Izvor: Politika, 21.Nov.2013, 12:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto naprednjacima treba Vuk Drašković
Koalicija SNS – SPO nema političke logike, jedino objašnjenje je da Aleksandar Vučić želi da uđe u istoriju kao srpski Konrad Adenauer, pomiritelj, kaže Dragomir Anđelković
Kad će biti parlamentarni izbori, još se ne zna, ali, kad god da budu Srpski pokret obnove je, izgleda, obezbedio ulazak u Skupštinu Srbije. Ovaj put to će mu omogućiti Srpska napredna stranka na čijoj će izbornoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << listi biti.
Veština Vuka Draškovića da još jednom, bez samostalnog izlaska na izbore, pronađe način za ulazak u parlament, nije iznenađenje, ali jeste iznenađenje što će mu to omogućiti naprednjaci. Pogotovo kada SNS, sudeći podršci koju sada ima, posle izbora može, takoreći, sam da formira vlast.
Koalicija SNS – SPO nema političke logike, jedino objašnjenje je da Aleksandar Vučić želi da uđe u istoriju kao ujedinitelj, kaže politički analitičar Dragomir Anđelković.
Potpuno je jasno zašto je SNS potreban SPO-u, ali gde je tu interes naprednjaka, pogotovukada ih podržava oko 40 odsto birača, espeovci su na nivou statističke greške?
Dragomir Anđelković kaže da, racionalno, ne vidi nikakvu partijsku logiku za ovakav potez:
„Vuk Drašković ne donosi mnogo toga, možda više može da našteti. Jedino objašnjenje bi mogla biti želja Aleksandra Vučića da bude srpski Konrad Adenauer, pomiritelj, ali od toga stranka neće imati neku korist. Ali, možda je Vučićeva lična želja da u istoriju uđe kao pomiritelj. Što se Vuka Draškovića tiče, on je majstor dodvoravanja, uvek je umeo da se istakne u dodvoravanju onome kome treba”, kaže Anđelković.
Zoran Babić, šef poslaničke grupe SNS-a, međutim, misli da je dobro kada, kako kaže, ljudi koji dele slične ideje i vrednosti sednu za isti sto, bez obzira na to koliki je disbalans u njihovoj snazi, i dogovore se da rade zajedno.
„Nije više vreme za prepirke, za kopanje rovova između političkih opcija i za traganje za različitostima. Vreme je da tražimo sličnosti, dobrodošao je svaki par ruku, svaka glava koja može da doprinese da mi kao društvo postanemo bolji i stabilniji. Ne isključujem nikoga, isključiv sam jedino prema onima koji su se ogrešili o zakone Srbije i sa njima niko ne treba da ima komunikaciju, osim pravosudnih organa. Sa svima ostalima treba razgovarati i sarađivati, to treba negovati u budućnosti”, ističe Babić.
SPO je, sa svoje strane, učinio sve da do saradnje sa SNS-om dođe. Iako su u parlament ušli na listi LDP-a, četiri poslanika ove stranke vrlo brzo su, zajedno sa Olgicom Batić (DHSS), izabrane sa liste DS-a, napravili poslanički klub i od tada, stalno nudili „svoj par ruku” u podršci vladi. Naročito na toj podršci insistiraju otkako je iz vlade izbačen URS i kad je svaki glas „sa strane” dobrodošao. Svaki poslanik SPO-a, kad diskutuje, bar tri puta kaže da podržava vladu.
Ipak, treba reći da su prvo odbornici SPO-a u Skupštini grada Novog Sada shvatili značaj saradnje sa SNS-om, pa su pomogli tamošnjim naprednjacima da smene vlast svojih koalicionih partnera iz DS-a i da formiraju novu vlast. Vuku Draškoviću to nikako nije bilo po volji, ali je nekako podneo raskid sa DS-om.Novosadski odbornici nisu imali nikakve posledice, a, čini se, da su povukli nogu za potonje koalicije SPO-a i SNS-a na lokalnim izborima u nekoliko mesta. Te lokalne izbore je i Drašković pomenuo kao „potvrdu strateškog partnerstva SNS i SPO o svim važnim pitanjima”.
Da Drašković, da tako kažemo, nije vešt u pronalaženju koalicionih partnera, SPO bi, posle 2000. otišao u istoriju, jer nije bio deo pobedničkog DOS-a. Izvan tog saveza je ostao zbog megalomanskih zahteva, a ova odluka je SPO koštala potpune marginalizacije.
Drašković se, ipak, 2003. godine snašao sklopivši savez sa Velimirom Ilićem, liderom Nove Srbije. Ovaj savez dveju stranaka, koje same ne mogu da pređu cenzus, ali su zajedno imale šansu, ne bi bio čudan da se Drašković i Ilić, koji je nekada bio potpredsednik SPO-a, nisu rastali uz najstrašnije međusobne optužbe, „lopov” je bila još „najlepša” reč, kojom su se čašćavali. Nije to, naravno, potrajalo.
Drašković je potom bio na izbornoj listi DS-a. Sa četiri poslanika u prethodnom skupštinskom sazivu, SPO je imao ministra u vladi, državne sekretare, direktore javnih preduzeća... Ali, savez je pukao zbograzličitih stavova oko pregovora Beograda i Prištine, Drašković je bio za bezuslovno potpisivanje sporazuma...
Na poslednjim izborima u Skupštinu Srbije SPO je ušao na listi LDP-a. Vrlo brzo su četiri poslanika SPO-a napravila svoj klub.
Zanimljivo je da su Drašković i Boris Tadić „zakopali” ratne sekire posle Tadićevog poraza na predsedničkim izborima, pa je Drašković Tadića dočekao na slavi SPO-a, Vidovdan, rečima utehe zbog toga što je SPS napravio vladu sa SNS-om:
„Seti se, Borise, kneževe večere, seti se toga, moj Borise, nevjera ti sjedi uz koljeno, i kod skuta pije hladno vino.”
Malo posle toga SPO je pomogao novosadskim naprednjacima da naprave vlast. Aleksandar Vučić, naravno, sve ovo zna. Ili bi trebalo da zna.
Mirjana Čekerevac
objavljeno: 21.11.2013.
Pogledaj vesti o: Izbori
.jpg)
