Izvor: Politika, 18.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naprednjaci žele poziciju narodnjaka
Politika prema Kosovu mogla bi da bude okosnica za ujedinjenje opozicije. – Nikolić želi deo Koštuničinog biračkog tela, ne i koaliciju
Odlazak poslanika narodnjačkog bloka, naprednjaka i radikala, na sednicu Skupštine zajednice opština Kosova i Metohije u Zvečan pokazao je šta bi mogao da bude najmanji zajednički imenitelj za najveći deo opozicije u Srbiji. Za ujedinjenje kakvo je Tomislav Nikolić nedavno ponudio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Vojislavu Koštunici, moglo bi da bude presudno to da li će Kosovo biti na vrhu liste prioriteta naprednjaka i po povratku iz Zvečana.
Kosovo je pitanje zbog koga je Koštunica raspustio prethodnu vladu i koje je, kako tvrde istraživači, DSS-u pojelo nadaleko čuveni koalicioni potencijal. Zbog politike u odnosu na Kosovo, a u vezi sa tim i prema EU, DSS je, ukazuju analitičari, izgubio neku vrstu ekskluzivne pozicije stranke prihvatljive za sve druge. Marko Blagojević, programski direktor Cesida, tvrdi da je zaoštravanje stava prema Kosovu DSS-u nepovratno odnelo mogućnost sklapanja koalicije sa DS-om i G17 plus.
„Oni sada ne mogu čak ni sa SPS-om zbog politike prema evropskim integracijama, a sumnjam da mogu i sa naprednjacima, iz istih razloga. Njihov koalicioni potencijal počeće ponovo da raste tek kada se vrate svojim korenima. Promena politike prema Kosovu i EU jedino je što može da utiče na rast koalicionog potencijala DSS-a”, zaključuje Blagojević.
Koaliciji naprednjaka i narodnjaka Blagojević daje manje šanse nego što je to u svom odgovoru dao i sam Koštunica. Programski direktor Cesida sumnja u iskrenost Nikolićeve ponude Koštunici i procenjuje da je reč o manevru kojem je svrha podizanje rejtinga stranke i preuzimanje dela glasačkog tela koje SNS deli sa DSS-om. „U ovom trenutku mogu da zamislim samo koaliciju DSS i SRS”, dodaje Blagojević. On smatra da ujedinjenje opozicije, koja nije nikako slaba jer ima više od 100 glasova u skupštini, remeti različito gledanje na pitanje evrointegracija, ali ekonomska kriza može da bude jak podsticaj za zajedničko delovanje.
„DSS-u se nudi da bude ključna stranka u opozicionom bloku, ali, kako sada stvari stoje, on neće skoro biti u situaciji da od njega zavisi formiranje vlade. Raspad radikala promenio je političku scenu, smanjio polarizaciju, i sada će svako moći sa svakim u koaliciju. Ujedinjenje naprednjaka i narodnjaka imalo bi jedino sabirajući, ali ne i sinergijski efekat”, kaže analitičar Zoran Stojiljković. Koalicioni potencijal DSS-a bio je, podseća on, na vrhuncu posle izbora 2007. godine. Posle prošlogodišnjih izbora pao je, zbog rivaliteta sa DS-om ali i zbog ulaska SPS-a u igru.
„Pad rejtinga uslovio je i pad DSS-ovog koalicionog potencijala. Međutim, oni i dalje zauzimaju mesto na desnom centru, na koje je oko bacio i Nikolić. Ukoliko bi se Tadić odrekao nekog od koalicionih partnera, ostaje mu da nove traži na desnici, gde su narodnjaci. Nikolić je u situaciji da ne može da trči u zagrljaj Tadiću jer mu to ruši rejting. Zato će Nikolić pokušavati da „igra” i sa jednima i sa drugima, odnosno i sa DS-om i sa DSS-om, ali bi on rado da zauzme mesto koje ’drže’ narodnjaci”, kaže Stojiljković.
Pre četiri godine DS, koji je u međuvremenu napravio koalicionu vladu sa socijalistima, smatrao je da je veliki koalicioni potencijal DSS-a jedna od presudnih mana ove stranke. „DSS je pokazao svu širinu svog koalicionog potencijala, od Srpske radikalne stranke do Liste za Sandžak. Smatramo da je tako širok koalicioni potencijal štetan za Srbiju”, govorio je 2005. godine tadašnji portparol DS-a Đorđe Todorović.
Saradnju sa svojim sadašnjim koalicionim partnerima Koštunici je zamerio i Boris Tadić koji je, posle izbora Dragana Maršićanina za predsednika Skupštine glasovima socijalista, govorio da je „dobro da Srbija ima predsednika Skupštine, ali nije dobro što ga je dobila glasovima SPS-a Slobodana Miloševića... Ovo što se dogodilo u Skupštini jeste poništavanje svih vrednosti 5. oktobra i danas je, evo, osvanuo 4. oktobar 2000. godine”, rekao je tada Tadić. Kasniji ulazak u koaliciju sa SPS-om DS je obrazložio činjenicom da se ta stranka opredelila za evropske integracije, dok je DSS bitno zaoštrio stav prema Evropi.
I posle izbora 2007. godine, na kojima je najviše glasova ponovo dobio SRS, DSS je pokazao značaj koalicionog potencijala. Narodnjačka koalicija je, sa nešto više od 16 odsto osvojenih glasova, kao jedina prihvatljiva stranka za dve najveće stranke u Srbiji, SRS i DS, bez koje se nije mogla formirati vlast, dobila premijersko mesto u vladi koja je formirana posle tromesečnih pregovora. Ovaj trenutak, prema mišljenju istraživača, predstavlja vrhunac DSS-ovog koalicionog potencijala posle koga je usledio i pad rejtinga i sužavanje manevarskog koalicionog prostora.
Dragana Matović
[objavljeno: 19/02/2009]
Pogledaj vesti o: Srpska Napredna Stranka
