Izvor: Politika, 19.Nov.2012, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vučić vs. Đilas
Ako su želeli da se sukob u DS-u produži i produbi, naprednjaci su trebali da podrže ,,predsednika u odlasku”, da bude koliko toliko ravnopravan protivnik ambicioznom gradonačelniku
Danas je gotovo svima jasno da su se na političkoj sceni „iskristalisala” dva jaka igrača – Vučić i Đilas. Oni su „glavni” u dvema najjačim strankama. Obojica su pripadnici mlađe generacije političara i imaju ambicije da vode državu u narednom periodu.
Jasno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je da se Tadić povukao pred ambicioznim gradonačelnikom. „Primopredaja” je onemogućila da vidimo kako bi obojica prošli na unutrašnjim izborima. Verovatno bi na tim izborima pobedio Đilas, iako to nikada nećemo saznati, ali je on želeo da ih izbegne zbog nečeg drugog. Đilas je želeo da što pre preuzme mesto predsednika i da umanji štetu od unutrašnjeg nadgornjavanja koje je trpela stranka i on lično.
Sa druge strane, vidljivo je da se naprednjaci nisu mešali u ove unutrašnje intrige i previranja kao što je to činio DS kada je bila u pitanju Radikalna stranke pre nekoliko godina. Da li je to posledica „džentlimenskog sporazuma“ ili nečeg drugog pokazaće vreme. Samo je jasno da su naprednjaci ako su želeli da se sukob produži i produbi trebali da podrže ,,predsednika u odlasku”, da bude koliko toliko ravnopravan protivnik ambicioznom gradonačelniku. To će se možda pokazati kao propust koji može dosta da košta naprednjake koji na taj način brzo dobijaju opasnog takmaca u vidu novog lidera demokrata.
Očekivano preuzimanje stranke od strane Đilasa donelo je određene promene na političkoj sceni. DS se ,,vraća u igru”. Dačić i njegovo okruženje su određenim ,,merama” dovedeni, barem privremeno, u pasivnu poziciju pa je prinuđen da trenutno sledi SNS. Zanimljiva je i pozicija Dinkića koji jeste bliza nekim ljudima u DS-u i „okruženju” ali je isto tako imao probleme s nekim drugim ljudima iz DS. Oni za sada prate rasplet događaja i prvu rundu razmene udaraca dvojice najaktivnijih igrača na sceni.
Ono što je jasno je da DS, verovatno predvođen Đilasom, ne misli da čeka da ovoj vladi istekne mandat pa da onda krene u izbore i da se nada mestu premijera. On jeste ambiciozan i nema vremena za čekanje ali je još nešto u pitanju. Njemu vreme curi u Beogradu gde mogu da se pokažu slabosti i manjkavosti njegove „uspešne menadžerske priče”. To može da se desi i samo po sebi, isplivavanjem nekih afera ili pak uz podršku ljudi iz republičke vlade. Osim toga, on želi da oslabi ovu vladu pre nego što se učvrsti i stabilizuje, da bi poboljšao i svoje pozicije pred neke buduće izbore.
Da li bi on išao na otvoreni sukob s naprednjacima, teško je reći ali za sada se to ne čini izgledno. Ipak je kod Vučića „tvrda moć“ ili barem njen dobar deo, a on poseduje demokratsku meku moć (mediji, kultura, establišment...) pa ne bi da rizikuje sve suviše direktnim pristupom. Dragan Đilas je svestan da naprednjaci očigledno za sada ne žele nove izbore dok su sigurni na vlasti, a i ako bi išli na izbore nije sigurno da bi on bio budući koalicioni partner. Da bi se to desilo potrebno je dovesti do krize vlade i eventualno novih izbora. Time bi naprednjake na neki način pokušao ,,prinuditi” na buduću „veliku koaliciju”. Naravno ideja je da DS bude u toj budućoj vladi „stariji brat” jer su oni ipak stranka establišmenta koja vlada s prekidima od petog oktobra do ove godine. Naprednjaci su po viđenju demokrata „politički skorojevići” koji bi se morali zadovoljiti ipak „drugom violinom“. No da bi se to desilo potrebno je izazvati krizu u vladi.
Sa druge strane, čak iako je bilo nekog dogovora o nenapadanju između DS-a i SNS-a on dolaskom Đilasa na čelo stranke više ne važi ili je barem suspendovan. Ono što se mnogi pitaju je: da li će Vučić ići direktno na Đilasa i tražiti njegovu „glavu”? Na to nije lako odgovoriti, iako za sada ne izgleda kao najverovatnija opcija, ali je jasno da će pokušati da ga oslabi jer je ovaj prebrzo i prelako preuzeo nekad daleko najjaču stranku na ovim prostorima. Sa druge strane ni stranci ne bi želeli da, na primer, DS i Đilas izgubi svoje pozicije, to jest vlast u Beogradu jer oni žele da postoji unutrašnji balans političkih snaga.
Pored scenarija sukoba dve velike stranke, po onoj „može biti samo jedan”, nije isključena ni opcija moguće buduće saradnje Vučića i Đilasa. U tom pogledu bi postojeći manevri služili da se ona druga strana dovoljno oslabi da se ipak zna ko će biti broj jedan a ko broj dva u budućnosti. No bilo kako bilo prisustvujemo prvoj rundi u borbi dva ključna igrača na političkoj sceni koji će očigledno još duže vreme to biti.
Branko Radun*
*Politički analitičar
objavljeno: 19.11.2012.
Pogledaj vesti o: Srpska Napredna Stranka
