Kredit je jedna od najbitnijih i važnih bankarskih poslova, kako u prošlosti tako i danas.
U uslovima kada banke nisu postojale kreditnim poslovima i poslovima pozajmljivanja novca, uz naplatu kamate, bavile su se razne institucije koje su bile preteče savremenih banaka.
Procedura odobravanja kredita, njihova struktura, namena, način otplate, rokovi vraćanja, i zaštita od rizika.
Vremenom su menjali svoje oblike uz postepeno usavršavanje. Mnoge države su pozajmljivale novac spremajući se za ratove, obnavljajući svoje ratom razorene privrede, gradeći kapitalne investicione i infrastrukturne projekte. S druge strane, pojedinci su pozajmljivali novac sa željom da razvijaju svoje privredne poduhvate, i da obezbede razna dobra potrošna.
U istorijskim epohama koje su prethodile tržišnoj proizvodnji kredit je imao naturalni karakter, jer se davao i vraćao uglavnom u robi. Sa pojavom robno novčanih odnosa kredit je dobio ekonomski karakter. U feudalizmu kredit se pojavljivao u vidu zelenaških zajmova koji su se koristili za kupovinu potrošne robe i plaćanje raznih dažbina.
Kredit u zemljama tržišne ekonomije nema samo potrošački karakter već se upotrebljava za proširenje proizvodnje, mada se daje i u potrošačke svrhe, danas kredit predstavlja robu koja ima svoju cenu i tržište. Kredit predstavlja jedan od osnovnih oblika, finansijskih ulaganja, i omogućava zadovoljavanje širih potreba građana, društva i privrede. Ima i snažan uticaj na sve ekonomske transakcije i predstavlja jedan od najbitnijih regulatora procesa reprodukcije. Upotrebom kredita kao ulaganja otvaraju se tržišta za nekim proizvodima. Stambeni kredit je kredit kojim se finansira kupovina, izgradnja, dogradnja, ili uređenje nekretnine, u razdoblju otplate.
Banka omogućava zajam osobi tj klijentu za stambeni kredit, ali za uzvrat traži različite instrumente osiguranja, kao založeno pravo na imovinu, polise osiguranja, i rata. Stambeni krediti se mogu koristiti kao instrument ekonomske politike i često se kamatne stope na stambene kredite subvencioniraju kako bi se podstakla građevinska delatnost u zemlji. Klasično dospeće za stambene kredite je od dvadeset do trideset godina. Namenski krediti kod kojih je tačno određena namena korišćenja sredstava su stambeni krediti, auto kredit, poljoprivredni, i potrošački krediti. Nenamenski krediti kod kojih nije određena namena korišćenja sredstava su gotovinski krediti, hipotekarni krediti koji je dugoročni kredit što ga banka i druge finansijske ustanove odobravaju građanima, na osnovu pokrića u nekretninama.
Sigurnost vraćanja nije u bonitetu dužnika već u vrednosti nekretnine. Lombarni kredit je kredit koji se odobrava temeljem zaloga neke veće vrednosti poput novčanog depozita, deonica, obveznica, udela u investicionom fondu, polise životnog osiguranja i slično pri čemu korisnik kredita zadržava vlasništvo nad dobrom koje se daje u zalog. Sama reč kredit dolazi od francuskog, nemačkog, italijanskog jezika, a iz latinskog dolazi samo značenje, što označava ono što je povereno i zajam. U širem smislu reči obuhvata različite namenske i nenamenske kreditne oblike poput novčanih zajmova, robnih i potrošačkih kredita, finansijskih kredita, prodaje robe, usluga uz odgođenu naplatu, dužničke vrednosne papire, sporazume i otvorene račune. Odobravanje novčanih i nenovčanih kredita zasniva se na poverenju prema dužniku, odnosno oceni njegove kreditne sposobnosti i spremnosti vraćanja kredita u dogovorenom roku, uz plaćanje određene naknade u obliku kamate.
Kako bi se smanjio rizik od nemogućnosti dužnika da uredno izvršava svoje obaveze prema banci, korišćenje kredita je često uslovljeno kreditnim osiguranjem, pravom zaloga pokretnine, i prava na nekretnine. Krediti se dele prema: predmetu kreditiranja na robne i novčane, subjektima na komercijalne i bankarske, na proizvođačke i potrošačke, na otvorene i pokrivene. Najčešća je podela prema roku dospeća i ekonomskoj funkciji na kratkoročne, srednjoročne i dugoročne. Na osnovu oblika kredit se može podeliti na: naturalni, robno novčani, i novčani.
Naturalni kredit je najstariji oblik kreditiranja koji se uvek davao i vraćao u stvarima, to je praoblik nastalog kredita i danas je redak. Robno novčani kredit je komercijalni kredit koji se daje u robi a vraća u novcu. Ovaj oblik se najčešće koristi između poslovnih subjekata.
Pod pojmom kredita danas se podrazumeva najviše novčani kredit koji se daje i koristi u novcu.
Manje kamate na stambene kredite krajem godine? (AUDIO)
Manje kamate na bankarske kredite građani Srbije mogu da očekuju najranije krajem ove godine, procenjuju finansijski stručnjaci....
Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Apr.2024, 10:42
Ovo su uslovi za stambeni kredit koji će vam postaviti svaka banka
Neki uslovi variraju, ali ima i onih koji se nikad ne menjaju...
Izvor: Kamatica.com, 04.Apr.2024, 17:01
Inflacija i stambeni krediti - šta nas očekuje? (AUDIO)
Inflacija će uskoro biti u okviru ciljane, a kamatne stope miruju, tvrde stručnjaci. To pokazuju i statistika i prognoze. Ipak, kada govorimo o toj temi, neretko se...
Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 29.Mar.2024, 12:02
Ovo je najveća dilema kod podizanja stambenog kredita
Pitanje koje je uvek aktuelno kada se kupuje stambeni kredit...
Izvor: Kamatica.com, 26.Mar.2024, 18:00
Keš krediti aktuelniji u određeno doba godine: Koliko koštaju u Srbiji, a koliko u okruženju?
Stambeni krediti su bar za sada "izašli iz mode", ali su zato keš krediti ponovo "popularni", što se može videti po reklamnim kampanjama banaka.
Izvor: Radio 021, 18.Mar.2024, 08:29
Lako je doći do para, ali i skupo: Koliko koštaju keš krediti u Srbiji, a koliko u okruženju?
Stambeni krediti su bar za sada izašli iz mode, ali su zato keš krediti ponovo in, što se može videti po reklamnim kampanjama banaka.
Izvor: Danas, 14.Mar.2024, 07:54
Kamate na stambene kredite su na vrhuncu kod komšija! Pitanje je mogu li očekivati skoriji pad
Rast cena stanova, sve nepovoljniji kreditni uslovi i izostanak državnih subvencija dramatično su otežali rešavanje stambenog pitanja...
Izvor: Blic, 13.Mar.2024, 11:02
.jpg)
