Izvor: Politika, 19.Feb.2014, 10:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad poslaniku „pada” imunitet
U bližoj istoriji srpskog parlamentarizma nije zabeležen slučaj hapšenja nekog narodnog poslanika, pa stoga nije ni čudna konfuzija koja vlada danima posle hapšenja Dragana Tomića
Slučaj hapšenja narodnog poslanika SNS-a Dragana Tomića, ponovo je pokrenuo pitanje poslaničkih imuniteta. Ključna dilema je da li je hapšenje poslanika Tomića bilo u skladu sa Ustavom i zakonom?
Policija i tužilaštvo su u prvim reakcijama, doduše nezvanično, tvrdili >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da imunitet nije štitio poslanika Tomića, jer je parlament raspušten, pa samim tim je njegov mandat prestao. Na to je reagovao Tomićev advokat, Miljkan Karličić, član Republičke izborne komisije (RIK), optuživši tužioce i policajce da su prekršili Ustav i prateće zakone. On je tvrdio da poslanički imunitet traje sve do konstituisanja nove Narodne skupštine. Sa njim se u prvi mah složio i Vladan Petrov, profesor ustavnog prava i parlamentarnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Međutim, profesor Petrov je, kako kaže, posle dodatnog proučavanja propisa i konsultovanja sa kolegama, u autorskom tekstu koji je juče objavljen u „Politici”, izjavio da u Ustavu piše da osoba za koju postoji sumnja da je izvršila krivično delo može biti pritvorena samo na osnovu odluke suda. Dakle, prema Ustavu, o pritvaranju odlučuje sud.
U trenutku kada je Tomić uhapšen, prošlog četvrtaka u 11.30 časova, njega je štitio imunitet. Tomiću, formalno-pravno, nije određen pritvor, već policijska „mera zadržavanja” od 48 sati. O toj meri ne odlučuje sud, već javni tužilac. Sudski pritvor Tomiću određen je tek u subotu po podne, u vreme kada je parlament većinom glasova izglasao ukidanje imuniteta. Ako je tačna tvrdnja profesora Petrova, onda se može zaključiti da u ovom slučaju nisu prekršeni Ustav i zakon.
Sa tom tvrdnjom se ne slaže branilac Dragana Tomića, Miljkan Karličić koji je naglasio da je u članu 103. Ustava navedeno da se „protiv narodnog poslanika koji se pozvao na imunitet ne može voditi krivični ili drugi postupak bez odobrenja skupštine”.
– Ne delim mišljenje cenjenog profesora. Na kraju krajeva, konačnu ocenu daće Ustavni sud – rekao je Karličić.
Činjenica je ipak da u bližoj istoriji srpskog parlamentarizma nije zabeležen slučaj hapšenja nekog narodnog poslanika, pa stoga nije ni čudna konfuzija koja je vladala danima posle hapšenja Tomića. Pre ovoga, jedino je pokušano hapšenje Olivera Dulića u septembru 2012. godine. Tada se desio obrnut slučaj od primera hapšenja Dragana Tomića. Policija je zakucala na Dulićeva vrata, on se pozvao na imunitet, pa su pripadnici MUP-a morali da odustanu od njegovog hapšenja. Samo su mu predali poziv za saslušanje. Dakle, u slučaju Dulića, po tumačenju prava, policija je mogla bez problema da ga uhapsi, a da sud odlučuje o pritvoru tek posle ukidanja njegovog poslaničkog imuniteta.
Da li je Srbiji uopšte potreban poslanički imunitet? Da li su narodni poslanici „povlašćeni građani”?
U ovom sazivu parlamenta, čiji su poslanici izglasani na izborima 2012. godine, zabeležena su samo dva već spomenuta pozivanja narodnih poslanika – Dragana Tomića i Olivera Dulića.
U prethodnom sazivu skupštine, od 2008. do 2012. godine, narodni poslanici su se 27 puta pozvali na imunitet. Najviše su se pozivali u procesima za dela klevete i uvrede, ali je bilo i onih koji su se u rodnom mestu tukli sa političkim neistomišljenicima, kao i onih koji su se spasili tužbe zbog puštanja čekova bez pokrića.
Imunitet je u Srbiju uveden 1859. godine, a u Ustav deset godina kasnije. Poslanički imunitet u obliku kakav je danas, uveden je 1888. godine i propisuje da traje od dana izbora do kraja mandata.
Tendencija u mnogim evropskim zemljama je da se imunitet ukida ili se njegovo dejstvo znatno sužava. U Italiji se, protiv poslanika može voditi krivični postupak, ali on ne može biti uhapšen i pritvoren bez odobrenja parlamentarnog doma. U Francuskoj narodni poslanik može biti uhapšen, a odobrenje od skupštine se može tražiti ako je parlament u zasedanju. Ako parlament nema sednicu, onda policija ne mora da traži odobrenje za hapšenje poslanika.
Evropska komisija je 2011. godine poslala Beogradu preporuku da bi trebalo da se preispitaju rešenja u vezi sa imunitetom narodnih poslanika (i drugih nosilaca javnih funkcija) i suzi ovaj imunitet u delu koji se odnosi na vanparlamentarnu delatnost poslanika (imunitet nepovredivosti). Govorilo se i o mogućnosti ukidanja ovog imuniteta. Preporuka je bila da narodni poslanici ne treba da odgovaraju za izraženo mišljenje i dat glas u parlamentu, ali van njega treba da odgovaraju kao obični građani.
Međutim, za ovu promenu je potrebno izmeniti Ustav, a sami poslanici osim što su se u prethodnom sazivu pozitivno izjasnili o tome, čak to i napisali u odgovoru na Upitnik Evropske unije, nisu ništa uradili na ukidanju sopstvenih privilegija.
Dušan Telesković
objavljeno: 19.02.2014.
Pogledaj vesti o: Srpska Napredna Stranka
