Izvor: S media, 23.Okt.2011, 03:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Treći na izborima može da bude i nesrećan
Lideri nekoliko partija u Srbiji hteli bi da budu treći po broju glasova na izborima. Da li treća stranka po broju glasova na narednim izborima praktično donosi pobedu?
Da li treća [b]stranka[/b] po broju glasova na narednim izborima praktično donosi pobedu? Sudeći po izjavama lidera partija svi hoće da budu treći. Dve velike partije, DS i SNS, nemaju problem s cenzusom, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << ali imaju sa zlatom i srebrom, i obe veruju da im pripada zlatna medalja. Ostale koje plediraju na bronzu, ne samo da dokazuju da je cenzus za njih sitnica već misle da će im mesto jezička na vagi omogućiti da dobiju više nego što vrede. Primer nemačkih liberala dovoljno je poučan.
Ljajić: Izbori između 22. aprila i 6. maja iduće godine
Mogu li mаnjine pomoći nаprednjаcimа?
Bolja kontrola finansiranja stranki
Predsednik URS-a Mlađan Dinkić prvi je izjavio da će na narednim izborima biti važnije ko će biti treći po rezultatima, nego ko će biti pobednik izbora. „Neće biti toliko važno ko će pobediti, već ko će biti treći. Onaj ko bude treći odrediće dalju sudbinu Srbije. Biće važno treće, četvrto i peto mesto. Zato što će možda biti dovoljne dve partije za koaliciju, a možda i tri partije, s tom jednom velikom.”
Predsednik SPS-a Ivica Dačić, dan kasnije, rekao je da će socijalisti na narednim izborima sigurno biti treća stranka i da će za sve postati prihvatljiv politički partner. „Uopšte ne razmišljam o mogućim postizbornim kombinacijama, već samo o tome da je naša izborna koalicija, u kojoj su još PUPS i JS, osvoji što više glasova. Nakon izbora svima ćemo biti prihvatljivi, jer vas svako poštuje upravo onoliko koliko ste jaki.”
Potpredsednik DŠ-a Miloš Aligrudić je, komentarišući izjavu Dinkića da će URS biti treći, rekao: „To što on govori nije tačno. To je deo propagande, na koju on ima pravo.” Na pitanje novinara: Jeste li vi treći? odgovorio je: „Naravno”.
U četiri istraživanja javnog mnjenja, u koje je „Politika” imala uvid, treća stranka je uvek bila koalicija čiji su stožer Dačićevi socijalisti, a stara-nova Dinkićeva stranka samo u jednom od njih prelazi cenzus. Graničnih pet odsto glasova za ulazak u parlament prelaze još i SRS i LDP u sva četiri istraživanja, a DŠ u tri istraživanja. Ali, izbori su još daleko i ove procente treba uzeti sa oprezom.
Marko Blagojević, iz Cesida, kaže da bi treće mesto bilo tako važno samo ako bi za koaliciju bile dovoljne dve partije. „Biće važno i četvrto i peto mesto jer, umesto koalicije sa strankom koja je osvojila treće mesto sa 10 odsto glasova, može da se pravi savez sa četvrtom i petom strankom po broju glasova koje su ukupno osvojile, na primer, 14 odsto glasova. Možda će stranka koja bude pravila vladu morati da je pravi sa svim strankama ispod trećeg mesta po broju osvojenih glasova.”
Blagojević misli da najveće šanse da se nađu na trećem mestu, kako sada stoje stvari, imaju SPS i SRS. „Ne mogu da procenim kako stoji URS, preći će cenzus, ali ne znam za koliko. Njihov rejting će nas verovatno iznenaditi i to će biti prijatno za njih. Cenzus će preći i LDP. DŠ neprestano gubi birače i njihove šanse su manje. URS je drugačiji i sa uzorkom od hiljadu do 1.500 ispitanika oni ne mogu dobro da se ’uhvate’ zato što ima delova republike gde su jaki. Pored toga, i do sada su pred izbore prema istraživanjima imali dva ili tri odsto a onda su dobijali sedam odsto i ulazili u vladu. To je zbog toga što njihovi birači nisu strastveni, ne opredeljuju se čvrsto i njihov rejting raste za vreme kampanje.”
[b]Milan Nikolić[/b], sociolog, smatra da je ova Dinkićeva izjava predizborna zabava za narod. „Samo dve partije su sigurne, dok se sve ostale bore za cenzus. SPS je malo sigurniji od ostalih da će biti treći. Međutim, moguć je rast radikala. DŠ je sebe doveo u nezgodan položaj – sada su protiv EU, sada bi oni bolje branili Kosovo. Ako izbori budu u maju, DŠ će biti na ivici cenzusa. To će biti kazna za politiku koja nije imala uho za ono što narod hoće. LDP ima svoje stalno jezgro i preći će cenzus.”
Nikolić kaže da se sada rade jeftinija istraživanja jer su velika skupa, pa se ne zna kako se kreće izborno telo. Ali, dodaje i da je Dinkićeva veština pregovaranja jača od snage URS-a.
Miodrag Radojević, istraživač–saradnik Instituta za političke studije, kaže da je psihološki gledano ova poruka okrenuta biračkom telu, zato što su simpatije uvek okrenute pobednicima. „Utrkivanje u izjavama lidera je želja za ulaznicom u Nemanjinu 17. Lider SPS-a misli da će treće mesto značiti mogućnost oporavka za ovu stranku, URS-a da su prepoznati u biračkom telu i da će izrasti u super stranku, DŠ-a da su vodili ispravnu politiku trećeg puta i da će SNS morati da im pruži ruku za pravljenje vlade. A racionalno je da su u krizi i stagnaciji.”
„Treće mesto može da garantuje ulazak u vladu, ali i ne mora”, kaže Radojević. „Izbori su neizvesni i ne zna se ko će osim DS-a i SNS-a preći cenzus. Biće mnogo gužve u autobusu za Nemanjinu ulicu. G17 plus je bio poznat po iznenađenjima. Ali do izbora, prema najavama, ima sedam meseci i može mnogo toga da se desi što će uticati na biračko telo – od EU do statusa Kosova, ekonomije… Specifično je da je kampanja krenula veoma rano, naprednjaci su kontinuirano u njoj, i to govori koliko su stranke nesigurne u biračko telo”.
(Politika)
.jpg)
