Izvor: B92, 17.Jul.2012, 15:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlast je mamac za saradnju sa svima
Dolazak, ostanak i opstanak na funkciji je krajnji cilj svih političara, pa su zarad funkcija i vlasti gotovo svi spremni da sarađuju sa svima.
Kako se približava formiranje nove vlade SNS - SPS - URS u kojoj bi lideri ovih stranaka rado videli i Rasima Ljajića, Ištvana Pastora i Sulejmana Ugljanina, anlitičari komentarišu težnje pojedinih stranaka manjina da suprotno programu, tradiciji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i ideološkom opredeljenju, učine sve da vrata saradnje sa novom vladajućom koalicijom ostave otvorenim.
Upravo u tom prostoru, smatraju analitičati, treba tražiti odgovor na pitanje šta je zbližilo prirodne partnere DS - SDPS Rasima Ljajića ili SVM Ištvana Pastora sa vladom čija je okosnica SNS ili šta je opredelilo SDA Sulejmana Ugljanina da učestvuje u vladi demokrata čijim je odnosom prema Bošnjacima sam Ugljanin nezadovoljan.
"Ima jedan moto kojim se svi oni rukovode - `bolje je biti na funkciji nego ne biti` ili, drugačije rečeno, političari su u politici da bi bili na funkcijama i to je krajnji željeni ishod svega što rade. Shodno tome, kada su na funkciji sve što rade služi da bi bili reizabrani, a ako nisu sve što rade za cilj ima da u prvom narednom trenutku budu izabrani na fukciju", rekao je programski direktor "CeSID-a" Marko Blagojević.
Status stranaka koje čine manjine u jednoj državi je specifičan i nije strano da te stranke u svakoj opciji učestvuju u vlasti jer su jedino tako vidljive i imaju priliku da se bore za prava zajednice koju predstavljaju, ali je u Srbiji na svim političkim nivoima postalo potpuno prirodno da stranke nespojivih provinijencija čist interes sastavi na vlasti.
Lider LSV Nenad Čanak to je nazvao "političkim svingerajem", a dokaz njegovog postojanja su i još aktuelna i vlada koja je na putu formiranja - dok je u prvoj suprotno svim očekivanjima sastavljena koalicija demokrata i socijalista, u drugoj su socijalisti i URS, koji je takodje prirodni partner demokrata, prešli na stranu naprednjaka o kojima, malo je reći, nisu imali reči hvale.
Slično se dešava i sa strankama koje čine manjinske zajednice.
Lider SDPS Rasim Ljajić, koji je na izborima učestvovao na listi Demokratske stranke, pozvan je u vladu naprednjaka, socijalista i URS-a, a na to će, kako je rekao, pristati, ukoliko dobije saglasnost demokrata.
Ljajiću je za ulazak u vladu ponuđeno mesto potpredsednika i jedan resor o kome bi se naknadno odlučilo, ali samo pod uslovom da on lično bude deo te vlade, što je više puta ponovio da neće.
S druge strabe, SVM, koja je dala podršku predsedničkom kandidatu demokrata Borisu Tadiću, bar za sada je odbila da bude deo parlamentarne većine obrazlažući to prednošću koju stranka daje lokalnim i regionalnim interesima nad interesom za ulazak u republičku vlast.
Međutim, vrata za buduću saradnju nove vlade i Mađara, prema Pastorovim i rečima mandatara Ivice Dačića, ostala su otvorena.
U međuvremenu, osnovna tema svih susreta stranaka koje bi trebalo da budu deo buduće vlasti bili su pricipi na kojima će ona počivati i to je priča koju je javnost Srbije slušala još od kada su biračka mesta zatvorena.
Za Blagojevića ta priča je samo "dobar način da se ubije vreme". "Ne radi se o principima nego o pregovorima raznorodnih partija koje sada treba sopstvene `principe` da dovedu na zajedničku ravan, a zapravo pregovara se o ustupcima - personalnim, ideološkim, političkim...", rekao je on.
Slično misli i politički analitičar i direktor "Centra za proučavanje alternativa" Milan Nikolić.
Prema njegovim rečima, napredovanje u politici, povećavanje uticaja partije i zadovoljenje svojih planova jači su motivi od programskih i ideloških.
"Naravno da strankama nije bitno ko je još u vlasti jer ako je neko učestvovao u nekoj koalicija, a preko medija se svadjao i prozivao one sa kojima sada želi u vlast jasno je da im program ne znači ništa već samo vlast", rekao je Nikolić.
On, medjutim, objašnjava da stranke koje čine pripadnici nacionalnih manjina imaju posebne motive da baš preko svoje partije u vlasti ta manjina dobije na težini i snazi, a stranka ostane vidljiva.
"Ukoliko, na primer, u vlast udje Ljajićeva stranka biće dominantija i samim tim će bošnjačka manjina dobiti na snazi", kazao je Nikolić.
Medjutim, od ulaska stranaka koje predstavljaju manjine u jednoj državi ne profitiraju samo te stranke, već i većinske partije koje su okosnica vlade.
Direktor "Transparentnosti Srbija" Vladimir Goati očenjuje da iako vladajuća koalicija numerički nema potrebu za dodatnim poslanicima manjinskih stranaka, ona po pravilu "a priori želi legitimitet podrške manjihskih, etničkih grupa".
"To je razlog što već uspostavljena numerička većina razgovara sa partijama koje predstavljaju te manjinske, etničke grupe", objasnio je Goati i precizirao da manjinskim strankama nije bitno ko je u vlasti, već samo učešće u njoj.
Ipak, činjenica da se na srpskoj političkoj sceni često spajaju nespojive partije i idelogije nije samo posledica puke želje za vlašću.
Analitičari su složni u oceni da je pokretač takvih "neprirodnih" koalicija zapravo izborni sistem koji dopušta da u Parlament udje 46 partija, koliko će ih biti u ovom sazivu.
Zbog toga, kako objašnjavaju, vlast u Srbiji ne može da bude jednoobrazna, što se nije dogodilo ni jednom od 1992. godine, pa će tako i nova vladajuća koalicija koja bi trebalo da bude formirana u narednim danima okupiti dvocifren broj partija najrazličitijih programa i ideologija.
Pogledaj vesti o: Ujedinjeni Regioni Srbije
