Izvor: RTS, 17.Feb.2012, 11:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Promena Ustava, "za" i "protiv"
U izbornoj godini, uprkos komplikovanoj proceduri, sve češći zahtevi za promenu Ustava. SNS traži manju Vladu. Preambula vezuje ruke Srbiji, ocenjuje LDP. Izbacivanje preambule je izbacivanje Kosova i Metohije iz Srbije, poručuje DSS. Previše strančarenja oko promene Ustava, kažu u DS-u.
Pre 177 godina na Sretenje Srbija je dobila prvi Ustav. U skoro dva veka, bilo ih je 11, a poslednji je predmet rasprave od dana kada je donet. U izbornoj godini, uprkos komplikovanoj >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << proceduri, sve su češći zahtevi stranaka za promenu najvišeg pravnog akta države.
Ustav je usvojen najširim konsenzusom i sa 53 odsto glasova na referendumu. Pet i po godina kasnije, dve kolone u parlamentu – za promenu Ustava i protiv promene Ustava. Zahtevi stranaka su različiti.
Branko Ružić iz Socijalističke partije Srbije kaže da se može govoriti o procesu demetropolizacije, decentralizacije, samim tim i regionalizacije, kao i teritorijalne organizacije države.
"Neki od zahteva SNS-a su smanjivanje broja poslanika, smanjivanje broja članova vlade, zabrana da se formiraju agencije i paradržavna tela koja su danas nebrojena", kaže Jorgovanka Tabaković.
"Zahtevi se, pre svega, odnose na omogućavanje suštinske decentralizacije Srbije čiji bi sastavni deo bila regionalizacija", rekla je Suzana Grubješić iz URS-a.
U Srpskoj radikalnoj stranci smatraju da je veći problem primena Ustava, a ne promena.
"Objektivno, nijedna politička stranka nema neke ozbiljne primedbe", kaže Nemanja Šarović iz SRS-a.
Bojan Đurić iz LDP-a kaže da preambula ovakva kakva je vezuje ruke Srbiji i u promeni politike Srbije, a to znači i u bržim evropskim integracijama.
Kako god da počnu, rasprave kulminiraju na preambuli, kojom se utvrđuje da je Kosovo i Metohija suvereni deo Srbije.
Miloš Aligrudić iz DSS-a kaže da onaj ko želi promenu preambule Ustava želi izbacivanje Kosova i Metohije iz sastava Srbije.
DS: Strančarenje oko promene Ustava
Nada Kolundžija iz pokreta za "Za evropsku Srbiju" kaže da je previše strančarenja u prilazima koji se tiču promene Ustava.
"To je pokušaj nekih stranaka da optuže neke druge stranke, da iz preambule koja tobož čuva Kosovo izbace tu poslednju garanciju da je Kosovo Srbija", navodi Nada Kolundžija.
Prema njenim rečima, besmisleno je da preambula čuva teritorijalni integritet, besmisleno je da neko izbacivanjem te preambule može da stvori uslove za nekakav drugačiji scenario, sve je besmisleno.
Pojedinim strankama smeta i to što je Srbija po Ustavu država srpskog naroda, položaj Vojvodine i to što je ćirilica službeno pismo.
"Problem je u tome što stranke govore to parcijalno, a parcijalna rešenja promene Ustava nisu sama po sebi dobra, jer promene određenih delova narušavaju čitavu koncepciju", kaže profesor Fakulteta političkih nauka Milan Jovanović.
Prema njegovim rečim, važno je da se izloži jedan jasan pogled i da stranke veoma često, pogotovo pred izbore koriste Ustav u dnevnopolitičke svrhe.
Ustav iz 2006. godine, zbog procedure, teško će biti promenjen.
"Ukoliko se ne uspostavi konsenzus, i to veoma široki politički konsenzus, onda je teško podržati te promene, a mi smo duboko ekonomski, socijalno, kulturno, nacionalno verski podeljeno društvo, a na ovom stupu ne vidim mogućnost lakog uspostavljanja nekog konsensuza u tom pogledu", kaže Jovanović.
Predlog za promenu Ustava mogu da pokrenu predsednik, Vlada, trećina poslanika ili 150 hiljada građana.
Potom treba da ga podrži dve trećine poslanika, a delovi Ustava koji se odnose na preambulu, ustavne principe, ljudska prava i slobode, vanredno stanje, organizaciju vlasti, moraju da budu podržani i na referendumu.
