Izvor: B92, 03.Dec.2011, 04:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Do stana u dinarima i bez učešća
Beograd -- Nekoliko banaka krajem decembra ponudiće stambene kredite u dinarima. Ovi zajmovi odobravaće se do 30 godina, i što je najvažnije za podstanare - bez učešća.
Bankari još razmatraju kamatnu stopu na stambene dinarske pozajmice, ali će se najverovatnije kretati u rasponu od 12 do 13 odsto na godišnjem nivou i biće fiksne.
Za mnoge građane i pored ove kamate koja će biti gotovo dvostruko >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << veća od sadašnjih koje važe za zajmove u evrima, otvara se mogućnost da dođu do svog krova nad glavom.
Naime, u startu će imati manji trošak od 20 odsto za obavezno učešće. Otkada je Narodna banka Srbije uvela obavezno učešće, mnogi se ne upuštaju u stambeni kredit, jer nisu u stanju da obezbede potreban novac, kao i onaj za prateće troškove.
RAČUNICA
Da bi neko uzeo komercijalni stambeni zajam od 50.000 evra, potrebno je da pripremi oko 15.000 evra ili gotovo trećinu zajma za učešće od 20 odsto i prateće troškove koji prate ovu pozajmicu od obrade zahteva do osiguranja i upisa hipoteke. Za ovaj kredit sa ratom od oko 320 evra građanin mora da ima zaradu od minimum 600 evra.
"Glavni razlog za sve manje korišćenje stambenih zajmova je pre svega u niskom standardu građana, odnosno malim platama, sve većem otpuštanju zaposlenih, kao i zbog sve veće krize. Uz to, Narodna banka je povećala učešće na 20 odsto, tako da građani sve teže mogu da se upuste u zajam koji će otplaćivati narednih 20 ili 30 godina", kaže Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Ministar Dulić traži od NBS da se učešće smanji na pet odsto, a sa druge strane stiže objašnjenje da treba sniziti cenu kvadrata. U Ministarstvu kažu da to ne mogu učiniti bilo kakvim aktom, jer cenu diktira tržište, dok je odluka o obaveznom učešću za stambene kredite u rukama NBS.
"Većina kupaca do kvadrata dolazi putem zajma i ovako visoko učešće i zelenaške kamate dovešće do toga da se građevinska operativa ugasi", kaže Goran Rodić, sekretar Udruženja za građevinarstvo u PKS.
On navodi da "nije realno očekivati da cena novoizgrađenog kvadrata bude niža, naravno u slučajevima gde je zarada investitora svedena na 35 do 50 evra po kvadratu kao na primeru stanova u naselju Stepa Stepanović na Voždovcu. Ali bilo je slučajeva da investitori imaju zaradu i više od 500 evra, pa onda i ne treba da se čude što za stanove ne mogu da nađu kupce".
Kako kaže Rodić, trenutno samo urbanisti i projektanti mogu da snize cenu kvadrata svojim racionalnim projektnim rešenjima. Projekat treba da se radi tako da u bruto kvadratima što manje prostora odlazi na zajedničke prostorije, a da bude što više korisne površine.
Spratnost takođe utiče na cenu, jer do tri etaže nije potreban lift. Cenu stanova opterećuje i to što su sada po propisima obavezna garažna mesta. Ako se projektima predvide tipski stanovi, onda je i cena niža.
"Da bi cena kvadrata bila niža, tražili smo da se PDV za repromaterijal svede na najmanju moguću meru. Jeftini stanovi trenutno mogu da se grade samo na obodima većih gradova po prodajnim cenama od oko 800 evra. Veliki udeo u ceni kvadrata imaju razne takse za komunalije i uređenje zemljišta, ali od gradova i komunalnih preduzeća ne treba očekivati da te naknade budu niže. Jer, sav prihod od naknade za uređenje zemljišta i taksi za priključke ide u izgradnju infrastrukture", ističe Rodić.
