Izvor: Politika, 17.Apr.2011, 23:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Gde je izlaz iz političkih rovova

Dok jedni misle da će uslediti kompromis između DS-a i SNS-a, drugi ne isključuju ni mogućnost da dođe do daljeg zaoštravanja na političkoj sceni

U ovom trenutku teško je, prema oceni analitičara, reći kako bi mogla da se raspetlja politička situacija nastala nakon početka štrajka žeđu i glađu Tomislava Nikolića, lidera Srpske napredne stranke. Dok jedni misle da će izlaz >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << biti u kompromisu između Demokratske stranke i Srpske napredne stranke oko raspisivanja parlamentarnih izbora, drugi ne isključuju ni mogućnost zaoštravanja, koje bi čak dovelo i do vaninstitucionalne borbe.

Kako bi se moglo doći do sporazuma?

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković pretpostavlja da će neko iz DS-a izaći s nekim konkretnim datumom za koji oni misle da treba da bude dan izbora. „Pretpostavljam da će se u okvir vladajuće koalicije pojaviti potreba da se ova dramatična situacija koja postoji s Nikolićevim štrajkom glađu i žeđu neutrališe, a da će se sam Nikolić, onako, pomalo, ubaciti u neki drugi politički film, onog trenutka kada se bude kovertirao dan kada će izbori biti održani.”

Podsećajući na to da je Nikolić izjavio da štrajkuje do raspisivanja izbora, ali da nije rekao do kog datuma, Stanković ističe da „ima tu malo nejasnoće” kada bi tačno trebalo da budu održani ti izbori i da će se vlast, da bi spustila tenziju, odlučiti za „neki datum koji će biti decembar, januar, februar”. Posmatrano iz ugla vlade, ona bi tada već znala da li je Srbija dobila status kandidata. Drugo, ako bi otišla na izbore u četvrtoj godini mandata, vlada ne bi doživela simbolički poraz.

Inače, „uz sve uvažavanje lične hrabrosti Nikolića da se žrtvuje”, Stankoviću nije jasno zašto se to radi, „jer vlast nije rekla mi nećemo da raspišemo izbore – nikada”, već da neće to da učini po datumu koji im diktira SNS.

Sociolog Vladimir Vuletić, takođe, pretpostavlja da će se naći neki kompromis i naglašava da taj kompromis ne zavisi samo od DS-a, već da obe strane moraju da utiču da se dogovor postigne.

„Ne vidim da je sada nekome baš u preteranom interesu da se ide dalje od ovoga što je u velikoj meri ’zakovano’. A zakovano je, između ostalog, i zbog toga što naprednjaci nisu baš dobro procenili sve neočekivane i nepredviđene posledice ovih svojih aktivnosti, nego su uzeli samo ono što bi moglo biti dobro za njih”, kaže on.

Vuletić, međutim, misli da naprednjacima nije najvažniji neprijatelj DS i Tadić. „Ono što je njima problem jeste potreba da se Nikolić, a onda i čitava stranka etablira kao neprikosnoveni vođa opozicije.” Cilj je „da se stvori određena harizma oko njegovog imena, koju onda ne bi mogao da ugrozi ni Šešelj”, jer je Šešelj „potencijalno opasan protivnik”.

Na prvi pogled, kako kaže Vuletić, to tako ne izgleda jer se sva priča vodi oko toga da li organizovati parlamentarne izbore ili ne. „Svakome ko stavi prst na čelo jasno je da se ne može podići tolika frtutma oko toga da li će izbori biti tri meseca ranije ili kasnije. Jedna ozbiljna politička stranka u toj stvari ne bi se na taj način postavila”, kaže on, dodajući da bi za njega bilo razumljivo da je SNS izbore tražio odmah. Ovako, „ovo oko izbora je sporedni cilj, koji bi trebalo da predstavlja neku vrstu pobede, na osnovu koje bi se gradila ta harizma”.

Za razliku od prethodne dvojice „Politikinih” sagovornika, Miodrag Radojević, iz Instituta za političke studije, smatra da bi se aktuelna situacija mogla razvijati ili u pravcu kompromisa ili u nekom zaoštravanju na političkoj sceni.

„Ulazimo u fazu jednog oštrijeg političkog rečnika, a onda, s reči na dela put nije dugačak. I to je scenario koga se bojimo – da bi metod jednog dela opozicije u narednom periodu mogao biti vaninstitucionalan. On bi mogao dovesti i do nekih žešćih političkih sukoba na političkoj sceni Srbije”, upozorava Radojević.

Politički kompromis bi, inače, prema njegovim rečima, značio da jedna i druga strana izađu iz političkih rovova koje su počeli da kopaju i da nađu jednu vrstu zajedničkog imenitelja, da ti izbori, verovatno, budu raspisani kao vanredni parlamentarni izbori, ali ne 18. decembra, odnosno ne u 2011. godini, već negde početkom 2012. godine.

„Nama je potrebna jedna vrsta šireg političkog konsenzusa, koji se ne bi odnosio samo na trenutak raspisivanja izbora jer izbori sami po sebi ne znače ništa. Taj politički konsenzus bi u sebi morao da uključi i postizanje nekog političkog plana o tim dubljim ili širim političkim reformama i da te reforme, budu oročene. Jer, u Srbiji promena političke vlasti ne znači ništa ako u međuvremenu ne reformišemo politički sistem. Jer, po starim pravilima igre, javnost očekuje da će i nova vlast igrati po istoj muzici”, kaže ovaj analitičar.

B. Čpajak

objavljeno: 18.04.2011.
Pogledaj vesti o: Tomislav Nikolić

Nastavak na Politika...

Kurir: STRANKE: ŠTRAJK GLAĐU I ŽEĐU - DRASTIČAN VID PRITISKA