Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 24.Apr.2015, 02:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nikolić: Srpski narod razume tragediju Jermena
Komemoracijom u Jerevanu, danas je obeležena 100. godišnjica pogroma nad Jermenima, za vreme Otomanskog carstva, a svečanosti je prisustvovalo 60 delegacija raznih zemalja, među njima i predsednici Srbije, Rusije, Francuske i Kipra.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić poručio je na komemoraciji da Srbija, u vreme kad se politikantski neosetljivo manipuliše i samim pojmom "genocid", nije mogla da ne bude prisutna u Jerevanu i da, ako iko može da razume i oseti nesreću >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << koja je zadesila Jermene, onda je to srpski narod.
Nikolić je poručio da je došao se u ime srpskog naroda i u ime države Srbije pokloni žrtvama strašne tragedije jermenskog naroda tokom prvog velikog svetskog rata u 20. veku.
"Ako iko može da razume i oseti nesreću biblijskih razmera koja se 1915. godine obrušila na Jermene u Osmanskom carstvu, kao i njene trajne i nezalečive posledice, onda je to srpski narod, onda je to Srbija" naveo je Nikolić u Jerevanu.
Istoričari procenjuju da je u Otomanskom carstvu tokom i posle Prvog svetskog rata ubijeno 1,5 miliona Jermena što istoričari smatraju prvim genocidom 20. veka.
Naslednica carstva, Turska Republika, proglašena 1923, negira da je to bio genocid, već da su to samo žrtve građanskog rata i nemira tokom raspada Otomanskog carstva, čiji je broj preuveličan, te da je pogibije bilo na obe strane.
Istovremeno sa komemoracijom u Jerevanu, u Turskoj će biti obeležena 100. godišnjica bitke na Galipolju, kojoj će, između ostalih, prisustvovati šef srpske diplomatije Ivica Dačić.
On je ukazao da je Srbija u Prvom svetskom ratu imala procentualno najviše gubitaka od svih zemalja i naroda pogođenih tom ogromnom ratnom nesrećom.
"Ukupni gubici Srbije od 1915. do 1918. dosegli su zastrašujuću brojku od 1.247.435 žrtava, što je približno 28 odsto tadašnjeg ukupnog broja stanovnika, od čega je među vojnicima bilo 402.435 poginulih i preminulih, a među civilima 845.000. Posmrtni ostaci srpskih žrtava Velikog rata rasuti su u 1.815 grobnica, u 18 država. Mnogima se grobno mesto nikada nije saznalo..." kazao je predsednik Srbije.
Nikolić je podvukao da to nisu brojke kojima se hvalimo ili se ponosimo, već naprotiv, to su naše neprežaljene, uzvišene žrtve na oltaru otadžbine, pale na žrtveniku svetskog sukoba za koji se verovalo da se nikada više ne može ponoviti.
"A ponovio se samo koju deceniju kasnije, i opet sa strašnim, masovnim ljudskim gubicima i neslućenim razaranjima, donoseći još jedan monstruozni genocid", upozorio je predsednik Srbije.
On je podsetio na reči pape Franje i da teče "Treći svetski rat na parče" kad ponovo stotine i hiljade ljudi gube živote, dostojanstvo i imovinu, kao nevine ili zabludele žrtve zaslepljene mržnje ekstremnih ideologija i ciničnih interesa bezočnih politika...
"Imamo li moralno pravo da jermenske žrtve od pre jednog veka ne shvatimo kao trajnu opomenu živima, da nespremnost i zaziranje od poštenog i celovitog suočavanja s najpotresnijim činjenicama prošlosti zakonito prozvodi nove tragedije u budućnosti" zapitao je Nikolić.
Prema njegovim rečima, teret nepriznate i iskreno neupokojene i neopojane prošlosti podjednako teško pritiska kolektivnu svest potomaka žrtava i počinilaca najstrašnijih zločina, kojima moderna istorija nažalost obiluje.
Nikolić je podsetio na reči nobelovca Ive Andrića da "čoveku nije najteža patnja kojom pati, već nespremnost bližnjih da joj budu svedoci, da spoznaju i shvate njegovu muku".
On je dodao da to u punoj meri vredi i za narode i naveo da živimo u vremenu u kome su već odavno izgubljene ili bar bitno poremećene i relativizovane sposobnost i spremnost da se stvari i pojave nazivaju svojim pravim imenima.
"Uvrežilo se pogubno uverenje da se izbegavanjem jasnog i istinitog imenovanja pojava iz stvarnosti, neretko i njihovim svesnim i tendencioznim preimenovanjem zarad efemernih političkih, najčešće egoističkih interesa, može trajno uticati na tok istorije", rekao je Nikolić.
Istorija nam, naveo je on, najčešće veoma bolno, stalno iznova dokazuje da to nije moguće.
Kako je rekao Nikolić, "u vreme kad se politikantski neosetljivo manipuliše i samim pojmom, odnosno terminom 'genocid', kad se on primenom dvostrukih standarda kvazi pravno instrumentalizuje i etički obesmišljava, pa se čak i osvedočenim žrtvama ponovljenih pogroma i genocida, nameće uloga počinilaca" nismo smeli i mogli izostati sa ovog skupa.
"Ne, nismo smeli i nismo mogli izostati, kao što ne propuštamo i nećemo nikada dozvoliti da nas prizemne računice i nametnuta 'politička korektnost' navedu da propustimo svako dostojanstveno podsećanje na stradanja koja su ratovi i drugi sukobi nanosili ljudima širom sveta", podvukao je Nikolić.
Bez obzira na veru i naciju, jezik i rasu, naveo je predsednik Srbije, sve žrtve "politike nastavljene drugim sredstvima" opominju nas da smo, ili da bismo morali biti "građani sveta", svesni da samo ujedinjavanjem svojih pojedinačno nedovoljnih snaga možemo odgovoriti golemim planetarnim izazovima od kojih presudno zavisi budućnost čovečanstva.
Srbija iskreno veruje samo u takvu misiju politike i smisao međunarodne saradnje, rekao je Nikolić.
Zato smo danas ovde, ujedinjeni u poruci da poštovanje dostojanstva ljudske ličnosti, i u životu i u smrti, nema alternativu dostojnu čovečnosti i budućnosti, kazao je predsednik Srbije na komemoraciji povodom obeležavanja stogodišnjice zločina nad Jermenima.
Sargsjan: Da se razbije tama od 100 godina poricanja
Svaki od lidera 60 delegacija raznih zemalja sveta, došao je tokom komemoracije do memorijalnog kompleksa "Cicernakaberd", noseći po jednu žutu ružu, kao simbol sećanja, u centar venca "ne zaboravi me", prenose agencije.
Jermenski predsednik Serž Sargsjan obratio se okupljenima, izrazivši nadu "da će nedavni koraci, da se masakr prepozna kao genocid, biti od pomoći da se razbije tama od 100 godina poricanja".
On je pozdravio i Jermene u Turskoj koji se pripremaju da na trgu Taksim u Istanbulu odaju počast mrtvima, nazivajući ih "jakim ljudima koji rade važnu stvar za svoju domovinu".
Sargsjan je rekao da će ljudi u Jermeniji uvek biti uz one koji su patili zbog zločina protiv čovečnosti, dodajući da će beskompromisna borba protiv genocida biti sastavni deo jermenske spoljne politike.
Prema njegovim rečima, 100. godišnjica genocida je postala nova prekretnica u međunarodnoj borbi protiv takvih zločina, koji je tek nedavno u mnogim zemljama prepoznat kao genocid.
"Danas postoji mnogo slučajeva poricanja ljudskih vrednosti i izobličenja istorije, koje podstiču ponavljanje sličnih zločina. Svi smo bili svedoci situacije na Bliskom istiku", dodao je on.
Putin: Jačaju neofašizam, antisemitizam i rusofobija
Ruski predsednik Vladimir Putin istakao je da je stav Moskve o genocidu nad Jermenima nepromenjen, da je u pitanju nešto što ne može da se opravda.
"Rusija ostaje dosledna, uvek smo verovali da ne može da se opravda tako masovno ubijanje ljudi", kazao je on.
Putin je upozorio na povratak nacizma u nizu zemalja i pozvao na razmišljanje u vezi sa posledicama.
"Nažalost sada u mnogim regionima sveta, neofašizam podiže glavu i radikalni nacionalisti teže za moći, vidimo da je antisemitizam sve jači, kao i manifestacije rusofobije".
Putin je rekao da treba da se zapitamo zašto se to događa, dodajući da "treba sa optimizmom da gledamo na budućnost i da verujemo u ideale prijateljstva, dobrosusedskih odnosa i međusobnog uvažavanja interesa".
Francuski predsednik Fransoa Oland kazao je da se poklonio u znak sećanja na žrtve koje nikad neće biti zaboravljene.
"Klanjam se u znak sećanja na žrtve i došao sam da kažem jermenskim prijateljima da nikad nećemo zaboraviti tragediju, koju je njihov narod doživeo", naveo je Oland.
Predsednik Bundestaga: Masakr nad Jermenima je genocid
Predsednik Bundestaga Norbert Lamert nazvao je danas na sednici Bundestaga genocidom turski pokolj nad Jeremena, pošto su i poslanički klubovi doneli odluku da se stradanje tog naroda iz 1915. godine nazove genocidom.
"To što se dogodilo u centru Otomanskog carstva bio je genocid koji nije bio poslednji u 20. veku", rekao je Lamert pred poslanicima.
Poslanički klubovi partija u Bundestagu doneli su odluku da stradanje Jermena "od turske ruke" nazove genocidom.
"Sudbina Jermena stoji kao primer za istoriju masovnog uništenja, etničkog čišćenja, proterivanja i genocida kojom je 20. vek na užasan način obeležen", kaže se u jednoj rezoluciji Bundestaga.
Šef države Joahim Gauk poručio je juče da Nemačka osuđuje masakr izvršen pre 100 godina nad Jermenima u Otomanskom carstvu i smatra ga genocidom, a Nemacka, takođe, dodao je, snosi delimičnu krivicu za taj pogrom.
To je prvi put da su nemački zvaničnici upotrebili reč genocid opisujući ubijanje Jermena u Otomanskom carstvu, a Gaukova izjava na verskoj ceremoniji u berlinskoj katedrali, kojom je obeležena stogodišnjica ubistva Jermena, predstavlja neobično snažno priznanje uloge tadašnjeg Nemačkog carstva u tom događaju, prenela je agencija AFP.
"Mi Nemci u ovom slučaju moramo da se suočimo sa prošlošću i našom delimičnom odgovornošću, a moguće i delimičnom krivicom za genocid nad Jermenima", rekao je Gauk i dodao:
"Muškarci i žene, deca i starci, bili su redom slati na smrtonosne marševe, proterani bez ikakve zaštite ili hrane u stepu i pustinju, živi spaljivani, prebijani i ubijani. Taj planirani i sračunati kriminalni čin bio je usmeren protiv Jermena samo zato što su bili Jermeni".
On je dodao da je Nemačko carstvo, tadašnji saveznik Otomanskog carstva, slalo svoje vojnike koji su učestvovali u "planiranju i, delimično, izvršavanju tih deportacija".
Nemačke diplomate, koje su vlastima u Berlinu dojavljivale o svom svedočenju o zločinima nad Jermenima, su ignorisane zbog straha da bi tako mogli da se ugroze odnosi sa Otomanskim carstvom, istakao je nemački predsednik.
On je dodao da su nacisti čak zabranili jedan austrijski roman o masakru nad Jermenima, ali je on ipak stigao do čitalaca u jevrejskim getima tokom tridesetih godina prošlog veka, "poput vesnika onog što će se tek dogoditi Jevrejima".
Gauk je naveo i da je nemoguće pobeći od krivice "negiranjem, potiskivanjem ili trivijalizacijom istorije".
Pogledaj vesti o: Ivica Dačić
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
