Izvor: RTS, 22.Dec.2011, 21:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupština o privrednom registru
Poslanici završili zasedanje raspravom o amndmanima na izmene Zakona o Agenciji za privredne registre, o postupku registracije u toj agenciji, o privrednim društvima i o osiguranju. Polemika ministra Ćirića i naprednjaka.
Poslanici Skupštine Srbije završili su sednicu raspravom o amandmanima na izmene Zakona o Agenciji za privredne registre, o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, o privrednim društvima i o osiguranju, koji je obeležila polemika ministra >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Nebojše Ćirića i naprednjaka.
Tokom debate o izmenama Zakona o Agenciji za privredne registre poslanici SNS-a predložili su da poslove te agencije u vođenju javnih registara obavlja uprava za registre koja bi bila osnovana kao organ u stastavu Ministarstva za državnu upravu.
Vlada je to odbila i u obrazloženju navela da za sedam godina postojanja Agencija je dokazala opravdanost svog postojanja stručnošću i efikasnošću.
Ministar ekonomije Nebojša Ćirić nije se složio sa predlogom naprednjaka da poslove vođenja javnih registara treba da vodi uprava i istakao da je Agencija za privredne registre najsvetliji primer srpskih agencija koja je proglašena za jednu od najboljih u Evropi.
Prema njegovim rečima, ona je u prošloj godini obradila 709.000 predmeta i dobila samo 100 prigovora.
Poslanica SNS Jorgovanka Tabaković rekla je da se Predlogom budžeta za narednu godinu Agencija za privatizaciju vratila na državne jasle i da je sada kada nema novca za nju namenjeno 305 miliona dinara, a za Agenciju za privredne registre 210 miliona dinara, iako u predloženim izmenama zakona stoji da za njegovo sprovođenje nisu potrebna dodatna sredstva.
Ćirić odgovorio da je 210 miliona dinara planirano za osnivanje Centralnog privrednog arhiva, koji bi predstavljao istoriju zemlje u privrednom smislu.
Ministar je precizirao da je Srbiji potreban jedan takav arhiv budući da je sada postoji oko 30 miliona dokumenata koja nisu smeštena na jednom mestu, već se nalaze u skladištima vojske, policije, Narodne banke Srbije ili u pojedinim firmama.
Tabakovićeva je kritikovala i krovni Zakon o javnim agencijama, koji je osnova i za Zakon o Agenciji za privredne registre i nazvala ga "krivim toranjem u Pizi koji tone i sa kojim ne treba usaglašavati druge akte već njega menjati".
Vlada je prihvatila predlog LSV-a koji predviđa da Agencija ubuduće ima obavezu da najmanje dva puta godišnje omogući korisnicima da ocene njen rad i predlože načine poboljšanja, o čemu se sastavlja poseban izveštaj, koji postaje sastavni deo godišnjeg izveštaja o radu Agencije.
Rasprava o građevinskoj industriji i stanovanju
U prvom delu sednice, raspravljalo se o amandmanima koji su podneti na predložene izmene Zakona o podsticanju građevinske industrije u uslovima ekonomske krize, kao i o amandmanima na izmene zakona o stanovanju.
Na ta dva zakonska predloga podneto je ukupno četiri amandmana, od kojih Vlada Srbije nije prihvatila nijedan.
Srpska radikalna stranka (SRS) i Liberalna demokratska partija (LDP) ocenile da izmene neće rešiti probleme u građevinarstvu.
U raspravi o dva amandmana na predložene izmene, radikali su zatražili da se važenje zakona produži do 2013. a ne do kraja iduće godine, kako je izmenama predviđeno.
Vlada Srbije nije prihvatila taj amandman jer je, kako se navodi u obrazloženju, procenjeno da će kriza u građevinarstvu biti prevaziđena do kraja 2012. godine, i da u toj oblasti već ima blagog rasta, te prave efekte treba očekivati iduće godine.
Poslanici LDP-a su ocenili da izmena Zakona nema svrhe jer, kako su rekli, građevinska industrija nije spasena primenom zakona, te neće biti ni njegovom izmenom, zato što su građevinske firme najveći dužnici i u toj oblasti vladaju hronična nelikvidnost i ogromni problemi.
Na kraju rasprave o dva zakonska predloga, predsedavajući Nikola Novaković je rekao da je "krajnje nepristojno" to što predstavnici predlagača, saradnici u Ministarstvu za životnu sredinu, rudarstvo i prostorno planiranje, Maja Lakićević i Branislav Đelić, nisu došli na sednicu.
Pitanja o Kosovu, EU, lekovima i bankama
Na početku radnog dana poslanici su koristili pravo da, kao i svakog utorka i četvrtka, traže informacije od predstavnika vlasti, odnosno postave poslanička pitanja.
Poslanici DSS-a zatražili su od premijera Cvetkovića da objasni šta znači izjava ministra odbrane Dragana Šutanovca da Srbija ne može jednim rezom da ukine institucije na Kosovu.
Radikali su od Vlade Srbije i predsednika države Borisa Tadića zatražili da saopšte da li nakon 9. decembra i nedobijanja statusa kandidata za članstvo u EU napuštaju politiku "i Kosovo i Evropa", koju su vodili do sada i ocenili da se "po izjavama pojedinih ministara vidi da je vlast prodala Kosovo za rad suludog puta ka EU".
DSS je najavio da će predložiti izmene Zakona o izbeglicama kojim bi se omogućilo da ta populacija otkupi stanove po simboličnoj ceni.
Liberali su pokrenuli pitanje stanja u zdravstvu i velikog duga zdravstvenog sistema prema dobavljačima, a poslanik LDP-a Bojan Đurić upitao je premijera Cvetkovića i ministra zdravlja Zorana Stankovića na koji način se rešava pitanje duga od 320 miliona evra prema dobavljačima.
Poslanici Nove Srbije zatražili su od Narodne banke Srbije da proveri kako se primenjuje Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga i ponašanje pojedinih banaka jer, kako je rekao poslanik te stranke Srđan Spasojević, banke su podigle cene prilikom naplate taksi.
