Izvor: Politika, 14.Jul.2012, 00:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dvostepeni cenzus za koalicije
Na listi SNS-a je jedanaest, DS-a sedam, SPS-a četiri, LDP-a pet stranaka i drugih organizacija
Ovaj saziv parlamenta ima dve izrazite karakteristike: partijski je fragmentiran i teritorijalno nereprezentativan. Od 89 registrovanih stranaka, podneto je 18 lista. U parlament je ušlo šestvećinskih i šestmanjinskihu okviru kojih se mogu identifikovati između 34 i 44 stranke, sindikata i udruženja. Poslanici dolaze iz 51 opštine ili grada (od ukupno 173), pri čemu je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 119 (od 250) iz Beograda. Na ovo su uticala neka rešenja u izbornom sistemu i odluke partijskih rukovodstava.
U Srbiji se od 1992. koristi proporcionalni izborni sistem. Većinski izborni sistemi redukuju broj partija, dok ih proporcionalni povećavaju. Što je proporcionalniji izborni sistem, to je fragmentiraniji partijski sistem. Na proporcionalnost izbornog sistema u Srbiji utiče to što je Srbija jedna izborna jedinica i što je cenzus od pet odstoisti i za partije i za koalicije. Smanjenje fragmentacije parlamentamoguće je uvođenjem dvostepenovanog cenzusa, koji bi bio različit za stranku i koaliciju. Na primer, Poljska ima cenzus od petodsto i osamodsto za koalicije, Češka sedamodsto za dve stranke, devetodsto za tri stranke, a 11 odstoza pet i više stranaka, Slovačka za dve stranke sedamodsto, za četiri stranke desetodsto glasova...
Drugi problem sistemske prirode u Srbiji jeste tošto jecela zemlja jedna izborna jedinica. To vodi ka većoj proporcionalnosti pretvaranja glasova u mandate i povećanju broja stranaka, kao i većoj koncentraciji predstavnika iz urbanih sredina. Reč je o metropolizaciji političke reprezentacije.Moguće rešenje ovog problema jesteuvođenje više izbornih jedinica kako bi se osigurala predstavljenost različitih delova Srbije.Ako je zemlja podeljena na manje izborne jedinice, moguće je povećanje broja „bačenih glasova“. Za metropolizaciju parlamenta odgovornost snose stranačka rukovodstva koja o tome nisu mnogo vodila računa prilikom sastavljanja izbornih lista. Stvar se komplikovala nastojanjem da se na listu „uguraju“ stranački funkcioneri, usaglase koalicioni partneri i ispoštuje odredba da je svaka treća na listi žena. Posledica nije toliko da su „vidljivi“ kandidati iz Beograda, koliko to da su južno od Beograda neprepoznatljivi lideri.
Do povećanja broja partija i fragmentacije parlamenta dolazi i zbog „indirektne parlamentarizacije“ manjih partija. Manje partije izbegavaju delovanje cenzusa, pojavljuju se na listama većih partija, a onda u parlamentu izdvoje svoju stranku i/ili poslanički klub. Za ovo su odgovorne i veće partije koje to dozvoljavaju, što im se kasnije obija o glavu ucenama. Na listi SNS-a je jedanaest, DS-a sedam, SPS-a četiri, LDP-apetstranaka i drugih organizacija. Ovo se može rešiti sprečavanjem partija da izdvoje svoje poslaničke klubove ili partije sa lista kojima su birači ukazali poverenje.
Na broj partija u Srbiji utiče i struktura društva. Broj partija u jednoj zemlji raste sa različitošću socijalne strukture i s proporcionalnošću izbornog sistema, ali ovi efekti su i interaktivni. Porast proporcionalnosti izbornog sistema u homogenom društvu ne umnožava broj partija kao što to čini u heterogenim društvima. Porast različitosti socijalne strukture u neproporcionalnim sistemima ne umnožava broj partija kao što to čini u proporcionalnim sistemima.
Oblikovanje izbornog sistema mora da bude prilagođeno datom političkom ambijentu. Važno je da se jasno zna šta se hoće i kojoj dimenziji se daje prednost. Probleme trebasagledati celovito jer jedna prednost nekog rešenja može biti praćena manom u drugom. Za Srbiju bi bilo korisno da razmisli u pravcu optimalnog kombinovanja prednosti proporcionalnog sistema (proporcionalnost) i većinskog (pesonalizovanost izbora) uvođenjem neke vrste „kompenzovanog” ili „personalizovanog” proporcionalnog sistema gde bi birači tačno znali koga biraju zaokruživanjem na listi. Na taj način stranke bidobijale mandate srazmerno broju glasova, poslanici bi bili odgovorni biračima (a ne strankama), birači bi tačno znali ko ih predstavlja u svojoj izbornoj jedinici.
*Profesor Fakulteta političkih nauka
Slaviša Orlović
objavljeno: 14.07.2012
Pogledaj vesti o: Srpska Napredna Stranka
