Izvor: Politika, 04.Apr.2014, 10:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čeka li se na vladu predugo
Vučićev kabinet bi mogao da položi zakletvu 40 dana od održavanja izbora, brže je formirana samo Đinđićeva vlada, za svega 33 dana
Šta čeka Vučić, što ne formira vladu kad ima skoro dvotrećinsku većinu u parlamentu, pitanje je koje svakog dana bar jednom neko javno postavi. Činjenica da naprednjaci ne moraju da jure koalicione partnere, opravdava ovakva pitanja, ali činjenica je i da je od proglašenja konačnih rezultata izbora, od kada počinju da teku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rokovi za konstituisanje novih organa vlasti, prošlo svega deset dana. Rano je za ovoliku upitanost, tim pre što je Aleksandar Vučić najavio izbor nove vlade do 26. aprila, a ako tako bude, ona će biti jedna od najbrže izabranih.
Zakon propisuje rok od 30 dana od dana proglašenja konačnih izbornih rezultata za konstituisanje novoizabranog saziva Narodne skupštine Srbije, a od dana konstituisanja parlamenta počinje da teče rok od 90 dana za izbor vlade. Novi skupštinski saziv mora biti konstituisan najkasnije do 23. aprila. Ukoliko bi se sačekao taj poslednji dan, onda bi poslednji rok za izbor vlade bio 22. jul. Međutim, novi skupštinski saziv biće, prema nezvaničnim informacijama, konstituisan 17. aprila, a vladu ćemo, kako je najavio Vučić, dobiti „24, 25, ne mogu tačno da kažem, ali svakako pre 27. aprila”. Pošto nema razloga da tako ne bude, vladu bismo dobili za najviše 33 dana od proglašenja izbornih rezultata, to jest za 40 dana od dana održavanja izbora i to će biti jedna od najbrže izabranih vlada. Brže od ove, posle petooktobarskih promena, formirana je samo vlada Zorana Đinđića, za svega 33 dana. Izbori su održani 23. decembra 2000. godine, a vlada je izabrana 25. januara 2001. godine.
U parlamentu koji je izglasao Đinđićev kabinet sedelo je 176 poslanika DOS-a, ali nije dvotrećinska većina imala presudan uticaj na brzinu formiranja vlade. Više je na to uticala petooktobarska atmosfera promena i optimizma. Da je tako svedoči primer vlade Dragutina Zelenovića, koja je izabrana posle prvih višestranačkih izbora 1990. godine. Iako su socijalisti, u tom trenutku, imali 195 poslanika, Zelenovićev kabinet izglasan je 49 dana posle izbora.
Svim vladama, posle 5. oktobra, trebalo je mnogo više vremena, a druga vlada Vojislava Koštunice, 2007. godine, izabrana je 15 minuta pre isteka zakonskog roka. Ni formiranje prve Koštuničine vlade nije išlo lako, izabrana je 3. marta 2004. godine, a izbori su održani 30. decembra 2003. I formiranje vlade Mirka Cvetkovića je potrajalo. Izbori su održani 11. maja 2008. godine, a Cvetkovićev kabinet je izglasan 7. jula. Čekalo se poprilično i na izbor vlade Ivice Dačića, pošto su izbori održani 6. maja 2012. godine, a Dačićev kabinet je izglasan 27. jula.
Naše vlade su još i brzo formirane, ako se pogleda kako je to išlo u nekim zemljama Evropske unije. Da se podsetimo samo Belgije koja je dobila vladu u decembru 2011. godine, tačno 540 dana posle održavanja izbora! Ni formiranje nemačke vlade nije išlo brzo prošle godine, trajalo je skoro tri meseca.
Sve pomenute vlade, naše i evropske, osim Zelenovićeve, bile su koalicione, pa bi se možda pregovorima koalicionih partnera moglo objasniti to što je za njihovo formiranje bilo potrebno dosta vremena. Međutim, socijalisti 1991. godine nisu imali baš nikakav problem, sa 195 poslanika, mogli su da izglasaju Zelenovićevu vladu i za deset dana, ali je to, ipak, potrajalo 49 dana. Nikad nije baš lako izabrati ministre.
Naprednjaci su u sličnoj situaciji sada kao socijalisti 1991. godine, dakle mogu da formiraju vladu kad hoće i kako hoće, ali od njihovih funkcionera se ovih dana često čuje da je to ozbiljan posao i da se mora dobro izvagati. Aleksandar Vučić je više puta rekao da u svojoj vladi hoće najbolje ljude koji će imati rezultate, te da mu nije važno da li su stranačke ili nestranačke ličnosti. Kad se tome doda velika odgovornost koju ima, a na koju ga svaki dan neko podseća u medijima, nije lako prelomiti koga predložiti za ministra. Ukoliko pogreši u izboru, loš rezultat tog ministra ići će, što se građana tiče, na dušu Aleksandra Vučića. I savetnica predsednika Srbije Stanislava Pak Stanković, govorila je juče o odgovornosti SNS-a. Ona je, komentarišući napise u pojedinim medijima o navodnom mešanju predsednika Tomislava Nikolića u sastav vlade rekla da se Nikolić ne meša u izbor ministara, niti bilo koga u vladi. Ona je konstatovala, kako je preneo Tanjug, da je odgovornost Srpske napredne stranke najveća i da nema šanse da predsednik preuzme na sebe odgovornost da dovede svog čoveka, pa da se nešto loše desi. Svest o ogromnoj odgovornosti koju na sebe preuzima Aleksandar Vučić, koju je on više puta pominjao u medijima, jeste razlog što se „odugovlači” sa formiranjem vlade.
M. Čekerevac
objavljeno: 04.04.2014.
Pogledaj vesti o: Srpska Napredna Stranka
