Izvor: B92, 10.Jun.2011, 03:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Država dodatno otežava put do stana

Beograd -- Bankari, ekonomisti, ali i resorni ministar upozoravaju da će obavezno učešće od 20 odsto za zajmove u evrima otežati građanima uzimanje stambenih kredita.

Banke su do sada odobravale stambene kredite sa samo 10 odsto učešća, što znači da svi koji su se pripremali da kupe stan sada moraju da skupe duplo više novca nego što su planirali.

U čitavoj odluci NBS, najviše zbunjuje deo koji se odnosi na stambene kredite, pošto u Srbiji ni jedna >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << banka ne odobrava dinarske zajmove za kupovinu nekretnina, niti namerava da počne da ih odobrava, što znači da će jedini rezultat biti smanjenje količine odobrenih stambenih kredita.

Član IO Rajfajzen banke Petar Jovanović ističe da je namera NBS da svim raspoloživim sredstvima ograniči zaduživanje u stranoj valuti. "Kod stambenih kredita, u Rajfajzen banci je 30 do 40 odsto svih zahteva sa učešćem od 10 odsto. To znači da od jula svi klijenti treba da nađu dodatan novac za učešće", kaže Jovanović.

Mada su u centralnoj banci istakli da su nove mere u funkciji aktuelizovanja dinara i da bi mogle da povećaju ponudu dinarskih kredita, bankari kažu da je uvođenje stambenih kredita u dinarima nerealno. Oni upozoravaju da će povećanjem učešća za stambene kredite građanima biti mnogo teže da reše stambeno pitanje.

Član IO Sosijete ženeral banke Miroslav Rebić kaže da će zbog većeg učešća mnogi odustati od kupovine stana. "Sigurno je da će deo građana mnogo teže moći da dođe do stambenog kredita kada umesto dosadašnjih 10 odsto mora da obezbedi dvostruko veće učešće. Za neke će rešenje biti hipoteka nad drugom nekretninom koja ima veću vrednost od one koja se finansira, dok će oni koji nemaju tu mogućnost morati, bar na neko vreme, da odustanu od planirane kupovine stana", navodi Rebić.

On ističe i da uvođenje dinarskih stambenih kredita nije realno jer ne postoje dinarski izvori finansiranja na tako dug rok. Dodaje da bi, čak i kada bi banke uvele takav tip kredita, kamatne stope bile znatno više od sadašnjih.

Sličan stav imaju i u Privrednoj komori Srbije. "To će biti još jedna kočnica u izgradnji stanova koja će loše uticati na domaću građevinsku industriju", rekao je sekretar Odbora PKS za građevinarstvo Goran Rodić.

Teoretski moguće, ali nerealno

Profesor Fakulteta za bankarstvo i finansije Zoran Grubišić kaže da su stambeni dinarski krediti teoretski mogući i da se kamata može nekoliko puta u toku godine usklađivati sa inflacijom.

Rata od 365 evra bi porasla na 86.300 dinara

Za stambeni dinarski kredit od šest miliona dinara, bez učešća i na 25 godina, uz kamatu od 17 odsto, prema računici Presa, mesečna rata bi iznosila oko 86.300 dinara. Rata istog kredita, samo indeksiranog u evrima, po sadašnjim uslovima, doduše uz učešće od 10 odsto, iznosi oko 365 evra.

"Banke bi mogle da, na primer, uračunaju minimalnu maržu od tri-četiri procenta i da dodaju belibor, odnosno referentnu kamatnu stopu NBS koja se redovno usklađuje sa kretanjem inflacije. Tako bi minimalna kamata za ove kredite bila, po trenutnoj vrednosti belibora, oko 16-17 odsto. Ipak, ovakav kredit bio bi dosta skup", priznaje Grubišić.

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić ističe da je cilj NBS dinarizacija, ali da je to moguće kada bismo u Srbiji imali stabilan devizni kurs i nisku inflaciju.

"Bankama u takvim uslovima ne bi bio problem da daju dugoročnije dinarske kredite. Ali, kada godinama imate dvocifrenu inflaciju i nestabilan kurs, to je nerealno. Jer koliko bi trebalo da iznose kamate na dinarske stambene kredite. Sigurno nekoliko desetina procenata", naglašava Dugalić, i dodaje da nije problem u uslovima izdavanja kredita, već u niskom životnom standardu.

Dulić: Ugrozićemo građevinsku industriju

Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić najavio je da će sledeće nedelje predstavnici Vlade i NBS razgovarati o odluci povećanja učešća za stambene kredite.

"Stav Vlade je da bi najavljena mera trebalo da bude ponovo razmatrana. Vlada strahuje da će ta mera zaustaviti izgradnju stanova u ovoj godini i pogoršati stanje u građevinskom sektoru kojem je država pomogla da počne da izlazi iz krize u kojoj je već dve godine", istakao je Dulić.

Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić kaže da NBS ima za cilj obuzdavanje inflacije. "To se najbolje ostvaruje kontrolom tražnje, u ovom slučaju ograničavanjem zaduživanja. Ovo će neminovno dovesti do istiskivanja građana i privrede sa finansijskog tržišta, gde će jedino biti aktivna država. Teško je zamisliti da će neko uspeti da izdvoji učešće od 20 odsto za stambeni kredit, a padom tražnje ovih kredita opet će biti 'kažnjena' građevinska industrija", navodi Nikolić.

Ova mera bi naročito mogla da ugrozi projekat izgradnje 4.578 jeftinih stanova na Voždovcu, koji može biti i jedan od predizbornih aduta vladajuće koalicije. Stoga, nije ni čudno da su na ovu meru NBS u Vladi reagovali na najvišem nivou.

Zabrinutost dele i u Građevinskoj direkciji Srbije koja je zadužena za izgradnju stanova na Voždovcu i agencijama za nekretnine. Nemanja Komazec, državni sekretar u Ministarstvu prostornog planiranja, kaže da donekle razume odluku NBS.

"Odluka o merama za očuvanje i jačanje stabilnosti finansijskog sistema ima pozitivno dejstvo sa stanovišta povećanja obima dinarskih plasmana banaka i smanjenja rizika vezanih za vraćanje odobrenih kredita. Međutim, navedena odluka može da dovede do negativnih implikacija na obim aktivnosti na tržištu nekretnina koje je značajno pogođeno efektima ekonomske krize", objašnjava Komazec.

Zbog toga će, navodi Komazec, to ministarstvo uputiti predlog Centralnoj banci da razmotri mogućnost dopune navedene odluke odredbom kojom se isključuje primena mere na osigurane stambene kredite. "Smatramo da je potrebno razmotriti opravdanu potrebu da osigurani stambeni krediti budu izuzeti od ove odluke", zaključuje Komazec.

Ko ima za toliko učešće ni ne traži kredit

Ljubiša Jovanović, predsednik Izvršnog odbora AIK banke kaže da je sigurno da će nova mera NBS-a dovesti do zastoja kako u podnošenju zahteva za kredite tako i u njihovom odobravanju.

Nedoslednost NBS na delu

Jovanović kaže da postoji nedoslednost u politici Narodne banke koja je koliko pre dva meseca u dogovoru sa Vladom Srbije donela meru kojom je građanima efektivno povećala kreditnu sposobnost, a sada donosi meru kojom im otežava uzimanje kredita. Jovanović smatra da su prvom izmenom, NBS i Vlada veštački pokušali da podignu standard građana, a da najnoviji potez centralne banke „nije korespodentan" toj meri.

"Banke će naravno hteti da daju kredite i pod ovim uslovima, jer nema razloga za suprotno, ali je pitanje koliko će biti zainteresovanih korisnika, koji će moći da priušte zajam pod ovim uslovima. S jedne strane, na ovaj način se građani štite od deviznog rizika, ali ako je, kako pretpostavljam, namera centralne banke bila da se podstakne korišćenje dinara kao nacionalne valute, do toga neće doći", smatra Jovanović.

Prema njegovim rečima, problem je u tome što nijedna banka neće hteti da odobrava kredite na pet, 10 ili 15 godina u dinarima, kada inflacija u državi iznosi 14 procenata. Ukoliko bi banke odobravale ovakve kredite, one same bi bile na gubitku zbog rasta cena, čime bi se, kako dodaje Jovanović, „stvorila dužnička dobit".

"Ideja je verovatno bila da se smanje devizni rizici i da se podstakne dinarizacija, ali do toga neće doći. S druge strane, ako neko za kredit od 100.000 evra treba da izdvoji 20.000 ili 30.000 evra učešća, on neće ni uzimati kredit. Onima koji imaju toliko novca za učešće, takva pozajmica verovatno i nije potrebna", kaže Jovanović.

Nastavak na B92...

S media: Dulić i Šoškić o stambenim kreditima