Izvor: S media, 10.Mar.2012, 23:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vujačić: Autonomija za sever Kosova - realan cilj

Politika je postala glavni način socijalne, ekonomske i materijalne promocije pojedinca i to je fundamentalna greška našeg sistema. Mladima se sugeriše da im je politički angažman najsigurniji put da obezbede egzistenciju. Tako se gubi potreba da neko bude kreativan i da se profesionalno dokazuje.

Tadić: Sigurno ne sa SNS, SRS i D S S (VIDEO)

Vujačić: Predsednik treba da ispuni ceo mandat

Analitičari: Ideja o predsedničkim izborima >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << nije slučajna

Ovo u intervjuu za „Novosti“ kaže Ivan Vujačić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, naš ambasador u SAD od 2002. do 2009. godine i visoki funkcioner Demokratske stranke od njenog osnivanja do danas, od subote član Predsedništva DS.

Tako, nastavlja Vujačić, dolazimo u situaciju da mladi ljudi bez potrebnih kvalifikacija i iskustva postaju ministri, savetnici i dobijaju razne druge visoke funkcije od opštinskog do najvišeg državnog nivoa.

Odnosno, presudna je politička pripadnost. Možete li da odredite krivca za takvo stanje? I ko bi to trebalo da ispravi, ako uopšte postoji želja u političkoj eliti da se to uradi?

- Krive su, naravno, stranke i one to moraju da izmene. Ali, prvo se mora odustati od feudalnog principa pri formiranju vlade, gde jedna stranka dobije neko ministarstvo i koristi ga kao svoj feud.

Da li je u političkoj eliti konačno postignut dogovor da je EU naš glavni strateški pravac?

- Normalno je da država želi da sarađuje sa svim velikim svetskim centrima, ali dobijanjem statusa kandidata za članstvo u EU Srbija se jasno opredelila za smer u kome ide. Treba da se fokusiramo na taj cilj. Dobro je i što zemlje koje su van Evrope našu budućnost vide u EU. Važno je da nijedna od tih država nema ništa protiv toga.

Da li je realno približavati se EU i postati njen član a ne biti u NATO?

- Apsolutno je moguće. Naša situacija je specifična, nismo bili deo Varšavskog ugovora, pa da kao članice istočnog bloka žurimo u NATO. S druge strane, Srbija je bombardovana i to je ružan deo naših međusobnih odnosa. Uostalom, ulazak u NATO uopšte nije tema. Ta priča više služi za potkusurivanje između stranaka i unutar njih. Ulazak u ovaj savez neće doći na red dugi niz godina, ako uopšte ikada i dođe.

Da li je danas uopšte moguća vojna neutralnost?

- Imate Austriju i Finsku, koje su u EU a nisu članice NATO. Takođe, Norveška je u NATO, ali nije u EU, pa to nikome ne smeta da međusobno sarađuje.

Naš narod nije skeptičan samo prema NATO, nego u velikoj meri i prema EU? Zbog čega je to tako? Da li se taj skepticizam može objasniti istorijskim razlozima?

- Odnosi Srbije i Zapada tokom 20. veka imaju nesrećnu istoriju. Srbija nije izmislila ni Prvi svetki rat, ni fašizam, ni komunizam. Postoji osećanje da se nismo najbolje provodili u Evropi tokom 20. veka. Ipak, s druge strane, u Evropi smo, njen smo deo, tu je i tradicija... I drugi narodi imali su kroz istoriju razna loša iskustva, pa su pristupili EU.

Zar i 21. vek ne počinje lošim iskustvima, koja se ogledaju pre svega u nepokolebljivom insistiranju Zapada da Kosovo bude nezavisno?

- To je tačno. U pitanju je apsolutno loše iskustvo, koje u velikoj meri boji osećanja građana i stvara skepsu prema Evropi.

Da li će Kosovo ostati glavna prepreka na daljem putu ka EU? I kada ćemo preći sledeću stepenicu, dobiti datum za početak pregovora? Da li će se to dogoditi do kraja godine, kako tvrde naši zvaničnici?

- Posao političara je da šire optimizam. Na to pitanje je teško odgovoriti. Mnogo toga će zavisiti od dijaloga Beograda i Prištine. S druge strane, verovatno će se tražiti i stvari koje nemaju veze s Kosovom, poput reforme sudstva, primene nekih zakona koje smo doneli, donošenja adekvatnog zakona o javnim nabavkama... Teško je predvideti šta će se dogoditi do kraja procesa priključenja EU, jer on će biti dug.

Šta to znači? Koliko će trajati?

- Pre dve godine sam govorio da će biti dobro ako član EU postanemo 2020. godine. Još uvek se nadam da će to biti moguće tada, ali možda i neće. Izvesno je da će se tražiti normalizacija odnosa između nas i države koju ne priznajemo. Na putu smo da to realizujemo.

Podrazumeva li to uspostavljanje „dobrosusedskih odnosa“ sa Kosovom, po Ustavu našom pokrajinom?

- Naravno. Treba da se ugledamo na druge primere, kao što je Zapadna Nemačka koja nikada nije priznala Istočnu Nemačku, ali je vremenom uspostavila saradnju sa njom. Šta se posle desilo - pao je Berlinski zid, dve države su se ujedinile, a o tome niko nije razmišljao na početku. Ne treba da se rukovodimo time šta će biti, već da radimo konkretne stvari. Idemo pravim putem, ako nam je Evropa prioritet.

Kako vidite razrešnje kosmetskog problema? Šta Srbija može da dobije? Tvrdite da je podela nemoguća.

- Realan cilj je autonomija za sever Kosova. Tu su i neki delovi Ahtisarijevog plana u kome nema autonomije za sever pokrajine, ali to bi moglo da se nametne kao tema o kojoj bi se pregovaralo. Predlozi u diplomatiji nisu javni, da nije tako onda bismo o svemu pričali preko novina. Sada Srbiju čekaju izbori i nije logično da se vode bilo kakvi pregovori o strateškim temama. Diplomatske inicijative trenutno nisu aktuelne, predlozi su stavljeni u fioke i čeka se nova vlada.

Šta očekujete od izbora? Da li je moguća velika koalicija DS i SNS?

- Gotovo je nemoguća. I po izjavama koje dolaze iz obe stranke čini se da se takva koalicija neće dogoditi.

Šta kao ekonomski stručnjak zamerate ovoj vladi? Šta je morala da uradi, a nije?

- Vlada nije pravila katastrofalne greške, ali nije na vreme uradila neke stvari. Morala je da izvede reformu javnog sektora, transformiše javna preduzeća, izvrši poreske reforme, koje bi podrazumevale veći PDV, veći porez na imovinu i prihode pojedinaca... Kod nas nikada nije napravljena ozbiljna analiza kakva nam je administracija potrebna, da li su nam potrebne tolike agencije, koliko sve to košta. Ako se nešto i uradi, onda se linearno smanji broj zaposlenih za 10 odsto, što ne može da donese rezultate.

Da li je to prioritet sledeće vlade?

- Treba da budu, a takve reforme najbolje je izvesti na početku mandata vlade, kada ima veliku podršku.

Protiv zloupotreba Đinđića

U ponedeljak se navršava devet godina od ubistva Zorana Đinđića. Kako se sećate saradnje i druženja sa njim?

- Sa Zoranom Đinđićem sam se družio od 1972. godine, kada je on imao 20, a ja 19 godina. Zvao me je da se priključim stranci i u najvećoj meri sam se zbog njega i učlanio, na osnivačkoj skupštini 3. februara 1990. godine. Toliko dugo su ga u DS-u poznavali samo još pokojni Miodrag Perišić, Dragoljub Mićunović, Boris Tadić i Ljiljana Lučić. Primećujem da ljudi koji su ga poznavali najmanje vole da govore o njemu, za razliku od velikog broja ljudi koji se predstavljaju kao njegovi prijatelji na osnovu nekoliko razgovora sa njim.

Mislim da je to ćutanje uslovljeno poštovanjem prema njemu i prezirom prema onima koji ga i mrtvog koriste za razne svrhe, od ličnih do političkih. Iz istog razloga gotovo nikad nisam javno govorio o njemu. Poslednji put sam to učinio na Si-En-Enu, uživo, na dan njegovog ubistva.

Jednog dana ću možda staviti na papir neka sećanja na njega i naše druženje pre stranke, kao i na zajednički rad u njoj. Reći ću samo ovo - voleo je da se konsultuje sa širokim krugom ljudi. Jasno se videlo da sluša tuđa mišljenja i kada se ona kose sa njegovim, i posle svih, ponekad i oštrih konfrontacija oko pojedinih političkih ili kadrovskih pitanja, nije bio zlopamtilo.

Novosti
Pogledaj vesti o: Srpska Napredna Stranka,   Predsednički izbori

Nastavak na S media...

S media: Bećković za S media portal: Prvi put čujem o kandidaturi za predsednika