Izvor: RTS, 22.Jul.2012, 16:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Biografije budućih ministara
SNS je za ministre u budućoj vladi predložila više ličnosti koje su poznate javnosti, ali koje do sada nisu bile u vrhu politike. Socijalisti i PUPS predložili su oprobane i iskusne kadrove iz vrha stranke.
Kandidati Srpske napredne stranke za najodgovornije državne funkcije su i ličnosti koje nisu nepoznate javnosti i koje do sada nisu bile u političkom vrhu, među kojima su Bratislav Petković >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i Alisa Marić. Sa druge strene, Socijalistička partija SRbije i Partija ujedinjenih penzionera je za članove vlade predložila ljude koji su samom vrhu tih stranaka.
Ivica Dačić (1966), budući premijer i ministar unutrašnjih poslova, diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Bio je prvi predsednik Mladih socijalista Beograda od 1990. godine i portparol SPS od 1992. do 2000. godine.
Funkciju predsednika Gradskog odbora SPS Beograda obavljao je od 2000. do 2003. godine. Bio je član Parlamentarne delegacije Narodne skupštine Republike Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Bio je predsednik Poslaničke grupe u Narodnoj skupštini Republike Srbije i u Skupštini SRJ i savezni poslanik u Veću građana Savezne skupštine Savezne Republike Jugoslavije od 1992. godine. Obavljao je funkciju ministra za informisanje u takozvanoj prelaznoj Vladi Republike Srbije od oktobra 2000. do januara 2001. godine.
Predsednik je Socijalističke partije Srbije od decembra 2006. godine. Jula 2008. godine stupio je na dužnost prvog potpredsednika - zamenika predsednika Vlade Srbije i ministra unutrašnjih poslova.
Aleksandar Vučić (1970), budući prvi potpredsednik Vlade i ministar odbrane, diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu kao jedan od najboljih studenata u generaciji. Usavršavao se u Velikoj Britaniji, u Brajtonu, gde je boravio nešto više od godinu dana.
Član Srpske radikalne stranke postao je 1993. godine i iste godine izabran je za poslanika u Narodnoj Skupštini.
U Vladi narodnog jedinstva od 24. marta 1998. godine obavljao funkciju ministra za informisanje.
Za poslanika u Skupštini SRJ biran je tri puta, u Veće Republika prvi put u februaru 1998, drugi put u maju 2000, i na saveznim izborima 24. septembra 2000. godine.
Bio je narodni poslanik i zamenik predsednika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke u Narodnoj Skupštini Republike Srbije, član Administrativnog odbora i Odbora za ustavna pitanja, i zamenik predsednika Odbora za Kosovo i Metohiju i Odbora za kulturu i informisanje.
Početkom oktobra 2008. godine priključuje se osnivanju Srpske napredne stranke Tomislava Nikolića.
Ivan Mrkić (1953), kanndidat za šefa diplomatije, diplomirani je pravnik i iskusni karijerni diplomata, u diplomatskoj službi je od 1978. godine.
U Upravi za međunarodne organizacije nekadašnjeg Saveznog sekretarijata za inostrane poslove radio je od 1979. do 1982. godine. U Misiji tadašnje Jugoslavije pri Ujedinjenim nacijama, u zvanju atašea za političke poslove, radio je od 1982. do 1986. godine.
Bio je savetnik, potom pomoćnik načelnika Uprave u Sektoru za multilateralne aktivnosti. U zvanju ministra savetnika u Misiji naše zemlje u Briselu, tada Evropska zajednica, nalazio se od 1990. do 1992. godine.
Široj javnosti poznatiji je kao šef kabineta predsednika tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, Dobrice Ćosića, tokom 1992. i 1993. godine. Kao otpravnik poslova, potom ambasador SRJ, boravio je Nikoziji, na Kipru, od 1993. do 1999. godine. Te godine postaje zamenik šefa Sektora za bilateralu, da bi tokom 2000. i 2001. godine bio rukovodilac Sektora za bilateralu i pomoćnik Saveznog ministra za inostrane poslove.
Od godine 2004. nalazi se u Grupi ambasadora za specijalne i ad hok poslove u Ministarstvu spoljnih poslova tadašnje SCG. Potom 2005. postaje predsednik Nacionalne komisije za sprovođenje Konvencije o zabrani hemijskog oružja.
Bio je ambasador Srbije u Japani od 2006. do 2011. godine. Državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Srbije postao je 2011. godine.
Nikola Selaković (1983), rođen u Užicu, školovao se u Beogradu, gde je završio Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, na kojem sada radi kao asistent, na predmetu Uporedna pravna tradicija.
Član je Srpske napredne stranke od 2008. Član je Izvršnog odbora SNS i predsednik Saveta za pravna pitanja.
Bio je zapažen student, a u više navrata je pobeđivao na nadmetanjima u besedništvu na Pravnom fakultetu, kao i na Festivalu besedništva u Sremskoj Mitrovici, Sirmium lux verbi, gde je pobedio.
Milan Bačević (1953) doskorašnji je predsednik Izvršnog odbora SNS-a, a sada savetnik predsednika Srbije.
Rođen je u Komoranu. Završio je Prirodno-matematički fakultet. Magistrirao i doktorirao u Skoplju, a po obrazovanju je prostorni planer. Bio je poslanik SRS u dva mandata, zamenik ministra za nauku i tehnologiju do 2000.
Redovni je profesor univerziteta i doktor nauka. Profesor je Odseka za geografiju Prirodno matematičkog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.
Bačević je takođe potpredsednik Srpskog geografskog društva i rukovodilac Naučnog odseka Srpskog geografskog društva.
Važi za čoveka za vezu naprednjaka sa Rusijom, održava prisne kontakte sa strankom Jedinstvena Rusija.
Zorana Mihajlović (1970), kandidat za ministra energetike, diplomirala je i doktorirala na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, a vanredni je profesor Megatrend Univerziteta.
U SNS je član Predsedništva i predsednica Saveta za energetiku i rudarstvo. Ranije je u G17 plus bila predsednica resornog odbora za energetiku i potpredsednica Gradskog odbora te stranke u Beogradu.
Rođena je u Tuzli, osnovnu i srednju školu je završila u Beogradu, kao učenik generacije.
Deset godina je radila u Elektroprivredi Srbije, u Javnom preduzeću za prenos električne energije Elektroistok Beograd.
Bila je savetnik za energetiku potpredsednika, a potom i predsednika Vlade Srbije, kao i član Upravnog i Nadzornog odbora EPS.
U Vladi Republike Srpske bila je savetnik za energetiku premijera Milorada Dodika. Objavila je tri knjige i više desetina stručnih radova.
Goran Knežević (1957), kandidat za ministra poljoprivrede, od jula ove godine je u trećem mandatu na mestu predsednika opštine, odnosno gradonačelnika Zrenjanina.
Za predsednika te opštine je 2004. prvi put izabran na listi Demokratske strake, a od 13. juna 2008. bio je gradonačelnik, jer je Zrenjanin u međuvremenu dobio status grada. Tu funkciju prestao je da obavlja 23. aprila 2009. godine.
Za gradonačelnika je ponovo izabran 6. jula ove godine, na listi SNS, kojoj je pristupio januara 2010. godine.
Bio je član Predsedništva Demokratske stranke i predsednik njenog Pokrajinskog odbora u Vojvodini. Godine 2007. dobio je nagradu "Gradonačelnik sa vizijom". Iste godine, Zrenjanin je proglašen za grad budućnosti.
Naredne 2008, Zrenjanin je Svetska banka rangirala na prvo mesto među gradovima u Srbiji i drugo u Jugoistočnoj Evropi u pogledu organizovanog poslovnog ambijenta.
U mladosti je igrao košarku, a bio je predsednik Košarkaškog saveza Srbije i Crne Gore. Diplomirao je na beogradskom Ekonomskom fakultetu. Do 2000. godine je radio u kombinatu "Servo Mihalj" u Zrenjaninu.
Bratislav Braca Petković (1948), budući ministar kulture, je reditelj, dramski pisac, kolekcionar starina, bibliofil, osnivač i vlasnik kolekcije Muzeja automobila, ali i kamerne scene Moderna garaža.
Petković je diplomirao pozorišnu režiju u Beogradu, i autor je više poznatih dramskih ostvarenja, medju kojima su pojedina ekranizovana.
Na beogradskim scenama igrano je više njegovih dramskih tekstova: "Gran pri", "Legija časti", "Cvetovi zla", "Skadar", a reč je često o delima inspirisanim nacionalnom istorijom.
Tako je "Legija časti" tekst o proslavljenoj Milunki Savić, heroini srpske vojske u Prvom svetskom ratu.
Potomak je stare beogradske porodice, poznate između ostalog, po poslastičarnici, sada verovatno najstarijoj u Beogradu, koja je generacijama njihovo vlasništvo.
Alisa Marić (1970), predložena za ministarku omladine i sporta, najbolja je srpska šahistkinja i doktor ekonomskih nauka.
Šahovsku karijeru započela je kao vunderkind, prvu turnirsku pobedu zabeležila je u devetoj godini. Bila je najmlađi šahovski majstor uopšte.
Rođena je u Njujorku, gde je njen otac tada radio kao službenik pri Ujedinjenim nacijama.
Rođena je u porodici matematičara, otac Nebojša bio je univerzitetski profešor, a majka Živana srednjoškolski.
Završila je beogradsku Matematičku gimnaziju, a diplomirala na Ekonomskom fakultetu, gde je završila i doktorske studije. Radi kao predavač na Fakultetu za kulturu i medije Megatrend univerziteta, predaje marketing. Koautor je udžbenika "Principi marketinga".
Njeni šahovski rezultati i danas su neprevaziđeni u regionu. Nakon prve turnirske pobede u devetoj godini, u 15-toj je postala juniorski viceprvak sveta u kategoriji do 20 godina, a godinu potom seniorski prvak tadašnje Jugoslavije i predvodnik nacionalnog tima.
Bila je treća na svetu u seniorskoj konkurenciji 1990. i 1991. godine. U Nju Delhiju 2000. godine je ponovo zauzela poziciju broj tri na svetu.
Jovan Krkobabić (1930), potpredsednik Vlade, diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Radio je 18 godina u Institutu za nuklearne nauke u Vinči. Bio je osnivač i direktor Republičke zajednice penzionog i invalidskog osiguranja samostalnih delatnosti (današnji Fond PIO samostalnih delatnosti).
Predsednik je Partije ujedinjenih penzionera Srbije od 2006. godine i Saveza penzionera Srbije.
Nosilac je mnogih domaćih i inostranih odlikovanja i priznanja, među kojima su Orden zasluga za narod, Priznanje Crvenog krsta Jugoslavije, Plaketa grada Beograda, Gramata SPC, Zlatna povelja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
Žarko Obradović (1960), kandidat za ministra prosvete, nauke i naučnog razvoja, diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, gde je i magistrirao i doktorirao. Od 1998. do 2000. godine obavljao je dužnost zamenika ministra za lokalnu samoupravu u Vladi Republike Srbije, a u prelaznoj Vladi od oktobra 2000. do januara 2001. godine bio je zamenik ministra za visoko obrazovanje.
Profesor je na Fakultetu za državnu upravu i administraciju Univerziteta Megatrend. Narodni poslanik je od januara 2001. godine. Bio je predsednik i zamenik predsednika Poslaničkog kluba SPS-a u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Zamenik je predsednika Socijalističke partije Srbije od decembra 2006. godine.
Od jula 2008. godine bio je ministar prosvete u Vladi Republike Srbije.
Govori engleski i služi se francuskim jezikom.
Oženjen je, otac dve ćerke.
Slavica Đukić Dejanović (1951), buduća ministarka zdravlja, diplomirala je na Medicinskom fakultetu u Beogradu, gde je završila i magistarske, doktorske studije i specijalizaciju neuropsihijatrije.
U tri mandata, bila je poslanik u Skupštini Republike Srbije, a od 2000. do 2006. godine, poslanik u Saveznom parlamentu SR Jugoslavije i Državne zajednice Srbija i Crna Gora. U prelaznoj vladi Skupštine Republike Srbije bila je ministar za brigu o porodici i član Interparlamentarne unije.
Redovni je profesor i šef Katedre za psihijatriju, kao i prodekan za međunarodnu saradnju Medicinskog fakulteta u Kragujevcu. Obavljala je funkciju prorektora na Univerzitetu u Kragujevcu i direktora Kliničko bolničkog centra u Kragujevcu u periodu od 1993. do 2000. godine.
Član je Socijalističke partije Srbije od njenog osnivanja 1990. godine, u više navrata član Izvršnog odbora Glavnog odbora SPS, a za potpredsednika Glavnoga odbora SPS-a izabrana je 1996. godine i ponovo 2006. godine.
Živi u Kragujevcu.
U prethodnom mandatu bila je predsednica Narodne skupštine Republike Srbije.
Milutin Mrkonjić (1942), kandidat za ministra saobraćaja, završio je Građevinski fakultet u Beogradu - katedra za puteve, aerodrome i železnice. Prvi je direktor "Saobraćajnog instituta CIP", a posle NATO bombardovanja rukovodio je Direkcijom za obnovu zemlje.
Jedan je od osnivača Socijalističke partije Srbije, a danas je potpredsednik SPS-a i član predsedništva te stranke. Od 2000. godine bio je poslanik Veća republika u Saveznoj skupštini SRJ, a zatim i državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Od 2006. godine bio je narodni poslanik SPS-a u Narodnoj skupštini Republike Srbije i potpredsednik republičkog parlamenta. U prethodnoj vladi bio je ministar za infrastrukturu.
Od ranije je poznato da će predsednik URS-a Mlađan Dinkić biti ministar finansija i privrede, Verica Kalanović ministar regionalnog razvoja i lokalne samouprave, dok bi Suzana Grubješić trebalo da bude potpredsednik Vlade.
Pogledaj vesti o: Ivica Dačić
