Izvor: RTS, 17.Feb.2012, 08:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Za i protiv promene Ustava

U izbornoj godini, uprkos komplikovanoj proceduri, sve češći zahtevi za promenu Ustava. SNS traži manju Vladu. Preambula vezuje ruke Srbiji, ocenjuje LDP. Izbacivanje preambule je izbacivanje Kosova i Metohije iz Srbije, poručuje DSS. Previše strančarenja oko promene Ustava, kažu u DS.

Pre 177 godina na Sretenje Srbija je dobila prvi Ustav. U skoro dva veka, bilo ih je 11, a poslednji je predmet >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << rasprave od dana kada je donet. U izbornoj godini, uprkos komplikovanoj proceduri, sve su češći zahtevi stranaka za promenu najvišeg pravnog akta države.

Ustav je usvojen najširim konsenzusom i sa 53 odsto glasova na referendumu. Pet i po godina kasnije, dve kolone u parlamentu, za i protiv promene Ustava. Zahtevi stranaka su različiti.

Branko Ružić iz Socijalističke partije Srbije kaže da se može pričati o procesu demetropolizacije, decentralizacije, samim tim i regionalizacije, kao i teritorijalne organizacije države.

"Neki od zahteva SNS su smanjivanje broja poslanika, smanjivanje broja članova vlade, zabrana da se formiraju Agencije i paradržavna tela koja su danas nebrojena", kaže Jorgovanka Tabaković.

"Zahtevi se pre svega odnose na omogućavanje suštinske decentralizacije Srbije čiji bi sastavni deo bila regionalizacija", rekla je Suzana Grubješić iz URS-a.

U Srpskoj Radikalnoj stranci smatraju da je je veći problem primena Ustava, a ne promena.

"Objektivno, nijedna politička stranka nema neke ozbiljne primedbe", kaže Nemanja Šarović iz SRS-a.

Bojan Đurić iz LDP-a je rekao da preambula ovakva kakva je vezuje ruke Srbiji i u promeni politike Srbije, a to znači i u bržim evropskim integracijama.

Kako god da počnu, rasprave kulminiraju na preambuli, kojom se utvrđuje da je Kosovo i Metohija suvereni deo Srbije.

Miloš Aligrudić iz DSS-a kaže da ko želi promenu preambule Ustava on želi izbacivanje Kosova i Metohije iz sastava Srbije.

DS: Strančarenje oko promene Ustava

Nada Kolundžija iz pokreta za "Za evropsku Srbiju" kaže da je previše strančarenja u prilazima koji se tiču promene Ustava.

"To je pokušaj nekih stranaka da optuže neke druge stranke, da iz preambule koja tobož čuva Kosovo izbace tu poslednju garanciju da je Kosovo Srbija", navela je Kolundžija.

Prema njenim rečima, besmisleno je da preambula čuva teritorijalni integritet, besmisleno je da neko izbacivanjem te preambule može da stvori uslove za nekakav drugačiji scenarijo, sve je besmisleno.

Pojedinim strankama smeta i to što je Srbija po Ustavu država srpskog naroda, položaj Vojvodine i to što je ćirilica službeno pismo.

"Problem je u tome što stranke govore to parcijalno, a parcijalna rešenja promene ustava nisu sama dobra, sama po sebi, jer promene određenih delova narušavaju čitavu koncepciju", kaže profesor Fakulteta političkih nauka Milan Jovanović.

Prema njegovim rečim, važno je da se izloži jedan jasan pogled i da stranke veoma često, pogotovo pred izbore koriste Ustav u dnevno političke svrhe.

Ustav iz 2006. godine, zbog procedure, teško će biti promenjen.

"Ukoliko se ne uspostavi konsenzs i to veoma široki politički konsenzus, onda je teško podržati te promene, a mi smo duboko ekonomski, socijalno, kulturno, nacionalno verski podeljeno društvo, a na ovom stupu ne vidim mogućnost lakog uspostavljanja nekog konsensuza u tom pogledu", kaže Jovanović.

Predlog za promenu Ustava mogu da pokrenu predsednik, Vlada, trećina poslanika ili 150 hiljada građana.

Potom treba da ga podrži dve trećine poslanika, a delovi Ustava koji se odnose na preambulu, ustavne principe, ljudska prava i slobode, vanredno stanje, organizaciju vlasti, moraju da budu podržani i na referendumu.

Nastavak na RTS...