Izvor: Politika, 06.Mar.2014, 12:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Budućnost, vizija i tačka...
Ovogodišnji „repertoar” predizbornih poruka neće preživeti vreme, kaže filozof Vladimir Milutinović, a socilog Jovo Bakić da partijski slogani nisu ni originalni ni zavodljivi
Naprednjaci sa bilborda poručuju „Svom snagom u reforme” i „Budućnost u koju verujem”, DSS ističe svoju doslednost sloganom „Znam kome verujem”, DS podseća da je „Demokratija na staroj adresi”, bivši >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << predsednik Srbije i DS-a Boris Tadić ima „Viziju za Srbiju”, URS kaže da treba „Da radimo i da živimo”, a LDP ukazuje „Vreme je”. Ponekad to i naglasi – „Vreme je. I tačka.” I koalicija SPS–PUPS–JS ima tačku. I deluje pomalo misteriozno navodeći samo prezime svog lidera – „Dačić”.
Ulice su, dakle, „ukrašene” bilbordima i posterima sa kojih ozbiljno gledaju ne u oči birača, već uglavnom u budućnost, izborni slogani su prisutni već neko vreme, a čelnici svih relevantnih izbornih lista imali su već toliko nastupa da su zainteresovani mogli da čuju šta im se nudi na ovogodišnjoj izbornoj trpezi. I šta je to novo u ovoj kampanji? Sagovornici „Politike” kažu – baš ništa. Bar je takav njihov utisak.
Profesor Vladimir Goati primećuje samo da je nešto kraća od prethodnih, za sociologa Jovu Bakića je najdosadnija od svih do sada, a filozof Vladimir Milutinović kaže da se teško može zamisliti praznija kampanja od ove. Goati ukazuje i da bi, pošto je kratka, ova kampanja morala biti i nešto intenzivnija – a nije.
„I sada te okolnosti Srpska napredna stranka intenzivno koristi, dok, s druge strane, Demokratska stranka prilično neintenzivno koristi sredstva kampanje (nastupi, mitinzi, broj TV emisija...). A svi ostali su u granicama očekivanog”, smatra Goati, dodajući da je SNS, znajući kako će se završiti ta tzv. dilema hoće li biti vanrednih izbora, ušao u kampanju mnogo spremniji od drugih.
Milutinović ocenjuje da za ovih mesec dana niko nije uspeo da kaže nešto novo. On mislim da su sve stranke opterećene nekom unutrašnjom protivrečnošću koja se ranije nije toliko primećivala i ukazuje da bi naprednjaci navodno svom snagom u reforme, a imaju svog bivšeg ministra privrede koji kaže da su oni glavni kočničari reformi. U slučaju demokrata, opet, ne samo što su razdvojeni na dva dela odlaskom Tadića, nego su napravili koaliciju sa kritičarima sa prošlih izbora (Novom strankom, Vesnom Pešić, Vesnom Rakić-Vodinelić...). Na neki način, dodaje Milutinović, ta protivrečnost može da se „ispegla”, ali ne baš lako. Zapravo, demokrate se još nisu dovoljno suočili s tim šta je bio problem sa njima na prošlim izborima. LDP izlazi praktično sa obećanjem ulaska u vladu, a do sada su bili stranka koja je imala najveću distancu prema strankama tipa naprednjaka.
„Ostale stranke možda nisu opterećene protivrečnošću, ali jesu nekim drugim stvarima. A da je neko proizveo neku novu ideju – nije. Neki koketiraju sa privlačnošću reči reforma, drugi sa privlačnošću reči levica ili radnici... Ali sve je to jedan blagi marketing, bar ja nisam čuo neku artikulisaniju novu ideju, tako da mi se čini da je kampanja prošla, maltene, neprimetno, verovatno čak za većinu ljudi”, ocenjuje Milutinović.
Objašnjavajući zašto mu ova kampanja deluje dosadno, Jovo Bakić navodi da i ono varnica što ima – uglavnom se „izmišlja”. Kao kada Borko Stefanović (DS) kaže da je moguće da dođe do nemira, pa mu odgovore da on, u stvari, hoće da upada u kuće političkih protivnika sa naoružanim ljudima („To je moralno nedozvoljivo da se radi, ali je u politici dozvoljeno”). Ili, kada je reč o optužbama o povezanosti sa tajkunima.
„To je opet nešto što je uobičajena stvar za politiku u Srbiji, jedini je problem što i onaj koji optužuje takođe ima veze sa tajkunima. Sve u svemu, te varnice nisu ništa novo, ništa neobično, i one su tu verovatno u funkciji toga da se kampanja učini zanimljivijom”, ocenjuje Bakić.
U sloganima učesnika ovih izbora ne vidi ništa što je originalno, zavodljivo. Naravno, ukusi su različiti, napominje Bakić, možda nekome neki slogan može da zvuči dobro i onda je to uspela stvar.
„Ali, prosto, kada sve te slogane vežem za političke stranke, ja ne vidim vezu između njih. ’Svom snagom u reforme’ – ne vidim tu vezu između stranke koja to nudi i slogana. Ili, ’Demokratija na staroj adresi.’ To lepo zvuči, ali deluje neubedljivo – zbog onih koji to govore. U slučaju SPS-a ne mogu ni da setim slogana...”, kaže sociolog Jovo Bakić, dodajući da je njemu lično problem neuverljivost – nijedna od tih ličnosti ne deluje kao otelotvorenje tih slogana.
Milutinović misli da ovogodišnji „repertoar” predizbornih poruka neće preživeti vreme. Zapamtio je tek nekoliko.
„Naprednjaci zasnivaju poruku na svojoj snazi – ali nije dovoljna snaga, ima još nešto pored snage (kao u onoj poslovici). LDP je izabrao neutralan slogan koji kaže otprilike ’vreme je za nas, zato što su se svi približili nama’, ali ne deluje mi ubedljivo, pogotovo kada se dodaju raniji slogani ’Preokret’, ’Dogovor’, ’Istina’. DS igra na kartu stare adrese, ali mislim da je sada trebalo obrnuto – da imaju nešto novo”, kaže Vladimir Milutinović.
-----------------------------------------------------------------
Najupečatljivije predizborne poruke
Koliko su predizborni slogani efektni, vreme će pokazati. Malo je onih koji se zaista „prime” i pamte godinama posle izbora. Ili budu inspirativni za razne „varijacije na temu”, ozbiljne ili šaljive. Neke od onih koje su bile upečatljive devedesetih godina prošlog veka su: „Zrelo je” (DSS), „Pošteno” (DS), „Prelomite pametno” (DS), „Svi smo mi pomalo socijalisti” (SPS), „I srce je na levoj strani” (JUL), „Što jes’ jes’, najbolji je SPS”, „Znam za jadac” (DSS)... Ili od 2000. godine – „Ko sme da vas pogleda u oči” i „Ko, Koštunica”, pa „Gotov je” i „Puko ko zvečka” (Otpor), „Kad je teško – Čović”, „Radikalno bolje” (SRS), „Zato što život ne može da čeka” (DS), „Stručnost ispred politike” (URS), „Od nas zavisi” (LDP–GSS–SDU–LSV)
B. Baković
objavljeno: 06.03.2014.
