Izvor: RTS, 25.Jul.2014, 20:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zakon o restituciji na doradi

Agencija za restituciju obavestila je Vladu o neophodnosti izmene Zakona o vraćanju oduzete imovine, kako bi se odložio početak isplate obeštećenja sa 2015. na 2017. godinu. Agencija takođe traži i povećanje mogućnosti vraćanja imovine u naturalnom obliku.

Poslovno-stambeni objekat u centru grada 1958. godine oduzet je Divni, supruzi slikara Branka Popovića, nosioca francuske legije časti.

Poslovni >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << prostor na prvom spratu ne može da se vrati naslednicima jer se nalazi na spisku objekata koje koristi država i iznajmljuje diplomatsko-konzularnom predstavništvu.

"Kako svi znamo da je krajem 2013. sa istog tog spiska koji je bio izuzet od nacionalizacije vraćena Vila 'Crnogorka' Jelisaveti Karađorđević, mislim da nema prepreka da se i nama vrati prostor koji ambasada koristi", priča naslednica Sanvila Babić.

Zemlje u okruženju vratile su ambasade starim vlasnicima. Srbija je morala da se iseli iz zgrade koja je u Poljskoj vraćena. Stari vlasnici tužili su Srbiju za naknadu štete.

Veljko Odalović, generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova, priznaje da to nije prijatna situacija, jer, kako kaže, nije dobro da se u bilo kojoj zemlji vode takvi sporovi.

"Mi smo ovde išli uvek ka rešenju, da kada imamo problem sa bilo kojim diplomatsko-konzularnim predstavništvom – da ga rešavamo dogovorno", dodaje Odalović.

I u Mreži za restituciju smatraju da ograničenja u zakonu treba ukinuti i imovinu u većem obimu vraćati u naturalnom obliku. Svesni da novca nema, napominju da imovine u državnom vlasništvu ima više nego što se potražuje.

Imovinu koju danas koriste državni organi i ambasade treba u što većoj meri vratiti, kako bi se umanjila potreba za obeštećenjem, objašnjava Mile Antić iz Mreže za restituciju i ističe da bi se onda na kraju možda i ukinula potreba za davanjem obeštećenja u novcu, koga, kaže, nema i neće ga ni biti.

Vraćanje ambasada i poljopirvrednog zemljišta u naturalnom obliku traži i Agencija za restituciju jer će se tako, kažu, rasteretiti budžet Srbije u kome nema novca za obeštećenje.

Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju, kaže da Poreska uprava nema kapaciteta da proceni celokupnu imovinu koja se potražuje, jer je podneto čak 73.000 zahteva.

"Svaki kvadratni metar površine koja se zahteva bi morao biti procenjen. Drugo, postupci o rehabilitaciji nisu završeni. Sve to ukazuje da postupak obeštećenja mora biti odložen", navodi Sekulić.

Vlada će u narednih šest meseci odlučiti da li će se odložiti isplata obeštećenja za dve godine i hoće li se proširiti obim imovine koja može da se vrati u naturalnom obliku.

Nastavak na RTS...