Izvor: Blic, 07.Maj.2016, 12:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
INTRIGE, DILOVI, GAŽENJE PRINCIPA Srpski političari su spremni na sve, a ovo je DOKAZ
Ukoliko se obistine najave lidera SNS Aleksandra Vučića, da će nova vlada biti formirana posle 28. maja za kada je zakazana vanredna sednica predsedništva stranke, ovo mogla da bude najbrže formirana vlada od 2007. godine.
Brža od te će sigurno i biti – ta izborna godina u sprskoj političkoj istoriji ostaće upamćena po tome što je vlada formirana poslednjeg dana zakonskog roka - posle gotovo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << četiri meseca.
Evo koliko je proces formiranje vlade trajao na prethodna četiri izbora za narodne poslanike i oko čega su stranke lomile koplja prilikom tih pregovora.
Godina 2007
Izbori održani 21. januara, vlada formirana 15. maja - ukupno 115 dana
Ta vlada, čiji je predsednik bio Vojislav Koštunica (DSS), specifična je i po tome što je trala svega godinu dana. Činili su DS, DSS, Nova Srbija i G17 plus.
Ova donekle neprirodna koalicija, zasnovana na lošem odnosu i neslaganjima oko najvažnih pitanja na relaciji DS-DSS, formirana je posle napornih i dugih pregovora - poslednjeg dana zakonskog roka.
DSS-NS i DS tek su 2. marta uspeli da se slože oko pet principa za formiranje vlade: u vezi sa Kosovom, saradnjom sa Hagom, evropskim integracijama, ekonomskim razvojem i borbom protiv korupcije i kriminala.
Mađutim, nakon razgovora sa G17, DSS zahteva i "šesti princip", koji je predviđao da jedna stranka ne može imati i premijera i predsednika države.
U tom trenutku predsednik Srbije je Boris Tadić ispred DS, a biranje premijera iz suparničkog DSS značilo je kohabitaciju kakva je i do tada postojala i koja je sama po sebi otežavala upravljanje državom zbog značajnog neslaganja stranaka koje su davale predsednika i premijera.
Proglašenje jednostrane nezavisnosti Kosova i Metohije je uzdrmalo ovu vladu i pošto nije došlo do dogovora između vladajućih stranaka, Koštunica je zatražio raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora 11. maja.
Godina 2008.
Izbori održani 11. maja, vlada formirana 7. jula – ukupno 58 dana
Ova vlada sasvim sigurno je izazvala zemljotres na političkoj sceni Srbije. I ne samo zato što su socijalisti nakon postignutog dogovora o vlasti u Beogradu okrenuli leđa svojim očekivanim partnerima - radikalima, već pre svega zato što je vlast uspela da ujedini zaklete protivnike - demokrate i socijaliste. Posle toga, nijedna kolicija u Srbiji se neće smatrati nemogućom ili neprirodnom.
To je bila vlada DS, SPS i manjina, a premijer je bio Mirko Cvetković.
Tokom pregovora SPS je tražio: mesta predsednika parlamenta i potpredsednika vlade, “prestanak progona porodice Slobodana Miloševića”, oslobađanje bivšeg direktora RTS Dragoljuba Milanovića, insistirali na potpisivanju SSP, na uvećanju penzija za deset odsto i na tome da iznos penzije bude 70 odsto u odnosu na plate, besplatno školovanje i lečenje.
G17 plus je zahtevao: mesto potpredsednika vlade i resore ekonomije, NIP, telekomunikacija, zdravlja, sporta i omladine i kulture.
SPS poručivao: Ako SRS i DSS-NS prihvate naše uslove, onda SPS neće ni počinjati razgovore sa DS.
Komplikovani zahtevi, komplikovani i dugi pregovori.
Vlada Mirka Cvetkovića bila je utemeljena na nizu kompromisa među koalicionim partnerima opterećenim dubokim međusobnim razlikama i nepoverenjem. Rekonstruisana Vlada Srbije imala je 21 člana i 17 ministarstava, dok je pre rekonstrukcije imala 24 ministarstva i 27 članova. Zanimljivo je i da je ova vlada izdržala pun mandat, što je u Srbiji retkost.
Ipak, Demokratska stranka uspela je prvi put posle 2003. godine da ujedini vlast na svim nivoima - imali su predsednika, premijera i vlast u Vojvodini. Cena je bila potpisivanje Deklaracije o pomirenju sa nasladicima Miloševićevog SPS protiv koga su se borili devedesetih godina.
Pravu cenu, međutim, platili su na novim izborima - za četiri godine.
Godina 2012.
Izbori održani 6. maja, vlada formirana 27. jula – ukupno 83 dana
Godina 2012. donela je preokret na političkoj sceni Srbije. Glavnim igrač, sticajem okolnosti, opet je Ivica Dačić.
Ovog puta uspeo je da promenu partnera (DS u SNS) kapitalizuje premijerskim mestom.
Vladu su činili SNS, SPS, PUPS, Jedinstvena Srbija, Ujedninjeni regioni Srbije, Nova Srbija i Stranka demokratske akcije Sandžaka.
Iako je nakon parlamentarnih izbora izgledalo kao izvesno da vladu formiraju DS i SPS sve se promenilo nakon drugog kruga predsedničkih izbora na kojima je Tomislav Nikolić pobedio Borisa Tadića.
Lideri ovih stranaka susretali su se bezbroj puta, razgovrali i navodno pokušavali da
ponovo dogovore formiranje vlade, ali stvar se otegla jer, zvanično, SPS nije prihvatao LDP kao trećeg partnera u vladi niti da se vlada formira sa strankama manjina, te poslanicima SVM, SPO, Maje Gojković, dvoje poslanika sa liste LDP - Zaharijem Trnavčevićem i Rankom Savić.
Sa druge strane, demokrate nisu želele Regione za partnera nakon lošeg iskustva u prethodnoj vladi. Istovremeno, formiranje takve vlade značilo je najverovatnije i novu kohabitaciju (ukoliko bi premijer nove vlade bio iz DS), a demokrate su sa tim imale već loše iskustvo.
Nakon što su Dačić i Mlađan Dinkić dogovorili zajednički nastup u pregovorima počeli su i njihovi prvi razgovori sa čelnicima naprednjaka.
Kako je "Blic" pisao tada, još 11. juna načelno je dogovoreno da SNS, SPS i URS uđu u koaliciju.
Ta vlada je kasnije rekonstruisana, a ubrzo su raspisani i novi izbori, koji će Aleksandra Vučića dovesti na njeno čelo.
Godina 2014.
Izbori održani 16. marta, vlada formirana 27. aprila - ukupno 43 dana
Izbori 2014. godine doneli su prilično jasnu situaciju. Naprednjaci su osvojili 48,8 odsto glasova, a u parlament je ušlo svega sedam lista, od kojih su tri bile manjinske. To je značilo i veliki broj mandata za koaliciju okupljenu oko naprednjaka koja je samostalno imala 158 od 250 poslanika.
Budući da se lider SNS opredelio za nastavak saranje sa koalcijom oko socijalista vodeće stranke nove vlade bile su vodeće stranke i u prošlom mandatu, i pitanje koje se tada nametalo je zašto je Srbija uopšte išla na izbore, kada su neke rotacije mogle da se obave i bez toga, pre svega na mestu premijera.
Vlada je izdržala nešto više od dve godine, a vanredni parlamentarni izbori održani su zajedno sa redovnim loklanim i pokrajinskim 24. aprila ove godine.
Kako do nove vlade – šta predviđa zakon
Republička izborna komisija (RIK) juče uveče je objavila konačne rezultate parlamentarnih izbora i od tog momenta počeo je da "curi" rok za formiranje novog saziva parlameta, kao i nove Vlade Srbije.
Prvi sledeći korak prema Rokoviniku za vršenje izbornih radnji jeste dodela mandata kandidatima sa izborne liste po redosledu na izbornoj listi, što treba da bude urađeno u roku od deset dana od objavljivanja ukupnih rezultata izbora.
S obzirom na to da su ti konačni rezultati objavljeni 5. maja, ovaj posao bi trebalo da bude gotov do 15. maja.
Rok za konstituisanje republičkog parlamenta je 30 dana od proglašenja konačnih rezultata, a prema Ustavu Srbije, prvu sednicu novog saziva parlamenta zakazuje predsednik Narodne skupštine iz prethodnog saziva.
Na toj prvoj sednici se potvrđuju poslanički mandati i biraju se predsednik i potpredsednici novog parlamenta i imenuje generalni sekretar skupštine.
Nakon formiranja parlamenta sledi i proces formiranja vlade, a regulativa kaže da nova vlada mora biti formirana najkasnije u roku od 90 dana od konstituisanja parlamenta.
Prema Ustavu Srbije, kandidata za predsednika vlade parlamentu predlaže predsednik Republike, pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista.
Kandidat za predsednika vlade parlamentu iznosi program vlade i predlaže njen sastav, a parlament istovremeno glasa o programu vlade i izboru njenog predsednika i članova.
Vlada je izabrana ako je za njen izbor glasala većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
.jpg)
