Izvor: Kurir, 09.Feb.2011, 09:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
STIRO(OT)POR
Još nisu ni otpočele mirne, gandijevske manifestacije SNS i njihovih pristalica, a stiropor se već izanđao. Stiropor kao materijal na kojem će se dva meseca sedeti na ulici, protiv prehlade, koji je inaugurisao Tomislav Nikolić, odlučan da po svaku cenu, pa i po cenu arčenja stiropora, izdejstvuje prevremene parlamentarne izbore.
Očigledno je da se lider >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << SNS ovoga puta zalaže i za materijal, dakle, za materijalno, a ne samo za duhovno biće Srbije. Stiropor nikako ne seže u duhovnost, niti su njegove granice one koje su u Tominom "bivšem životu" pretežno bile geografske, odnosno velikosrpske. Imenovani materijal, sačinjen od određenih plastičnih sastojaka, mogao bi dovesti do predomišljaja aktuelne vlasti o napuštanju sopstvenih položaja. Međutim, vlast je rekla, i to odrešito, da će samu sebe napustiti "kad za to dođe vreme" - tek sledeće godine s proleća.
Možda je stiropor takav materijal koji benigno izaziva i "aplastičnu anemiju vlasti", te će, moguće, i ovog proleća učiniti svoje. Uz pomoć hemije, ali ne i fizike. Moguće i uz zdušnu podršku mehanike vlasti, iako je malo verovatno, kad se, kako prete, ili obećavaju, a možda i nežno sašaptavaju - Šešelj vrati u Srbiju kao slobodan pojedinac i masovik.
Stiropor je svakako globalna metafora, jer svako mora na nečemu da sedi, dok ne sedne u predsedničku ili premijersku fotelju. Dok ne zasedne na vlast.
Tomislav Nikolić, kao predstavnik tehničke inteligencije po vokaciji, uz pomoć Aleksandra Vučića, kao predstavnika duhovne inteligencije po provokaciji, može da obori režim ukoliko se nekakvim specifičnim neodlepljivim sredstvom zalepi i ustoliči na stiroporu nebrojeno minuta, sati i meseci. U protivnom, ukoliko bi Nikolićeva zalepljenost za materijal neodlepljivog otpora trajala duže, morale bi se preduzeti lake hirurške intervencije koje bi ga sa ovog materijala prenele na tron. Ali, Nikolić zna da je tron zapravo tren, i zato je i požurio da mu ovaj ne promakne.
Nevoljno se sećam jednog prehrambenog materijala koji se zvao "zelena salata", a koji je Bogoljub Karić koristio kao poklič u svojoj kampanji. Pošto je tehnologija u Srbiji, a i šire, uznapredovala od poljoprivrede ka plastici, SNS se opredeljuje za ono na čemu se sedi. Uopšte nisam ni sedma po redu, a kamo li originalna, u konstataciji da je pojava naslednice Karićevog liderstva bila suvišna na ovom skupu. Biće da je to greška marketinške agencije koja je pomogla realizaciji ove gandijevske mirne revolucije s velikim spremanjem i sređivanjem fioka. Neki su imali i nešto protiv pojave naočitog, ošišanog i stilistički harizmatičnog Aleksandra Vulina.
Taj, još uvek mladi čovek, oduvek je nastupao, ali je i živeo u savršenom komforu svih vlastodržaca, te mu je ideologija i elokvencija služila isključivo za ukras. U stvari, on zamišlja da je ukras samome sebi, a to mu zapravo ne treba, jer se granični s pleonazmom. Vulinu nikada neće biti loše, koliko god pljuvao po desetogodišnjici vlasti ovih što ništa ne valjaju, dakako, jer njega zanima samo harizma, makar se zvala i levičarska. Nekada se Tomina i Vučićeva zvala desničarstvo. Sada je proevropska.
Najznačajniji su "lapsusi": Toma je greškom prozvao Koštunicu umesto Cvetkovića, a Velja Ilić DSS umesto DS. Pa gde su ovde lektori, scenaristi i reditelji?!
