Izvor: Politika, 30.Dec.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neizvesnost izvesnih izbora
SNS i DS će imati najviše glasova, ali će sastavljanje vlade zavisiti od postizborne trgovine i mandatima Vojislava Koštunice. – Moguće je i ponavljanje izbora
Pregovori o pravljenju nove vlade Srbije mogu da budu i mnogo zanimljiviji i mnogo uzbudljiviji od prebrojavanja glasova u izbornoj noći, koja će, po svemu sudeći, biti u prvoj nedelji maja.
Prvi razlog za to jeste to što koalicija dve najjače stranke – SNS-a i DS-a – nije moguća. Ako je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u vreme nastajanja naprednjaka Tomislav Nikolić posredno i dozvoljavao takvu mogućnost, sada je izričito protiv nje. On na koaliciju možda može da pristane samo ako to bude jedini način da se nađe u vladi. Za demokrate je bolje i da ponove izbore nego da idu u koaliciju sa naprednjacima, jer je taj savez najbrži put za raspad DS-a. Zato će posle izbora biti mala verovatnoća da se napravi „velika koalicija”, koju priželjkuju u EU – jer misle da će tako lakše da se preseče kosmetski čvor, i srpski tajkuni – jer veruju da bi tako bili zaštićeniji i moćniji.
Prvi put, posle izbora mandati će pripadati poslanicima a ne strankama i koalicijama. To je drugi razlog zbog kog će pregovori o vladi biti uzbudljiviji od prebrojavanja glasova. Sloboda poslanika da prelaze iz stranke u stranku možda će biti od većeg značaja za pravljenje nove vlade nego procenat glasova koje partije i koalicije budu ostvarile na izborima.
Teorijski će biti moguće da, na primer, deset poslanika koji su izabrani na listi jedne stranke ili jedne koalicije tokom pregovora o novoj vladi potpuno promene stranu. Tako, teorijski, na primer, deset poslanika „penzionera” izabranih na listi SPS–PUPS–JS mogu da prebegnu na stranu SNS-a. Ili, opet teorijski, 10 radikala bi moglo da ode u tabor demokrata. Ili da neki od poslanika Vojislava Koštunice ne posluša antievropski stav svog predsednika, pa samoinicijativno postane evropejac – ili kod Tadića ili kod Nikolića.
Međutim, u ovom trenutku do pregovora o novoj vladi ima još puno vremena.
Januar i februar biće meseci u kojima će se verovatno konačno dogovoriti izborne liste, odnosno ko će sa kim u koaliciju.
Naprednjaci su tu, izgleda, završili posao: oni će sa Velimirom Ilićem, Bogoljubom Karićem i Aleksandrom Vulinom. Niko od stranaka manjina neće sa njima u predizbornu jer zna da će moći u postizbornu koaliciju i sa SNS-om i sa DS-om.
Ni PUPS, najverovatnije, neće sa Nikolićem u predizbornu koaliciju, zato što više može da dobije u sadašnjoj koaliciji sa Ivicom Dačićem i Draganom Markovićem Palmom. Ali i zato što, ako bude trebalo, te mandate posle izbora može da preseli kod Nikolića. Tako bi „penzioneri” dobili i pre i posle izbora više od stvarne snage sopstvene stranke.
Nikolić ne mora da donosi darove ocu i sinu Krkobabić pred izbore. Svestan sposobnost „penzionera” da promene sopstveno političko stanje, Nikolić samo treba da se nada da će oni lakomisleno uzeti njegove postizborne darove. Međutim, Krkobabići verovatno ne žele da završe političku karijeru posle majskih izbora. A biće na najboljem putu da to učine ako u izbornu trku uđu u jednoj koaliciji, a posle izbora osvanu u drugoj.
Možda PUPS u ovom trenutku razmišlja i o koaliciji sa Rasimom Ljajićem. Ali, koliko Ljajić mora da se bolno seća kada je „Tolerancija” (Ljajić, Čanak i Mađari) 2003. godine stigla do 4,6 odsto glasova (zafalilo im je 20.000 glasova da bi ušli u parlament), moraju i penzioneri da pamte kako su se osećali kada su oni u savezu sa Nebojšom Čovićem stali na 3,11 odsto glasova.
Ako se PUPS makar javno premišlja, što će reći trguje, DS se izgleda odlučio: neće sa Mlađanom Dinkićem, neće sa Vukom Draškovićem, što će reći da hoće sa Nenadom Čankom i Rasimom Ljajićem.
Istraživanja javnog mnjenja, u koje „Politika” ima uvida, pokazuju da je razlika između SNS-a i DS-a oko pet odsto u korist naprednjaka. Na prošlim izborima koalicija DS-a imala je 38,40 odsto glasova, a SRS (tada je Šešelj bio prvi radikal, Nikolić drugi, a Vučić treći) 29,45 odsto. I demokrate su jedva sklepale vladu, koju je od sigurnog pada nekoliko puta sačuvao Čedomir Jovanović.
Izborni rezultat će se svakako razlikovati od sadašnjih ispitivanja javnog mnjenja i zato što sada 2,7 miliona ljudi kaže da će glasati, a dosadašnje iskustvo pokazuje da će ih na dan izbora biti još 1,3 miliona više. SNS će pokušavati da smanji broj glasača na biralištima, DS da on bude što veći.
Ako pretpostavimo da će ostati postojeći odnos glasova između SNS-a i DS-a, kao i trenutni rejting ostalih stranaka, demokrate bi i posle ovih izbora mogle da naprave vladu sa starim društvom – Dačić, Krkobabić, Marković, Ljajić, Ugljanin i Čanak, uz novopridošlog Jovanovića. Šanse bi povećali ako bi u naredna dva meseca uspeli da reše rebus i Evropa i Kosovo.
Paradoksalno, Angela Merkel je svojom žurbom učinila da Kosovo ponovo postene vruća izborna tema i da mogući izostanak dobijanja statusa kandidata za EU ne košta mnogo demokrate na izborima. Ako će Srbija u EU za deset godina, a Kosovo „za nekoliko generacija”, kako kažu politički predstavnici EU, žurba Merkelove u javnosti može da bude shvaćena samo kao neopravdan pritisak, naročito posle jasne preporuke Evropske komisije da je Srbija ispunila sve uslove za sticanje statusa kandidata. Tom utisku javnosti doprinose i naprednjaci, koji kažu da ni oni ne bi ispunili sve zahteve kancelarke i da i oni misle da je politika – i EU i Kosovo i dalje moguća.
Ipak, ne treba sumnjati da će se demokrate truditi da Srbija u martu dobije status kandidata za EU i da za Kosmet nađe zajedničko rešenje sa Berlinom (čitaj Vašingtonom i Berlinom), koje bi podrazumevalo da se donošenje teških odluka odloži posle stvaranja nove vlade. Ali, koliko god da se odlaže, rešenje će se nalaziti u okviru jačanja garancija za bezbednost Srba južno od Ibra, za davanje posebnog statusa severu (koji za 10–15 godina suštinski može da postane deo Srbije a ne Kosova, kako je meni objašnjavao uticajni član Krizne grupe, po čijim receptima se dešavao raspad Jugoslavije), za proglašavanje eksteritorijalnosti pet manastira...
Računice sada pokazuju da Nikolić ne može da napravi vladu bez Koštunice. Trenutno Nikolić kaže da Srbija ne sme da odustane od EU, Koštunica da Srbija mora da kaže da ne želi u EU. To onemogućava dogovor na desnici. Ako i posle izbora obojica ostanu pri svojim stavovima, Nikolić još jednom može da bude gubitnik, čak i ako SNS na izborima dobije najviše glasova.
Pitanje je hoće li i može li Vojislav Koštunica posle izbora da zaboravi da se za njega glasalo zato što je rekao da Srbija treba da okrene leđa EU. Ne bi ličilo na njega. A i kada bi sa Nikolićem došao na vlast, jasno bi pokazao da povodom Kosmeta, manje-više, ne može ni prstom da mrdne. Ako već jednom nije mogao da iznudi više u pregovorima sa Ahtisarijem, potom ni da spreči proglašenje nezavisnosti Kosmeta, zašto bi mu trebalo da i treći put pokaže političku nemoć.
U postizbornim računicama možda će i najvažniji biti radikali. Trenutno SNS radi sve da bi ih sveo ispod cenzusa, demokrate ih i ne pominju. To ne sprečava dve najveće stranke da neguju dobre odnose sa potencijalnim radikalskim poslanicima, kako bi ih posle izbora prevele u svoj tabor.
Konačno, u izbore može da se umeša i Vojislav Šešelj, tako što će svojima reći da podrže neku manjinsku vladu – kao što je on nekada dao veštačko disanje socijalistima Slobodana Miloševića. Jasno je da tu podršku nikako ne može da dobije vlada u kojoj će se naći Tomislav Nikolić.
U ovom trenutku postizborni račun je toliko komplikovan da nikako ne treba isključiti mogućnost da niko ne uspe da sastavi vladu u propisanom roku od 90 dana. U tom slučaju povećala bi se verovatnoća da istovremeno budu održani i parlamentarni i predsednički izbori. Oni prethodni, na kojima je Tadić po drugi put pobedio Nikolića, bili su u januaru (prvi krug) i februaru (drugi krug). Po istraživanjima javnog mnjenja, aktuelni predsednik Srbije ima prednost nad vođom naprednjaka.
Ipak, da bismo opisali šta tada može da se dogodi i na parlamentarnim i na predsedničkim izborima – trebalo bi nam još osam hiljada slovnih znakova.
Dragan Bujošević
objavljeno: 31.12.2011.
Pogledaj vesti o: Maja Nikolić
