Izvor: Politika, 15.Jul.2014, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stanković: Nisam želeo da nasledim Karadžića
Nekadašnji kapiten reprezentacije govorio za „Gazetu delo Sport” o tome zašto nije želeo da bude predsednik FSS i objasnio zašto će Vidić u Interu moći da igra sa „cigaretom u istima”
U decembru prošle godine Dejan Stanković je bio viđen kao naslednik Tomislava Karadžića na mestu predsednika Fudbalskog saveza Srbije (FSS). Delovalo je tada da će naš fudbal dobiti novog predvodnika, ali su se stvari >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u poslednjem momentu izjalovile. Stanković se u Italiju vratio bez pravog odgovora na pitanje zašto je od kandidature odustao, a danas, sedam meseci kasnije, u intervjuu za italijansku „Gazetu delo Sport” prvi put je otvoreno govorio na tu temu:
– Jednostavno me nije zanimalo rukovodeće mesto u srpskom fudbalu. Ako danas ime Dejana Stankovića ima neku težinu i značenje, to je zato što sam ga zaslužio na terenu svojim radom i zalaganjem. Jednostavno nisam želeo da dobijem neku ulogu i poziciju zahvaljujući mom imenu i prezimenu. Želeo sam da koristim moje ime sa istom skromnošću sa kojom sam ga i stvorio. Želeo sam da steknem novo iskustvo i startujem ispočetka. Danas počinjem od nule, učim, radim, ponovo živim za fudbal sto odsto, čak sam se i prvi put odvojio od moje porodice, koja je ostala u Milanu. To je put kojim želim da idem. Da je Mihajlović ostao selektor Srbije gotovo sigurno bih postao njegov pomoćnik („Politika” je prva nagovestila da je Stankovićev povratak u naš fudbal vezan za Mihajlovića – prim. aut).
Danas je Stanković u Udinezeu, gde radi kao asistent trenera Stramančonija, a nekadašnji fudbaler Crvene zvezde, Lacija i Intera ispričao je kako je do ove saradnje došlo:
– Bio sam na odmoru, a telefon mi je ostao kod kuće. Kada sam se vratio video da sam da imam propušten poziv od Stramančonija. Tih dana sam čitao da je on u pregovorima sa Udinezeom. Odmah sam shvatio o čemu se radi i pre nego što sam ga nazvao. Znao sam da me nije kontaktirao kako bi se raspitao u vezi nekog fudbalera. I naravno kada sam ga dobio bilo je jasno da nisam pogrešio, rekao mi je: „Deki, imam jednu ideju, želeo bih da radimo zajedno, da li si zainteresovan?”. Odmah sam u glavi pristao, ponovo su se u stomaku javili isti oni leptirići, kao kada sam zaigrao posle godinu dana pauze na utakmici između Intera i Kjeva. Ipak, odgovorio sam mu da mi ostavi jedan dan kako bih razgovarao sa mojom porodicom, ali da je moj odgovor 90 odsto potvrdan.
Neizbežna tema u svakom razgovoru sa Stankovićem je i „njegov” Inter:
– Ljudima u klubu mogu samo da kažem hvala. Hvala svima, navijačima, bivšim saigračima, predsedniku, jer za mene je samo Morati predsednik. Hvala im što sam mogao da igram za klub veličine kakav je Inter i da sa tim dresom, koji je bio natopljen znojem, uđem u fudbalsku istoriji.
U Italiji se sa velikom pažnjom prati i dolazak Nemanje Vidića u Inter, a Stanković je o nekadašnjem saigraču iz reprezentacije imao samo reči hvale:
– Tek će videti koliko je on veliki igrač i koliko će značiti Interu. Rekao sam mu da je godinama igrao „jedan na jedan” sa najvećima napadačima sveta, ali da je u Italiji potpuno drugačije. Ovde se igra sa mnogo više taktike i organizacije, ne ostavlja se toliko prostora defanzivcu iza leđa, tako da mislim da će Nemanja moći da igra sa cigaretom u ustima. On je hladan kao led i izuzetno hrabar, mnogo me podseća na mene – rekao je rekorder po broju nastupa za nacionalni tim (103 utakmice), a zatim upitao novinara „Gazete”: – Da li ste gledali film „Hrabro srce”? E to je Nemanja Vidić, mnogo puta sam mu rekao: „Nemanja, misli na zdravlje.”, ali ne vredi. U koliko navrata mu je razbijan nos ili čelo, a on se dalje baca u gužvu bez ikakvog razmišljanja, to je prvi i istinski sportista. Možda će kapiten Intera biti Ranokja, ali će mu Vidić u mnogome pomoći da tu traku sa lakoćom ponese.
F. M.
-----------------------------------------------------------
„Osećam da mogu da pomognem mlađima”
Interesovalo je novinare italijanskog lista kako igrači Udenezea reaguje kada na treningu ugledaju Stankovića:
– Svaki put kada se nađem ispred odbrane, nekoliko fudbalera počne da viče: „Šutni, šutni”. Nije prošlo mnogo vremena od kako sam prestao da igram, svega jedna godina. I dalje se osećam kao dok sam igrao i dalje u mojim venama teče ta fudbalska krv. Posebno sada kada sam ovde u Udinama, pokušavam da u svakom trenutku pomognem igračima i objasnim im kako da reaguju u određenim situacijama. Mnogo toga sam prošao i mislim da će im moje iskustvo u velikoj meri pomoći.
objavljeno: 16.07.2014
Pogledaj vesti o: Kandidatura Srbije
