Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 29.Okt.2018, 12:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Merkelova odlazi sa čela stranke, kancelarka do 2021
Nemačka kancelarka i šefica CDU Angela Merkel izjavila je danas u Berlinu da je ovo njen poslednji mandat na mestu kancelara, da se neće ponovo kandidovati za šefa stranke, niti za poslanika CDU u Bundestagu.
Takođe, neće se kandidovati ni za jednu političku funkciju nakon isteka kancelarskog mandata 2021. godine.
"Vreme je da okrenemo novi list", rekla je Merkel na konferenciji za novinare >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << u sedištu CDU u Berlinu.
Ona se obratila medijima nakon izbora u Hesenu, na kojima je CDU sa koalicionim partnerima pretrpela značajne gubitke, uprkos pobedi.
Blumberg javlja da je odmah nakon objavljivanja te vesti u Berlinu zabeležen pad evra na berzi.
Američka agencija navodi i da neočekivana odluka 64-godišnje Merkelove označava kraj jedne ere tokom, koje je njeno upravljanje Nemačkom obeležavalo Evropu i šire više od jedne decenije.
Nemački mediji objavili su takođe da Merkelova, uprkos tome što se ne bi ponovo kandidovala za predsednicu CDU na stranačkoj konferenciji početkom decembra, želi da ostane na kancelarskoj funkciji.
"Bild" saznaje da je nakon odluke Merkelove da se uskoro povuče sa čela CDU, za vodeću stranačku funkciju spreman da se kandiduje bivši sindikalni vođa Fridrih Merc.
Prema informacijama "Bilda", Merca su poslednjih nedelja prijatelji iz stranke uveliko terali da se kandiduje za predsednika CDU.
Rojters navodi da bi Merkelova želela da je na čelu demohrišćana zameni aktuelna generalna sekretarka stranke Anegret Kramp-Karenbauer.
Agencija ocenjuje da će njenim odricanjem od predsedničke funkcije u stranci započeti trka za naslednika i na mestu nemačkog kancelara.
I nemački ministar zdravlja Jens Špan, inače kritičar kancelarke, rekao je danas kolegama konzervativcima da želi da nasledi Merkelovu na mestu lidera CDU, javlja Rojters pozivajući se na stranačke izvore.
Špan (38) je odluku o kandidaturi na čelo partije saopštio tokom sastanka članova CDU iza zatvorenih vrata u Berlinu, navode isti izvori.
Navodi se da je današnji razvoj događaja usledio nakon što je CDU osvojio najviše, ali i izgubio dosta glasova na juče održanim pokrajinskim izborima u Hesenu, što je bio drugi izborni neuspeh konzervativnog saveza CDU i bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU) sa Merkelovom na čelu za poslednje dve nedelje, nakon prethodnih izbora održanih u Bavarskoj.
Andrea Nales, liderka Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD), takođe oslabljene nakon izbora u Hesenu, ocenila je sinoć da je stanje vladajuće koalicije na saveznom nivou "neprihvatljivo" i da njena stranka priprema novi plan za saradnju sa demohrišćanima Merkelove.
"Savezna politika je značajno doprinela porazu SPD u Hesenu", rekla je Nalesova i dodala da sadašnje stanje koalicije "neprihvatljivo".
Rojters ocenjuje da bi nedostaci Merkelove na domaćoj sceni mogli da ograniče njen kapacitet da vodi Evropsku uniju u trenutku kada se blok suočava sa Bregzitom, budžetskom krizom u Italiji i mogućnošću da populističke stranke ostvare uspeh na izborima za Evropski parlament u maju naredne godine.
Odluka Merkelova da dozvoli masovan priliv migranata sa Bliskog istoka uticala je na pad njene popularnosti, kao i uspon Alternative za Nemačku, desničarske stranke koja je sada po prvi put ušla u regionalne parlamente Bavarske i Hesena.
Merkelova je na čelo nemačke vlade došla 2005. i godinama se smatra jednom od najmoćnijih, ako ne i najmoćnijom ženom na svetu.
Naslednik Merkelove stiže iz "kompanije koja poseduje svet"?
Fridrih Merc, bivši šef poslaničke grupe Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i njene sestrinske bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU), koji je prema informacijama medija spreman da se kandiduje za naslednika Angele Merkel na čelu CDU, od 2016. je šef operacija za Nemačku "Blekroka", najveće svetske korporacije za upravljanje imovinom.
Prema podacima dostupnim na internetu, ova američka korporacija koju nazivaju i "kompanijom koja poseduje svet" pošto ima udela u skoro svakoj globalno važnoj firmi, raspolaže sa 6,29 biliona (6.290 milijardi) dolara.
"Ekonomist" je pre pet godina objavio tekst posvećen "Blekroku" u kojem je naveo da bi teoretičari zavere, na pitanje ko vlada svetom, verovatno prstom pokazali na globalne banke poput "Sitigrupe", "Banke Amerike" i "DžejPiMorgan Čejsa", naftne gigante kao što su "Ekson mobil" i "Šel" ili kompanije poput "Epla", "Mekdonaldsa" i "Nestlea" koje imaju milijarde dolara, ali da bi se teško bilo ko setio "Blekroka" koji ima najveći pojedinačni ulagački udeo u svim pomenutim kompanijama.
U tekstu se navodi da je "Blekrok" deoničar i u izdavačkoj kompaniji "Pirson" koja je u to vreme bila vlasnik "Ekonomista". Prema tadašnjim podacima, "Blekrok" je kao najveći investitor na svetu direktno upravljao imovinom u vrednosti od 4,1 biliona (4.100 milijardi) dolara, a nadgledao još 11 biliona (11.000 milijardi) dolara putem sopstvene platforme za trgovanje "Aladin".
Hoće li odlazak Merkelove uticati na rešenje pitanja KiM?
Odlazak nemačke kancelarke Angele Merkel, koja je najavila da se neće kandidovati za novi mandat, uticaće na sve što se bude događalo u Evropi, pa tako i na dijalog Beograda i Prištine, uveren je generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović.
Svilanović ne želi u ovom trenutku da spekuliše na koji način bi povlačenje Angele Merkel moglo da ima posledice po uticaj i ulogu Nemačke na rešavanje pitanja Kosova, zemlje koja je u poslednje vreme obuzdavala izvestan entuzijazam po pitanju mogućnosti da se pitanje KiM reši razgraničenjem.
On veruje da je rano za prognoze u kom smeru bi to moglo ići, jer se još ne zna ko bi mogao da zameni aktuelnu kancelarku, niti kakva će politika biti vođena.
Angela Merkel je, podseća Svilanović, obeležila poslednjih desetak godina ne samo u svojoj zemlji, već i u Evropi.
"Ostavila je strahovito važan pečat i teško je uporediti je sa bilo kojim evropskim liderom decenijama unazad", primećuje Svilanović.
Njen odlazak će zato uticati na sve što se bude događalo u Evropi, ne samo na dijalog o Kosovu, podvlači Svilanović.
"U ovom trenutku me više interesuje kako će izgledati ta druga Nemačka kada ona ne bude više kancelar i ta druga Evropa, pogotovo EU", navodi Svilanović.
Svilanović ističe i veliki ugled i značaj Angele Merkel na region Zapadnog Balkana i dodaje da su svi koji se nalaze u procesu pridruživanja zainteresovani za to kako će izgledati ta "drugačija unija" u odnosu na onu koju poznajemo poslednjih nekoliko decenija.
On dodaje i da je odlazak Angele Merkel neminovnost i da ne treba praviti dramu od toga što se jedan veliki lider u jednom momentu povuče.
"Veoma uvažavam to kako je vodila svoju zemlju, kako je pozicionirala svoju zemlju u EU, gurala svoje vrednosti, ali, s druge strane, moraju se menjati ljudi na izvršnim funkcijama", naveo je Svilanović.
Liht: Politika Nemačke prema dijalogu se neće menjati
Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht ne veruje da će se politika Nemačke prema procesu pregovora Beograda i Prištine menjati u doglednoj budućnosti, bez obzira na najavu kancelarke Angele Merkel da se neće kandidovati ni za jednu političku funkciju nakon isteka mandata 2021. godine.
"Nemačka je ozbiljna, demokratska država sa vrlo ozbiljnim Ministarstvom spoljnih poslova, tako da ne verujem da će se politika prema Srbiji, regionu i prema celom procesu pregovora između Beograda i Prištine menjati u doglednoj budućnosti", rekla je Liht za Tanjug.
Navodeći da je sigurno da su lokalni izbori u Bavarskoj, sa svim ostalim procesima koji se odvijaju unutar nemačkog političkog života, doveli do toga da pozicija Angele Merkel nije onakva kakva je bila u prethodnim mandatima, Liht ipak navodi da ne veruje da će eventualne promene na čelu Hrišćansko demokratske unije imati velikog uticaja na spoljnu politiku Nemačke.
"Ako neko dođe na njeno mesto iz njene stranke, a i dalje je njena stranka najmoćnija u Nemačkoj, ni onda ne verujem da će se bilo šta promeniti", navodi Liht upitana na koji način bi povlačenje Angele Merkel moglo da ima posledice po uticaj i ulogu Nemačke, koja je protiv razmene teritorija ili korekcije granica, na rešavanje pitanja Kosova.
Ona dodaje da će se do 2021. godine, kada Merkelovoj istekne aktuelni mandat, mnogo toga desiti i kod nas i u svetu.
"Niko nema kristalnu kuglu, pa da se usudi da razmišlja toliko unapred o vrlo konkretnim pitanjima", kaže Sonja Liht.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
