Izvor: Politika, 19.Okt.2014, 10:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lokalni lideri izgubili značaj
Posle osamnaest godina na vlasti Veroljubu Stevanoviću, lideru Zajedno za Šumadiju, klima se mesto gradonačelnika Kragujevca. Stevanović je na ovoj funkciji bio od 1996. do 2000. godine, a zatim i od 2004. do danas.
Njegovom smenom, koju iniciraju naprednjaci, s političke karte Srbije nestaće praktično poslednji „lokalni feudalac”. Setimo se Dobrivoja Budimirovića Bidže, prvog čoveka Svilajnca, u kome je Poljoprivredna škola stekla međunarodni ugled. Budimirović >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je iz svog džepa finansirao studije devojke iz Paraćina, uz dva uslova: da završi fakultet s visokim ocenama i u roku, što je ona ispunila.
Bidžu su oduvali petooktobarski vetrovi. Radovan Radović Raka razišao se sa socijalistima i pravio svoju stranku, ali iako je u Trsteniku i okolini bio poznat političar, završio je u rijalitiju. Dragan Marković Palma nije više prvi čovek Jagodine, ali teško da će neko znati ime novog gradonačelnika.
Naše sagovornike pitali smo zašto nestaju lokalni lideri. Vladimir Goati, direktor Transparentnosti Srbija, kaže da, iako ove ličnosti možda nisu demode, individue u politici jesu.
„Dolazi do sleganja političkog tla i ostaće veliki igrači koji imaju nacionalnu podršku, a ostali, ukoliko nisu manjinske stranke, polako će nestajati. Veliki igrači gutaju male, to je zakonitost. Ostaće stranke koje mogu na prostoru Srbije da obezbede podršku, a ti ’don kihoti’ će propadati. Neki od lokalnih lidera će i bljesnuti ali će i nestati kao komete.”
„SNS prosto briše sve. A lokalni lideri, baš zato što su ostali lokalni, njihov visok procenat na izborima se troši. Za učešće u parlamentu neophodan je cenzus i, još bolje, veći procenat poverenja, jer bez mesta u skupštini nema ništa. Mesto u parlamentu nosi novac koje su partije same sebi dale izglasavši zakon. Lokalni lideri poznati su u lokalnoj sredini, ali su nepoznati dva okruga dalje i tamo nemaju nikakvu šansu”, kaže Goati.
Neven Cvetićanin, iz Instituta društvenih nauka, potvrđuje da se koncept vlasti promenio od kada su naprednjaci na vlasti.
„Sada imamo čvrsto agregatno stanje vlasti, a ranije je bilo u gasovitom agregatnom stanju. Zato su potisnuti lokalni feudalci koji su bili aktuelni od 1996. godine, kada je počeo da slabi režim Slobodana Miloševića. Posle 5. oktobra 2000. godine vlast je u gasovitom stanju, pa je tu Velimir Ilić, a onda iskrsavaju i drugi lokalni feudalci ili šerifi, dok su na vlasti Vojislav Koštunica, Zoran Đinđić, Boris Tadić. I to traje do dolaska SNS-a na vlast, kada Mlađan Dinkić, koji je hteo da okupi lokalne šerife, nije uspeo. Dolazi do distanciranja lokalnih šerifa koji nemaju taj manevarski prostor koji su imali od 5. oktobra do 2012. godine. Možda i nije loše da se malo distanciraju jer su umeli i da ucenjuju.”
Cvetićanin kaže da distanciranje lokalnih lidera možda i nije loše, ali da ne ode daleko.
„Od 2000. do 2012. godine na sceni je bio jedan ekstrem dok su bili na vlasti, drugi je da ih sada nema”, kaže Cvetićanin i podseća da su se neki od lokalnih lidera kandidovali i za visoke funkcije.
Branko Radun, politički analitičar, kaže da te uspešne pojedince vezuje to što su lokalni, ali ne samo da njih više nema na vlasti, već nema ni Dinkića, koji je igrao na tu kartu.
„Ipak, ti lokalni lideri mogli su da budu značajni, jer su političke partije sa dvojicom ili trojicom prelazile cenzus. Ali, lokalni lideri nisu više potrebni velikim strankama. Sada je politika centralizovana, pa i lokalni lideri koji su preživeli nemaju više taj značaj. Ilić nema više taj značaj, kao ni Palma, koji je bio važan socijalistima da pređu cenzus. Ni Dačiću Palma više nije toliko potreban kao ranije.
Radun kaže da je u vreme DOS-a bilo prostora za manje igrače, ali vremenom se politička scena ukrupnjavala.
„Ljudi na lokalu su ih se zasitili, najzad, svako ima rok trajanja. Sve ovo je išlo uz nastajanje srpske demokratije. Stranke se jesu naslanjale na lokalne lidere, ali možda je tome doprinelo i to što su se gradonačelnici birali direktno, dok sada moraju da se uklapaju u veće stranke. Sve manje političara figurira autonomno, obrnuto je – pojedince mora da podrži velika stranka. Bilo bi ipak zanimljivo videti šta bi se dogodilo ako bi se promenio izborni zakon i ako bi se lokalni lideri ponovo direktno birali. Da li bi u tom slučaju bilo lokalnih lidera? Pitanje je i zašto lokalni lideri nisu uspeli da nadrastu lokalne sredine? Istina, postoji „beogradizacija”, odnosno beogradski krugovi, koji su prilično zatvoreni za nekoga sa strane. Ali, često je to kapacitet lokalnih lidera, verovatno da mnogi nisu ni pokušavali ni imali ambiciju da idu dalje.”
Ivana Anojčić
objavljeno: 19/10/2014
Pogledaj vesti o: Srpska Napredna Stranka, Kragujevac
.jpg)
