predsednik parlamenta, i Mohsen Rezai, nekadašnji vođa elitne Revolucionarne garde. Predsednik će biti izabran u drugom krugu ukoliko nijedan kandidat ne osvoji više od 50 odsto glasova.
Velikom povratku na političku scenu 67-godišnjeg umerenog reformiste Musavija, koji za Ahmadinedžada tvrdi da u Iranu uvodi diktaturu, pomogla je i supruga Zahra Rahnavard, bivša rektorka Univerziteta u Teheranu, koja se zalaže za to da se žene po građanskim pravima u potpunosti izjednače sa muškarcima, zbog čega je u poređuju sa Mišel Obamom, prvom damom SAD. U Iranu žena može da bude i poslanik u parlamentu, ali se za njeno svedočanstvo na sudu verodostojnost ne priznaje kao muškarcu.
Još jedna osoba iz kruga Musavijevih saradnika podseća na već viđeno u predizbornoj trci Baraka Obame za Belu kuću - to je glavni strateg Musavijeve kampanje, 26-godišnji Muhamed Reza Džalaejpur, koji pohađa doktorske studije iz sociologije. On je ideje za predizborne slogane dobio gledajući putem satelitskog programa govore Obame čiji je autor bio Džon Favro (28).
Ahmadinedžad optužio protivkandidate da sarađuju sa Izraelom
„Bio sam fasciniran onim što se dešavalo u SAD i nadam se da smo uspeli da na isti način mobilišemo i ovde ljude", kazao je Džalaejpur i koji se Musavijevoj kampanji priključio u martu sa listom od 30 ideja, od kojih je mnoge već koristio Obamin štab.
Musavi je tokom kampanje na sve načine pokušavao da pridobije naklonost populacije mlađe od 30 godina, koja u iranskoj naciji koja je mlada po godinama čini veliki procenat. Deo kampanje išao je i putem društvenog sajta „Fejsbuk" koji koristi oko 150.000 mladih Iranaca. Ahmadinedžad je 23. maja naredio blokiranje ovog sajta u Iranu, ali je zbog snažne kritike umerenih predsedničkih kandidata morao da ukine blokadu tri dana kasnije.
Funkcija predsednika Irana u sadašnjoj formi nastala je 1989. spajanjem pozicija premijera i tadašnjeg predsednika. Iznad ove funkcije po moći nalazi se pozicija vrhovnog vođe Irana koju od 1989. zauzima veliki ajatolah Ali Hamnei. On ima pravo da smeni predsednika, odlučuje u spoljnoj i unutrašnjoj politici, upravljanju vojnim i policijskim snagama Irana, državnim TV i radio stanicama i postavlja sudske organe. Pod njim se nalazi i Veće zaštitnika od 12 članova, koje inače odlučuje o kandidatima za predsednika Irana.
Nuklearni program ostaje
Glavna pitanja predizborne kampanje:
- Nuklearni program: Svi kandidati su najavili da neće uvoditi ozbiljnije izmene u iranski nuklearni program u kojem glavnu reč ima ajatolah Ali Hamnei, vrhovni verski vođa. Ni Musavi ne smatra da Teheran treba da sluša Zapad u vezi sa nuklearnim programom.
- Odnosi sa SAD: Prema tvrdnjama svih kandidata, Iran bi trebalo da obnovi odnose sa SAD, ali da Vašington iz korena promeni stav prema Iranu. Ta promena bi uključila uklanjanje Irana sa liste sponzora terorizma i odmrzavanje milijardi dolara iranske imovine u SAD.
