Izvor: Politika, 26.Dec.2013, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Može li Dačić da izbegne vanredne izbore
Dok naprednjaci sve češće najavljuju izbore, ostaje nejasno kojim putem se raspušta parlament ako premijer ne želi da podnese ostavku
Formalno-pravno gledajući, sasvim je moguće da 16. marta, kada se planiraju izbori za Beograd, budu i vanredni parlamentarni izbori. Do tog datuma ima još tri meseca, a izbori mogu da se održe i u roku od 45 dana od dana raspisivanja, pa nema zakonskih prepreka za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izlazak građana na birališta za republički parlament. To bi bilo moguće i pre polovine marta čak i ako bi odluka o tome bila doneta nakon božićnih praznika.
Rekavši da postoji teorijska šansa da u narednoj godini budu raspisani vanredni parlamentarni izbori i da bi zbog troškova održavanja izbora za novi saziv Skupštine Srbije bilo pragmatičnije da se oni odigraju u istom danu kada i izbori za Skupštinu grada Beograda, Nebojša Stefanović, potpredsednik SNS i predsednik Skupštine Srbije, založio se upravo za najkraću moguću kampanju, od 45 dana, kako nijedan od državnih prioriteta i ciljeva ne bi bio ugrožen.
Kako se, iz proceduralnog ugla, stiže do tih izbora? „Jedina varijanta za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora je raspuštanje skupštine”, kaže Marko Blagojević, izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju.
A, procedura za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora podrazumeva tri koraka: obrazloženi predlog vlade za raspuštanje skupštine, akt o raspuštanju skupštine i akt o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora. Za sve to, kako kaže Blagojević, potreban je jedan dan, odnosno sat, „jer se to ne događa tek tako”.
Jer kako objašnjava naš sagovornik iz Cesida, uglavnom se to dogodi u situaciji u kojoj je već jasno da će se to dogoditi.
Blagojević kaže da je potrebno da postoje neke okolnosti koje dovode do vanrednih izbora: ili je već postignuta saglasnost između partnera u vladajućoj koaliciji da se ide na izbore, kao što je to bio slučaj prilikom raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora 2008. ili nefunkcionisanje parlamenta i kriza unutar vladajuće koalicije, te nemogućnosti da se formira drugačija većina.
Za razliku od 2008. godine, kada su se DS I DSS složile da idu na vanredne izbore, jer nisu mogle da naprave novu vladajuću koaliciju sa radikalima, danas bi stranke opozicije vrlo lako mogle da postanu deo vlasti i bez raspisivanja izbora.
Da li od volje premijera, koji inače smatra da se neće mnogo toga promeniti na izborima, osim što može doći do preraspodele funkcija, može da zavisi raspuštanje skupštine?
Blagojević kaže da može, u slučaju da se on ne saglasi sa idejom o njenom raspuštanju i dodaje da ako bi se, recimo, naprednjaci povukli iz vladajuće koalicije, premijer bi, prema zakonskim mogućnostima, mogao da pokuša da napravi skupštinsku većinu s drugim partijama.
Nije sasvim nemoguće da premijer Ivica Dačić računa i na takvu mogućnost kad kaže da niko ne treba da potcenjuje političku moć SPS-a i koalicije oko socijalista, jer su je dobili na izborima.
Predsednik Srbije ne može skupštinu da raspusti tek onako, po svojoj volji. Prema članu 109. Ustava, da bi on to učinio, mora prethodno da dobije obrazloženi predlog vlade, u kojem treba da piše zbog čega se smatra da skupština ne može više da funkcioniše i da mora da se ide na njeno raspuštanje. Tek nakon toga, šef države donosi akt o raspuštanju skupštine i, istovremeno, drugi akt, o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora.
A ako bi takav predlog vlade izostao? Blagojević kaže da je pomenuta varijanta jedina, a šta bi eventualno vodilo ka prvom koraku u raspisivanju tih izbora - da li je to dogovor između partnera u vladajućoj koaliciji ili kriza koja parališe rad skupštine – drugo je pitanje.
B. Čpajak
objavljeno: 26.12.2013.
