Izvor: B92, 09.Dec.2011, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dulić: Poslednji apel Šoškiću

Beograd -- Sa jačanjem krize, nema dana a da se ne čuje neki novi zahtev i kritika upućeni na adresu Dejana Šoškića, guvernera Narodne banke Srbije.

Institucija koju vodi, jedina u zemlji raspolaže ozbiljnijim sredstvima za koja i ministri i privrednici očigledno smatraju da stoje neiskorišćena i da bi ih valjalo upotrebiti. Zato i ne čudi upornost kritičara i predlagača, koja počinje da liči na kampanju.

Guverner je nepokolebljiv. Niti će da smanjuje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << obaveznu rezervu, niti učešće za stambene kredite, pa na kritike više i ne odgovara.

Šta se traži od Narodne banke

- Ministarstvo prostornog planiranja

Smanjenje učešća za stambene kredite sa 20 na pet odsto

- Ministarstvo ekonomije

Smanjenje obavezne rezerve bankama kako bi one taj novac namenile kreditiranju privrede

Jedino što građane zbunjuje jeste to što ne znaju za koga je to dobro, da li će nas Šoškić svojom politikom sačuvati od još većih problema ili će njegova nepopustljivost biti kočnica bržem oporavku.

Prvi zahtev upućen guverneru bio je letos, od ministra Dulića, ubrzo nakon odluke Izvršnog odbora centralne banke da se poveća obavezno učešće za stambene kredite. Guverner je tada odgovorio neočekivano „da bi Vladi bolje bilo da gradi autoputeve nego stanove" i da ne razmišlja o promeni odluke.

Sa zahuktavanjem krize ovih dana stigao je novi apel Dulića. Kako ističe, prava antikrizna reakcija bila bi da se učešće za stambene kredite smanji na pet odsto.

"Preživljavamo krizu i pad tražnje koja zahteva nekonvencionalne ekonomske mere i trebalo bi da učinimo sve kako bismo građanima olakšali kreditiranje. Obezbedićemo subvencije za stambene kredite i u idućoj godini, ali je lopta sada u dvorištu NBS. Ukoliko smanje učešće na pet odsto, poguraćemo zamrlu tražnju i uspećemo da spasemo građevinski sektor", kaže Oliver Dulić, ministar prostornog planiranja.

Dulić ističe da je ovo njegov poslednji javno upućen apel i molba Šoškiću.

Zahtev, izrečen pre nekoliko meseci, izneo je i Nebojša Ćirić, ministar ekonomije, da NBS smanji obaveznu rezervu bankama kako bi oslobođen deo novca usmerile u kreditiranje privrede. I to po povoljnijim uslovima. Ovaj predlog, kako naglašava Ćirić, i dalje stoji. O tome sa Šoškićem nije do sada razgovarao.

- Privrednici

Hitan dogovor Vlade, NBS, banaka i privrednika kako bi se došlo do obostrano zadovoljavajućeg rešenja za reprogram kredita

Smanjenje nivoa obaveznih rezervi koje banke izdvajaju

Stabilan kurs

- Bankari

Smanjenje obaveznih rezervi NBS da plaća kamatu na izdvojene obavezne rezerve

"Ne treba nam konflikt, već što pre sastanak sa guvernerom, bankama i privrednicima", ističe Ćirić. Ali, iako uporno traži razgovor, njega nema.

I u ovom slučaju guverner ima argumente zašto da ne smanji obaveznu rezervu, a što su od njega tražili i privrednici. Kaže da je obavezna rezerva dodatna garancija štednje za naše građane. Takođe, i da ne postoji bilo kakva potvrda da bi banke smanjile kamatne stope ili povećale kreditnu aktivnost.

Kako stižu zahtevi na adresu Kralja Petra 7, guverner NBS u tom ritmu i odgovara. Prošle nedelje imao je dva sastanka sa privrednicima i preneo im da centralna banka ne može da rešava neposredne probleme privrede. Loptu je tako zapravo diskretno uputio u dvorište Vlade.

"Postoje druge institucije koje su za to nadležne. Deo zadatka NBS je da se ojača saradnja sa privredom", kaže guverner koji je najavio otvaranja kancelarija NBS za komunikaciju sa privrednicima.

Uprkos tome što guverner razgovara sa privrednicima, optužuju ga da nema dobru komunikaciju sa privredom. Ima i zamerki i da je previše nepopustljiv, pa i arogantan.

"Čudna je promena koja se desila guverneru od kada je bio predsednik Saveta NBS i kada je kritikovao politiku Jelašića, do sada kada praktično sprovodi istu. Jedino za pohvalu je to što je doneo Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga", kaže Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije.

Da je guverner više u pravu nego privrednici i ministri, mišljenje je Aleksandra Stevanovića, saradnika Centra za slobodno tržište. Neke odluke koje NBS sprovodi mogu i ne moraju se dopasti.

"Nije propala naša građevinska industrija zato što je centralna banka povećala obavezno učešće za stambene kredite. Čačkanje NBS da bi trebalo da utiče na pojeftinjenje kredita je kao čačkanje mečke", kaže Stevanović i dodaje „da Šoškić ne radi ništa gore od prethodnog guvernera, samo je možda manje šarmantan".

Upozorenja da obaveznu rezervu ne treba smanjivati, čula su se i od stalnog predstavnika MMF-a za Srbiju Bogdana Lisovolika. Iako postoji nekoliko optimističkih pokazatelja kao što je vraćanje inflacije na jednocifren nivo i to što su međunarodna tržišta manje nervozna kada je u pitanju Srbija, ti rezultati, kako je naglasio, mogli bi da iščeznu ako se smanje obavezne rezerve banaka.

"To bi moglo da NBS liši rezervne likvidnosti koja je od suštinskog značaja za vreme tenzija u evrozoni", kaže Lisovolik.

Nastavak na B92...