Izvor: B92, 16.Okt.2011, 23:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SNS u prednosti uz manjine
Beograd -- Ko privuče stranke nacionalnih manjina biće u velikoj prednosti, piše "Politika". Za SNS poželjni partneri SVM i PUPS, ali i socijalsti.
Naprednjaci su obelodanili da je posle izbora moguća njihova saradnja s PUPS-om i Savezom vojvođanskih Mađara, a onda su spisak "poželjnih" partnera (uz neke uslove) proširili i socijalistima. Ali, još ne žele da detaljnije govore o tome.
Ne bi da otkrivaju karte, kako kaže zamenik predsednika Srpske napredne stranke >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Aleksandar Vučić, čak ni kada je reč o tome da li će formirati predizbornu koaliciju sa sadašnjim strateškim partnerima Novom Srbijom, Pokretom snaga Srbije i Pokretom socijalista.
Naprednjaci već dugo govore da bi najviše voleli da mogu sami da naprave vladu uz, eventualno, neku od stranaka manjina.
U poslednje vreme, kada govore o poželjnim strankama manjina, naprednjaci uglavnom potenciraju SVM.
Poslednji rezultati istraživanja javnog mnjenja, prema kojima su ispred demokrata za oko deset procenata, verovatno im ulivaju novu nadu da bi mogli do izbora da pridobiju više od 40 odsto podrške.
Tada bi zaista, uz „malu pomoć prijatelja”, odnosno neke manje stranke, mogli da imaju većinu u republičkom parlamentu.
Možda im ne bi bila potrebna ni Demokratska stranka Srbije, koja na izbore izlazi samostalno, a za koju je Vučić pre nekoliko dana rekao da nisu razgovarali o izbornim savezima, ali da imaju korektan odnos i iste ciljeve.
Napominjući da je opredeljenje predstavnika manjina da na ranijim izborima budu uz proevropsku, građansku vladu bilo logično, a da stvari postaju malo manje jasne od kada je SNS napravio zaokret od 180 stepeni i promenio mišljenje o EU i o nizu drugih pitanja, profesor Vladimir Goati ipak nije siguran da će u trenutku izbora biti zaboravljeno da su naprednjaci nekada bili deo SRS-a.
„U politici je važna inercija. To znači da ako je neki političar tvrdo zastupao jedno gledište 10-15 godina onda je razumljivo što je neko sumnjičav koliko se on iskreno promenio sada kada tvrdi obrnuto. Promena partija je dugotrajan proces. Ona je, međutim, često brža i veća u vrhu nego u srednjim i nižim ešelonima stranaka koji imaju neposredan dodir s glasačima. Postoje pitanja oko kojih treba vreme da ljudi koji istinski hoće promenu ubede i druge da su se promenili”, ističe Goati i dodaje da on lično veruje da se SNS promenio.
„Manjinskih” mandata, oko kojih je bila jagma i pred prethodne parlamentarne izbore, moglo bi da bude, prema dosadašnjoj izlaznosti, najviše desetak.
Prema ranijim, najoptimističnijim, procenama samih manjinskih stranaka, one bi mogle da osvoje i dvostruko više mandata (u idealnim uslovima da je izlaznost pripadnika nacionalnih manjina maksimalna i da ukupna izlaznost nije velika, ali i kada među njima samima ne bi bilo toliko podela).
U sadašnjem sazivu imaju sedam mandata i osvojile su ih stranke ili koalicije koje su samostalno izašle i preskočile „prirodni prag” – četiri poslanika ima SVM (sa blizu 75.000 glasova), koji je izašao u okviru Mađarske koalicije, dva koalicija Lista za Sandžak Sulejmana Ugljanina (sa oko 38.000 glasova) dok sedmo poslaničko mesto pripada Rizi Haljimiju (osvojenih blizu 17.000 glasova), predstavniku Partije za demokratsko delovanje iz Preševa.
Tu je i još nekoliko mesta za predstavnike manjinskih partija koje su bile deo koalicije „Za evropsku Srbiju” i Srpske radikalne stranke.
Na vanrednim parlamentarnim izborima 2008. godine ispod „crte”, ne uspevši da dobace do „prirodnog praga” za koji je bilo potrebno oko 16.000 glasova (na birališta je tada izašlo oko 4,1 milion građana), ostale su tri romske partije koje su uspele da prikupe oko 20.000 glasova, jedna vlaška s gotovo 7.000 glasova, Goranci sa oko 5.500 glasova, Crnogorska partija s nešto manje od 3.000 i Savez bačkih Bunjevaca sa oko 2.000 glasova.
Te 2008. godine stranke manjina su se listom priklanjale ZES-u, a sada se stiče utisak da im ni SNS nije nezamisliva opcija. U SVM-u nisu želeli da komentarišu blagonaklonost naprednjaka prema njima.
Poslanik ove partije u republičkom parlamentu Balint Pastor, ponovio je da će SVM izaći samostalno na izbore, odnosno da neće pregovarati ni s jednom takozvanom velikom strankom, ne isključujući mogućnost neke koalicije unutar mađarske zajednice. Nije se, međutim, izjašnjavao šta će raditi posle izbora.
Koliko je, međutim, uopšte realno da stranke manjina sada promene „tabor” i priklone se naprednjacima?
Miodrag Radojević, iz Instituta za političke studije, smatra da ne treba isključiti mogućnost da neke stranke manjina priđu SNS-u, ali dodaje da su one ipak bliže DS-u.
Kako primećuje, biračko telo Srbije je podeljeno u tri kolone i sigurno je da će glas manjih stranaka biti pretežući. Ko bude mogao da privuče i stranke nacionalnih manjina, iako su i one politički razjedinjene, biće u velikoj prednosti.
„To je stvar predizbornog taktiziranja, čiji je cilj ojačavanje pregovaračke pozicije”, dodaje on, navodeći da stranke manjina ipak ne bi donele samostalno odluku kome će se prikloniti već bi konsultovale svoje ambasade.
Uz to, ako se ispostavi da je njihov glas presudan, podigle bi svoju cenu za stvaranje koalicionog aranžmana. Praktično bi bile u situaciju da na neki način ucenjuju moguće koalicione partnere.
Goati je uveren da će manjinske stranke igrati sudbonosnu ulogu u tome ko će formirati buduću vladajuću koaliciju iako, kako kaže, realno je očekivati da one neće imati preveliki broj zastupnika.
Stoga je potpuno razumljiva težnja naprednjaka da kao prva ili druga stranka na budućim izborima imaju taj jezičak na vagi na svojoj strani.
