Izvor: NoviMagazin.rs, 15.Nov.2017, 14:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jelka Jovanović: Ruženje izbora
Nekoliko dana pre nego što stranački organi SNS odluče hoće li biti vanrednih parlamentarnih izbora zajedno sa beogradskim na proleće 2018, premijerka Ana Brnabić ih je praktično najavila, navodeći da bi promene Ustava mogle da budu važan razlog za njih.
I dodala da je “atmosfera u Skupštini trenutno sve samo ne konstruktivna”, te da je važno – zbog Ustava – “da u Skupštini budu stranke koje na najbolji način odslikavaju volju građana”.
>> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs <<
Suprotno tvrdnji da su to razlozi “za”, u kratkoj izjavi premijerke steklo se više razloga “protiv”, pre svega sama promena Ustava koja zahteva dvotrećinsku većinu u parlamentu. Koja sada postoji, a bez obzira na trenutni odnos snaga nema Nostradamusa koji će u političkom vilajetu Srbije pouzdano prorokovati da će tako biti i nakon izbora. Kao kontraargument tu je i atmosfera u Skupštini, više nego problematična, ali ko opet može da garantuje da takva neće biti i u novom sazivu, bilo da se “slika volje građana” ponovi ili promeni na jednu ili drugu stranu? Tu atmosferu uvek kreira vladajuća većina, koja u ovom trenutku drži sve poluge moći i vlasna je, što rekao Koštunica, da stvara sve, pa i cirkus. Koji će izazvati izbore.
No, ključni razlozi “protiv” su u samom Ustavu jer nema niti jednog predviđenog razloga za vanredne izbore i, naravno, o “proveri volje građana”, opet prema Ustavu, ne odlučuju stranački organi bilo koje partije, makar i masovne kao SNS. Pa, niti jedan čovek, makar moćan kao lider SNS i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Bar dok se Ustav ne promeni. Zato će premijerka morati da se pomuči kako da predsedniku obrazloži (stranački) predlog za raspuštanje parlamenta koji u potpunosti kontrolišu. Parlamentarni cirkus, ma koliko veliki, nije dovoljan.
Dakle, čemu priča o vanrednim izborima u nevreme? Opet je moguće nekoliko razloga, počev od znamenitih teških odluka koje se, paradoksalno, najlakše provlače u vanredna predizborna vremena, kada vlastodršci jednom rukom otvaraju fabrike i semafore, a drugom potpisuju obećano u prethodnim. Ne obećano građanima. A mnogo je toga, uključujući i promenu Ustava koji će, primerice, u novim koricama teško zadržati KiM. Sem u Preambuli, uprkos volji građana da i de facto i de jure južna pokrajina to i ostane.
Najverovatnije od svega je da vlastima u Beogradu ne cvetaju ruže u smislu – natpolovične pobede. Tako nešto je natuknuo i lider SNS, a i istraživanja javnog mnjenja pokazuju da, iako razuđena i onemoćala, opozicija ima kakve-takve šanse da promeni odnos snaga – udružujući se posle izbora, ako nije u stanju pre njih. Upitno je, naravno, da li u galimatijasu opozicionih strančica i liderčića uopšte ima snage za bilo kakvo udruživanje iako i zbog tog manjka, između ostalog, vlast ima mnogo bolje izglede i u postizbornom računu. Ipak, da stvari ne krenu po zlu i Beograd se otme kontroli – što je funkcionisanje sistema glogov kolac – za svaki slučaj brojke valja podupreti, a vanredni izbori su kec iz rukava – na njima ne nastupaju Mali i Vesić već adut Vučić.
A to što je sve zajedno nova faza ruženja samih izbora političarima odavno nije važno, njima je važna samo “slika” u kojoj dominiraju.
